Prof. dr Srđan Đuranović: Probiotici pouzdani saveznici celokupnog zdravalja

Ubrzani tempo života postavlja zdravlje u centar interesovanja mnogih ljudi. I dok je većina svesna važnosti ishrane i fizičke aktivnosti jedan aspekt zdravlja ostaje u zapećku - probava i sistem organa za varenje. Organi za verenje a posebno creva igraju ključnu ulogu u održavanju opšteg zdravlja a probiotici su postali nezaobilazan element održanja ravnoteže unutar ovog organa. Kako u moru probiotskih preparata odabrati pravi i šta jedan preparat čini "provereno dobrim", razgovarali smo sa Prof. dr Srđanom ]uranovićem, gastroenetrologom.
Sadržaj teksta

Profesore, znamo da danas primenu probiotika vezujemo za probleme poremećaja rada digestivnog trakta, ipak znamo i da su probiotici daleko više značajni za održavanje našeg ukupnog imuniteta. Koje su dodatne indikacije za njihovu primenu?

Prof dr Srđan Đuranović: Upotreba probiotika je u značajnom porastu poslednjih godina što je potpuno očekivano i u skladu sa porastom naših saznanja o značaju probiotika. Danas se zna da uzimanje probiotskih preparata ima sigurno dokazan pozitivan efekat kod pacijenata koji imaju virusima uzrokovano zapaljenje creva koje je praćeno učestalim prolivastim stolicama.

Probiotiski preparati su vrlo korisni i kod pacijenata koji imaju tzv. sindrom iritabilnog creva. Probiotike treba uzimati preventivno pre putovanja, jer su vrlo efikasni u prevenciji i lečenju tzv. „putničkih proliva”, kao i u toku antibiotske terapije iz bilo kog razloga. Moguća terapijska upotreba probiotskih preparata u budućnosti je i u poboljšanju imuniteta, prevenciji osteoporoze, lečenju šećerne bolesti, smanjenju nivoa holesterola i triglicerida u serumu, smanjenju gojaznosti, stimulisanju rasta dece, smanjenju respiratornih infekcija i alergijskih manifestacija, tretmanu akni, a moguće i u prevenciji razvoja karcinoma debelog creva.

Zašto danas svi svetski vodiči naglašavaju da je uz svaki antibiotik, neophodno uzimati i provereni probiotik?

Prof dr Srđan Đuranović: Upotreba antibiotika je u stalnom porastu na globalnom nivou. Istovremeno raste i opravdana, ali i neopravdana upotreba antibiotika što dovodi do rastuće rezistencije mikroorganizama na antibiotike.

Pronalazak i upotreba antibiotika nesumnjivo su obeležili medicinu prošlog veka. Međutim, uzimanje antibiotika, pored svih korisnih efekata, nosi i rizik od nastanka različitih komplikacija.

Antibiotik nema sposobnost da razlikuje dobre od loših bakterija u našim crevima, zbog čega neminovno narušava ravnotežu crevne mikrobiote. To se najčešće manifestuje učestalim prolivastim stolicama, ali i bolom u stomaku, grčevima, mučninom i nadutošću.

Dijareja zbog uzimanja antibiotika se javlja kod trećine do polovine dece i odraslih, bez obzira na način primene antibiotika. Danas se vrlo dobro zna da uzimanje određenih vrsta probiotskih preparata može sprečiti nastanak proliva i pomoći u lečenju pacijenata koji su ga zbog uzimanja antibiotika i dobili. Pravilan izbor probiotika predstavlja preduslov, ne samo za sprečavanje antibiotskog proliva, već i za održavanje balansa crevne mikrobiote, a samim tim i za očuvanje ukupnog zdravlja.

Da li preventivno i povremeno uzimanje određene vrste probiotskih preparata može sprečiti razvoj težih oboljenja gastrointestinalnog trakta? Da li postoji statistika takvih slučajeva u prethodnih 20 godina sa kojima ste se susretali u svojoj praksi?

Prof. dr Srđan Đuranović:  Stabilnost crevnog ekosistema je osnova zdravlja. Crevni ekosistem se sastoji od tri podjednako važna dela: crevnog imunskog sistema, crevne sluzokože čiji integritet predstavlja prvu branu ulasku različitih štetnih agenasa kroz digestivni trakt i crevne mikrobiote.

Crevna mikrobiota predstavlja skup mikroorganizama koji naseljavaju digestivni trakt od usta do završnog dela debelog creva. Disbioza predstavlja narušen crevni ekosistem i posledica je brojnih spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Postoje brojne studije koje naglašavaju značaj uravnotežene crevne mikrobiote za stabilnost zdravlja ne samo gastrointestinalnog trakta već i većine drugih organskih sistema. Nestabilnost i izmena crevne mikrobiote je izgleda povezana sa mnogim bolestima (imunskim, infektivnim, metaboličkim, moguće i malignim). U takvim situacijama povremeno uzimanje probiotskih preparata može biti korisno za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti.

Koliko je danas zbog dostupnosti velikog broja probiotskih preparata koje uzimamo bez recepta, a koji se razlikuju po sastavu, kvalitetu, načinu izrade, stabilnosti i nameni važan savet lekara i farmaceuta, kako ne bismo pogrešili u izboru probiotika?

Prof. dr Srđan Đuranović: Naravno da je neophodan savet lekara i farmaceuta. Preporuka prilikom izbora probiotika je da se koriste provereni probiotici, dakle, probiotici sa kojima i lekari i krajnji korisnici imaju dugogodišnja pozitivna iskustva.

U izboru probiotskog preparata treba obratiti pažnju na nekoliko važnih stvari:

  • sastav i dovoljan broj bakterija u svakoj kapsuli,
  • formulaciju i tehnologiju izrade (specijalne metode u proizvodnji koje omogućavaju da bakterije u probiotskom preparatu “prežive” prolazak kroz kiselu želudačnu sredinu).
  • Izbor probiotskog preparata svakako treba da zavisi od indikacije zbog čega se savetuje uzimanje probiotika.

probiotik

Da li smatrate da se danas promenila svest ljudi u Srbiji u odnosu na prethodnih 20 godina, vezano za upotrebu probiotika i koliko je to značajno u smislu unapređenja zdravlja ljudi, ali i u Vašoj lekarskoj praksi?

Prof. dr Srđan Đuranović: Siguran sam da jeste, jer je naše znanje i svest o važnosti probiotika značajno unapređeno u poslednjih dvadeset godina. Crevna mikrobiota je praktično zaseban organ u ljudskom organizmu koji je dugo vremena bio “zaboravljen i zapostavljen” čak i od stručne javnosti.

To se menja u velikoj meri i mi danas znamo mnogo više o probioticima nego pre dvadeset godina, tako da slobodno mogu reći da saznanja o crevnoj mikrobioti i probioticima na značajan način obeležavaju medicinu XXI veka.


Prof. dr Srđan Đuranović je redovni profesor interne medicine i gastroenterologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Načelnik je Odeljenja gastroenterologije na Klinici za gastroenterohepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Član je mnogih međunarodnih organizacija koje okupljaju stručnjake iz oblasti gastroenetrologije i hepatologije.

 

 

NAJNOVIJI TEKSTOVI
02-696x696
CG-19-INSTA-696x696
Probielle-IBSolutions-205x2655mm-1