Masna jetra ili medicinskom terminologijom steatoza je stanje koje se karakteriše nakupljanjem masti u jetri. Ovo stanje je u današnje vreme često a uzork leži u nezdravoj ishrani i stilu života koji podrazumeva nedovoljno fizičke aktivnosti.
Kako nastaje masna jetra?
Masna jetra ili steatoza jetre je patološko nagomilavanje masti u ćeijama jetre, u tolikoj meri da mast čini više od 5% jetrenog tkiva.
Jetra može biti blago do umereno uvećana.
Masna jetra uglavnom se javlja kod alkoholičara razlog je prekomerna konzumacija alkohola. Međutim, masna jetra sve češće se dijagnostikuje i kod onih koji ne konzumiraju alkohol ili ga uzimaju u malim količinama. U tim slučajevima nastaje nealkoholna masna jetra tj. nealkoholni steatohepatitis.
Do razvoja nealkoholne masne jetre može dovesti gojaznost, dijabetes, izloženost nekim hemijskim agensima, upotreba lekova, pothranjenost, kao i različiti poremećaji metabolizma masti stečenih ili urođenih.
Da li je masna jetra bezopasno stanje?
Masna jetra se dugo smatrala benignim skoro bezopasnim stanjem koje ne napreduje u bolest, međutim nova saznanja pokazuju da ona može biti vrlo ozbiljna i ukoliko se zapusti može dovesti i do ciroze jetre.
Simptomi masne jetre
Masna jetra je najčešće asiptomatska pa je samim tim i dijagnostikovanje otežano. U najvećem broju slučajeva masna jetra se otkriva slučajno, rutinskim pregledima.
Nekada se javljaju tišteći bol ispod desnog rebarnog luka i lake tegobe sa varenjem.
Umor, mučnina, nelagodnost u gornjem delu trbuha, gubitak apetita su neki od simptoma na koje pacijenti ukazuju.
Kako se dijagnostikuje masna jetra?
U dijagnostičke svrhe kao i za procenu jetrenih funkcija i stanja jetre u svakodnevnoj praksi na prvom mestu je određivanje laboratorijskih parametara:
- specifični jetreni enzimi (transferaze AST i ALT; GGT, ALP, bilirubin)
- određuju se masnoće u krvi (lipidogram)
- markeri na hepatitis A, B, i C kako bi se isključio infektivni uzrok bolesti kao i
- ispitivanja vezana za gvožđe.
Najčešće su vrednosti ALT-a i AST-a blago do višestruko povišenje dok povišene vrednosti ostalih enzima jetre nisu tipične. Moramo naglasiti da postoje slučajevi gde postoje promene na jetri a i ALT i AST su u granicama normale. Vrednosti ALT-a i AST-a su dobar pokazatelj i etiologije masne jetre.
Ukoliko je AST dva puta veći od ALT-a verovatno je reč o alkoholnoj jetri a ukoliko je ovaj odnos manji od 1, radi se o nekoj drugoj etiologiji.
Laboratorijski pokazatelji nisu dovoljni da se dijagnoza postavi.
Metode poput ultrazvuka, skenera i magnetne rezonance takođe se koriste u dijagnostičke svrhe.
Ultrazvučnim pregledom vidi se uvećana jetra, svetle skoro bele boje. Međutim, dešava se da su promene žarišne pa se ni posle ultrazvučnog pregleda ne može sa sigurnošću postaviti dijagnoza. Neophodno je uraditi i snimanje skenerom i magnetnom rezonancom. Ovim slikovnim metodama detektuju se masne promene u jetri, ali se njima ne može utvrditi da li je reč o nealkoholnom steatohepatitisu ili alkoholnoj masnoj jetri pa je zato u pojedinim slučajevima biopsija, iako invazivna metoda, neophodna.
U budućnosti, kombinacija serumskih markera i radioloških tehnika, moguće uz upotrebu ultrazvučnih kontrasta, mogla bi kod većine bolesnika da ukine potrebu za izvođenjem biopsije jetre radi postavljanja dijagnoze i evaluacije bolesti.
Lečenje masne jetre
Terapija masne jetre zavisi pre svega od uzroka koji je do ovog stanja doveo. Ukoliko je to alkohol, rešenje je apstinencija. Ukoliko se radi o nelakoholnoj masnoj jetri lečenjem uzroka i leči se i posledica. Jednostavnije rečeno ako je uzrok povećan nivo šećera u krvi ili dijabetes tip 2 primeom lekova kojima se nivo šećera kontroliše deluje se i na masnu jetru.
