Dugogodišnja ispitivanja interakcije mozga i gastrointestinalnog trakta pokazala su izuzetnu kompleksnost odnosa ova dva sistema. Najnovija istraživanja pokazuju uticaj bakterija iz creva na naše misli i ponašanje.
autor: mr ph. Aleksandra Dumić
Creva predstavljaju prvu liniju odbrane organizma od patogena ali s druge strane i kuću velikom broju dobrih bakterija. Najveći deo ovih jednoćelijskih „posetilaca“ locirana je u kolonu gde se nalazi najmanje 1 trilion bakterija po gramu intestinalnog sadržaja.
Procena tačnog broja bakterija u crevima je veliki izazov ali se smatra da je do sada najbolja procena da se u našim crevima nastanjuje oko 40 triliona bakterija.
Grubo gledano, kako se naše telo sastoji od 30 triliona ćelija a u crevima živi 40 triliona bakterija, mi smo više kolonija bakterija nego čovek.
Bakterije žive u našim crevima jer imaju velike koristi u pogledu toplote i hrane koju dobijaju ali njihov odnos prema nama nije jednosmeran, bakterije uzvraćaju naše gostoprimstvo tako što:
-
učestvuju u varenju dijetnih vlakana kidajući ih u kratke lance masnih kiselina koje creva mogu da apsorbuju,
-
metabolišu veliki broj namirnica i igraju značajnu ulogu u sintezi vitamina B i K;
-
nepoznatim mehanizmom štite naš organizam od infekcija i autoimunih bolesti.
-
Sve je više podataka o značaju dobrih bakterija iz creva a poslednje i najfascinantnije otkriće je uticaj crevnih bakterija na naš mozak i ponašanje.
Dešavanja u crevima su pitanje života i smrti: ako su creva prazna mozak o tome mora biti obavešten, ako postoji problem u crevima koji će ometati apsorpciju hrane mozak mora biti obavešten, ako se naša creva susreću sa napadom patogena, mozak mora biti obavešten.
Veze između mozga i creva su hormonskog, imunološkog i nervnog tipa putem centralnog i enteričnog nervnog sistema. Iako na prvi pogled deluje iznenađujuće da su mozak i creva toliko povezani svi smo to bar jednom iskusili: odgovor organizma na stres i anksioznost je povećana peristaltika creva i pojava dijareje.
Odnos između creva i mozga se ispituje godinama sa manjim ili većim uspehom ali je u najnovija istraživanja u ovaj koordinatni sistem dodat i faktor crevnih bakterija.
Prve pretpostavke da mikrobi imaju uticaj na našu mentalnu aktivnost pojavile su se pre više od 20 godina kada se pokazao uticaj oralnih antibiotika na poboljšanje moždanih funkcija kod hepatičke encefalopatije.
Kasnije studije pokazale su da bakterije u crevima utiču na anksioznost i depresivno ponašanje a jedna od studija pokazuje da deca sa autizmom u crevima imaju izmenjene sojeve dobrih bakterija.
Studija iz 2004. na miševima pokazuje vezu između crevnih bakterija i memorije u smislu da smanjena količina dobrih bakterija u crevima dovodi do gubitka memorije. Nažalost, rezultate je nemoguće ekstrapolisati na ljudsku vrstu.
Kako crevna flora može uticati na mozak?
Poznato je da stres povećava permeabilnost creva pa je bakterijama olakšan pristup enteralnom nervnom sistemu a najnovija istraživanja pokazuju i da bakterije mogu direktno aktiviraju nervus vagus.
Meta-analiza objavljena u časopisu Journal of Neurogastroenterology and Motility sakupila je rezultate studija koje su ispitivale efekat probiotika na centralni nervni sistem: 25 animalnih i 15 humanih studija u kojima su korišćene Bifidobacterie i Lactobacillus tokom 2-4 nedelje.
Zaključak autora je da probiotici pokazuju efikasnost u popravljanju poremećaja ponašanja u vezi sa depresijom, anksioznošću, autizmom, opsesivno-kompulzivnim poremećajem i problemima memorije.
Studija objavljena prošle godine pokazuje da gubitak memorije koji je uslovljen godinama može da se vrati na pređašnje stanje primenom sojeva dobrih bakterija u odgovarajućim količinama.
Dug je put pred naučnicima koji su dovoljno hrabri da ispitaju ovu neobičnu relaciju između crevnih baterija i mozga. Za sada možemo samo da budemo oduševljeni činjenicom da nas makar jednim delom kontrolišu jednoćelijska bića podsećajući se da su bakterije na Zemlji bilijardama godina pre nas i da se predviđa da će nas bar još toliko nadživeti.
