Da li srčani bolesnici smeju da jedu jaja tema je koja godinama već ne gubi na aktuelnosti. Rade se studije i objavljuju rezultati a nedvosmislen zaključak se ipak ne može izvući. Pitanje je kompleksno i odgovor ne može biti jednostavno da ili ne. Zato, pročitajte naš tekst i saznajte za i protiv konzumiranja jaja.
Osim što su ukusna i lako dostupna namirnica, jaja su bogata hranjivim materijama kao što su vitamini, esencijalne aminokiseline, folna kiselina, omega-3 masne kiseline i minerali, poput selena i gvožđa. Ona su i izvor visokokvalitetnih proteina. Međutim, jaja sadrže i holesterol, pa je upitno da li su zdrava za ljude koji pate od visokog holesterola u krvi i kardiovasskularnih oboljenja.
Da li su jaja dobra za srčane bolesnike?
Da li srčani bolesnici mogu da konzumiraju jaja i u kojoj količini, pitanje je na koje naučnici i dalje ne mogu sa sigurnošću da odgovore. Zato se lekari oslanjaju na postojeća naučna istraživanja koja delimično daju odgovor na ovo pitanje.
Jaja su bogat izvor holesterola i masti, te zato osobe koje imaju visoke vrednosti holesterola u krvi ili koje pate od srčanih oboljenja treba da budu oprezne u konzumiranju ove namirnice. Visok nivo holesterola u krvi povećava i rizik od srčanih bolesti, te je neophodno konsultovati lekara koji će, na osnovu vašeg zdravstvenog stanja, dati preporuku da li i koliko jaja nedeljno smete da pojedete.
Šta je ono što znamo?
Dosadašnja istraživanja su pokazala da umereno konzumiranje jaja ne dovodi do značajnog povećanja nivoa holestreola u krvi kod većine ljudi.
Zato su za većinu ljudi jaja deo zdrave i izbalansirane ishrane. Bez obzira što su jaja izvor proteina, minerala i vitamina koji su važni za zdravlje srca i krvnih sudova, a visoke koncentracije gvožđa, cinka i vitamina B12 pomažu u jačanju krvnih sudova, svakako treba uzeti u obzir i druge faktore koji mogu uticati na zdravlje srca i krvnih sudova, poput visine šećera u krvi, visokog krvnog pritiska i telesne mase.
Konzumiranje jaja i rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti
Naučna istraživanja o uticaju konzumiranja jaja na kardiovaskularne bolesnike još uvek su kontroverzna. Neka pokazuju da konzumiranje jaja može povećati rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dok druga ne potvrđuju ovu vezu.
Meta-analiza iz 2018. godine, koja je obuhvatila više od 30 pređašnjih studija, pokazala je da umerena konzumacija jaja ne dovodi do povećanja rizika od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ista meta–analiza je pokazala da konzumiranje više od 12 jaja nedeljno može povećati rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Postoje i istraživanja koja navode da konzumiranje jaja nije povezano sa značajnim povećanjem rizika od kardiovaskularnih oboljenja, čak i kod pacijenata koji imaju visok holesterol.
Važno je pomenuti i studije koje insistiraju da konzumiranje jaja koja su dobijena od koka koje nisu bile u kavezu i koje nisu hranjene veštačkom hranom sadrže manji nivo holesterola, a više nutrijenata u odnosu na jaja koja su dobijena klasičnim načinom proizvodnje. Ipak, treba imati u vidu da su ova istraživanja još uvek u povoju.
Koliko jaja nedeljno se smatra bezbednim za srčane bolesnike?
Jedna novija grčka studija, na osnovu desetogodišnjeg ispitivanja ljudi koji su se sami prijavili, potvrđuje da konzumiranje jednog do tri jaja nedeljno može znatno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Do sličnog zaključka došla je još jedna studija koju je objavila i Medical News Today, i koja sugeriše da konzumiranje do tri jaja nedeljno za čak 60% smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Rezultati brojnih istraživanja su uglavnom kontradiktorni, te jedna studija iz 2019. godine zaključuje da konzumiranje jaja ipak povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, tako da je vrlo teško sa sigurnošću reći da li su jaja poželjna namirnica kod ljudi koji su riziku ili pate od srčanih oboljenja.
Nova studija, stara dilema
Nije zgoreg izdvojiti još jednu noviju studiju iz 2001. godine koja je uključivala 1.514 zdravih muškaraca i 1.528 žena srednjih godina, a koji su živeli u gradskoj oblasti Atine. Ona je imala za cilj da utvrdi kakve su prehrambene navike tamošnjeg stanovništva, tj. učesnici su sami prijavljivali mesečnu potrošnju jaja, bilo kao glavnu namirnicu ili kao sastojak nekog jela. Ove brojke su potom podeljene na nedeljne nivoe potrošnje.
Ipak, naučnici veruju da postoje izvesna ograničenja kada su u pitanju podaci koje ljudi sami prijavljuju. Tog mišljenja je i dr Živković, vanredni profesor i rukovodilac labortatorije na Univerzitetu Klaifornije. On smatra da nova studija ne obuhvata namirnice koje su zamenjene jajima, kao što su hleb ili crveno meso. Na osnovu izloženog, dr Živković smatra da su ljudi uključeni u istraživanju manje jeli namirnice bogate zasićenim mastima. Sa ovom konstatacijom se slažu i drugi stručnjaci, te smatraju da konzumiranje jaja koja su nutritivno zasitna, smanjuje mogućnost konzumiranja druge prerađene i rafinisane hrane koja opet mogu dovesti do povećanja rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
Dr Živković zaključuje da zdravlje ne definišu pojedine namirnice, već kompletna ishrana, a jaja definitivno mogu biti deo zdrave izbalansirane ishrane.
Dakle, jaja jesu bogat izvor proteina, vitamina B2, B12, selena. Vitamini B2 i B12 normalizuju nivo homocisteina, selen pomaže u borbi organizma protiv oksidativnog stresa koji predstavlja glavni faktor u pojavi srčanih bolesti. Ipak, visok sadržaj holesterola i holina u jajima, za pojedine grupe ljudi može biti posebno štetan. Zbog toga srčani bolesnici i pacijenti sa visokim holesterolom treba da budu oprezni, posebno ako imaju i druge faktore rizika poput pušenja, hipetrenzije ili šećerne bolesti. Za njih se preporučuje da konzumiraju najviše jedno do dva jaja nedeljno, kombinujući ih sa drugim zdravim izvorima proteina. Celokupan koncept ishrane srčanih bolesnika treba prilagoditi stanju organizma, a sve uz savete nutricionista i specijalista. To znači da je potrebano uzeti u obzir individualne potrebe i zdravstveno stanje svakog pacijenta ponaosob pri određivanju preporučene količine i načina konzumiranja jaja.
Samo umereno
Dok naučnici istražuju da li i koliko jaja smemo da koristimo u ishrani a da ne narušimo naše zdravlje, možemo slediti opštu preporuku stručnjaka – uravnoteženo se hranite! To podrazumeva uključivanje u naš dnevni meni što više voća, povrća, žitarica sa celim zrnom i proteina. Rafinisani šećeri i zasićene masti su apsolutno nepoželjne. Ono što je sigurno je da su jaja lako svarljiva hrana, daju energiju i snagu, a umerenost u konzumiranju za sada je jedini pravi odgovor na postavljeno pitanje.