Jetra je jedini organ koji ima sposobnost regeneracije pa tako kada se uzrok koji je do promena na jetri doveo, otkloni a ukoliko nije došlo do ciroze, promene mogu da se skoro potpuno povuku i vrednosti enzima jetre se vrate u normalu.
Neke specifične terapije nema, akcenat je na promeni načina života i ishrane, kao i na izbegavanju kontakta sa onim supstancama koje imaju potencijalno hepatotoksično dejstvo. Od pomoći može biti primena i preparata na bazi lekovitog bilja.
Gojaznost je veliki faktor rizika za oboljevanje. Kod 80% gojaznih pacijenata dijagnostikuje se masna jetra. Preporučuje se restriktivna dijeta, sa smanjenim unosom masti i ugljenih hidrata kao i veća fizička aktivnost. Ukoliko dijeta i fizička aktivnost ne donesu željeni rezultat opcija su lekovi i u slučaju ekstremne gojaznosti hirurgija.
Važno je i voditi računa o lekovima koje uzimamo, izbegavati one koji mogu dovesti do oštećenja jetre. Preporuka je da se kontrolni pregled obavi 6 – 8 nedelja od početka dijete odnosno apstinencije od alkohola.
Ako se vrednosti enzima vrate na normalne ili pokazuju trend pada treba nastaviti sa takvim režimom života a ukoliko i pored pridržavanja određenih mera, nema pada vrednosti jetrenih enzima pacijent se šalje gastroenterologu – hepatologu radi daljeg lečenja.
Masna jetra se može u potpunosti izlečiti ukoliko se na vreme dijagnostikuje i ukoliko se bolesnik pridržava lečenja koje mu je lekar propisao.
Masna jetra nije, kako se ranije mislilo bezazleno stanje već može da napreduje i izazove druge vrlo ozbiljne bolesti. U prilog tome govori i podatak da oko 30% bolesnika sa nealkoholnom masnim jetrom progedira do ciroze u periodu od 10 godina.
Ciroza je hronična, dugotrajna bolest. U uznapredovalim stadijumima dovodi do odumiranja ćelija jetre, usled čega se jetra smanjuje i gubi svoju funkciju. Ciroza postepeno dovodi do smrti.
Najnovija istraživanja o masnoj jetri
Najnovija istraživanja o masnoj jetri se fokusiraju na razumevanje mehanizama koji doprinose razvoju bolesti, identifikaciju novih biomarkera za dijagnostiku i praćenje stanja jetre, kao i na razvoj novih terapijskih pristupa.
Jedno od istraživanja je otkrilo da postoji veza između mikrobioma creva i razvoja masne jetre. Promene u sastavu crevnih bakterija mogu uticati na metabolizam i upalne procese u jetri, što može doprineti razvoju masne jetre. Ova saznanja otvaraju mogućnosti za razvoj novih terapija koje ciljaju na mikrobiom creva kako bi se sprečio ili lečio ovaj poremećaj.
Drugo istraživanje je otkrilo da određeni genetski faktori mogu povećati rizik od razvoja masne jetre. Identifikacija ovih genetskih markera može pomoći u ranom otkrivanju osoba sa povećanim rizikom od bolesti, kao i u razumevanju mehanizama koji su uključeni u patogenezu masne jetre.
Takođe, nedavna istraživanja su se fokusirala na razvoj novih biomarkera za dijagnostiku i praćenje masne jetre. Tradicionalno, biopsija jetre se koristi za potvrdu dijagnoze i procenu stepena oštećenja jetre, ali je invazivna i može biti neprijatna za pacijente. Novi biomarkeri, kao što su različite molekule u krvi ili urinu, mogu pružiti bržu, jednostavniju i manje invazivnu alternativu za dijagnostiku i praćenje stanja jetre.
Dalje istraživanje se fokusira na razvoj novih terapijskih pristupa za lečenje masne jetre. To uključuje istraživanje lekova koji ciljaju na specifične metaboličke puteve ili upalne procese u jetri, kao i ispitivanje efikasnosti različitih terapijskih intervencija, kao što su dijete, vežbanje i suplementacija.
