napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović
Opstipacija ili zatvor, čest je probavni problem. Posledica je modernog stila života koji podrazumeva neuravnoteženu ishranu, stres, manjak fizičke aktivnosti ali, može nastati i usled uzimanja nekih lekova ili bolesti. Pored neprijatnosti koje stvara, česte opstipacije povećavaju rizik od nastanka hemoroida i divertikula kao i od nakupljanja štetnih supstanci u organizmu što dodatno ugrožava zdravlje.
Kako je ishrana najčešći uzrok opstipacije, tako promenom prehrambenih navika može se uticati na rešenje problema. Osim jednolične i neredovne ishrane veliki uticaj ima i savremen način obrade namirnica. Jednokratno pridržavanje načela zdrave ishrane daje i jednokratne rezultate, za trajno rešenje treba promeniti životni stil. Ukoliko promenom životnog stila problem ne bude rešen pomoć se treba potražiti u preparatima za pražnjenje, što opet ne dozvoljava povratak starim navikama.
Iz ishrane treba izbaciti suhomesnate proizvode, ograničiti unos slatkiša, pekarskih proizvoda, mesa a povećati unos integralih žitarica, voća i povrća koji su bogati vlaknima kao i fermentisanih mlečnih proizvoda. Svakodnevna užurbanost utiče na raspored obroka. Redovnost obroka takođe utiče na pokretljivost creva. Važno je imati više manjih, redovnih obroka tokom dana. Nepravilno pražnjenje creva može nastati i kao posledica nepodnošenja nekih namirnica. Na primer, osobe koje imaju nedostatak enzima laktamaze, ne podnose mleko. Njima se kao alternativa preporučuju fermentisani mlečni proizvodi ili mleko bez laktoze.
Za pravilan rad creva od velike važnosti je unos dovoljnih količina vlakana. Preporučuje se 25-30g dnevno. Vlakna su prisutna u voću, povrću, žitaricama, semenkama, i orašastim plodovima. U zimskom periodu kada nema svežeg od pomoći je konzervisano, sušeno ili smrznuto voće i povrće jer, ovakvi načini obrade ne utiču na njihov sadržaj za razliku od na primer, gnječenja. Nerastvorljiva vlakna imaju strukturu sunđera i mogu vezati za sebe višestruku količinu tečnosti.
Na ovaj način, povećava se volumen crevnog sadržaja, poboljšava peristaltika i podstiče pražnjenje.
Voće, povrće i neke žitarice (jabuka, narandža, šljiva, malina, borovnica, kupina, pirinač itd.), izvor su rastvorljivih (topivih) vlakana. Njihova struktura je slična gelu koji pomaže čišćenje creva povećanjem volumena stolice. Takođe, ova vlakna pokrivaju površinu sluznice creva i sprečavaju apsorpciju holesterola.
Vlakana neće pomoći ukoliko se u organizam ne unosi dovoljno tečnosti. Preporučuje se oko 2l dnevno, tu se podrazumeva i tečnost koja se unosi putem supa, čorbi, variva. Nedovoljan unos magnezijuma može biti povezan sa opstipacijom. Ovaj mineral ima važnu ulogu u opuštanju mišića, takođe, povlačenjem vode čini stolicu obimnijom i mekšom. Efekti primene magnezijuma nisu trenutni, potrebno je vreme da se uspostavi normalna peristaltika. Pri uzimanju magnezijuma posebno moraju biti obazrive osobe koje imaju bolesti bubrega ili koriste diuretike.
Dobra probava je jedan od preduslova dobrog zdravlja. U crevima egzistira oko 400 različitih vrsta bakterija. Ove bakterije su duž sluzokože creva nastanjene u različitoj količini i sastavu. Od želuca do debelog creva njihov broj se postepeno povećava i tek u debelom crevu su prisutne sve vrste. Kao posledica stresa crevna flora se narušava što remeti probavu. Pokazalo se da osobe koje su uzimale probiotike i prebiotike imale veći broj stolica koje su uz to bile i bolje konzistencije.
Na kraju, važna je i fizička aktivnost! Svakodnevno brzo hodanje u trajanju od bar 20 minuta povoljno će delovati na pokretljivost creva.
Opstipacija kod dece
Kod dece kao i kod odraslih, zatvor je najčešće uzrok pogrešne ishrane odnosno unosa previše belančevina, hrane bez celiloze i manjeg unosa tečnosti. Problem može nastati i usled oštećenja u predelu anusa, smanjenog tonusa trbušnih i glatkih mišića creva, dugotrajne upotrebe čepića ili laksativa zbog čega crevo postaje neosetljivo na podražaje. Kod male dece, problem sa pražnjenjem može nastati i kao posledica preranog ili naglog odvikavanja od pelena ali i kao odgovor na nesređene odnose u porodici.
Lečenje opstipacije zavisi od uzroka. Treba voditi računa da dete ima tri glavna i dva međuobroka. Sastvani deo svakog jelovnika moraju da budu voće, povrće i hleb. Slatkiše i grickalice treba izbegavati. Roditelji u želji da problem brzo reše često posežu za upotrebom čepića što se ne preporučuje jer se problem rešava samo jednokratno. Takođe, treba izbegavati pristup problemu kao da je to najvažnija tema u porodici.
Put hrane
Varenje hrane počinje u ustima, gde se ona žvaće i vlaži. Zatim, preko ždrela i jednjaka dospeva u želudac gde ostaje nekoliko sati i pod uticajem želudačnih sokova nastavlja se varenje. Kašasti sadržaj dalje prelazi u dvanaestopalačno crevo, u koje dolaze žuč i enzimi pankreasa koji su zaduženi za varenje masti, belančevina i ugljenih hidrata. Razgradnja se završava u tankom crevu, gde se masti razgrađuju u masne kiseline i glicerin, belančevine u aminokiseline a ugljeni hidrati u monosaharide.
Ovako nastali molekuli kroz crevne resice prelaze u krv putem koje odlaze do svih ćelija organizma dajući im energiju i sve potrebne elemente za život. U tankom crevu se resorbuju vitamini i minerali, bez kojih procesi u ćelijama ne bi bili mogući.
Višak energije čuva se u ćelijama jetre u obliku masti i složenih ugljenih hidrata. Nesvareni ostatak kao i drugi produkti metabolizma odlaze u debelo crevo odakle se izbacuju iz organizma u intervalu od 18-24 sata. Ukoliko pražnjenje izostane može doći do nagomilavanja štetnih materija što dovodi do niza poremećaja koji se manifestuju osećajem nadutosti, nalagodnosti i bolom u stomaku.
Često su prisutni i manjak apetita, glavobolja, nervoza. Probleme sa probavom ne treba zanemarivati već rešavati na vreme čime dajete doprinos zdravlju celog organizma.
