Na samom početku menopauze mnoge žene imaju simptome poput nesanice, čestih promena raspoloženja, depresije i umora. Međutim, ovi simptomi su i znaci poremećaja u radu štitaste žlezde. Kako se simptomi preklapaju, mnoge žene misle da ulaze u menopauzu, pa i navedene simptome doživljavaju kao normalno stanje ne tražeći pomoć lekara. Razlike ipak postoje, treba ih sagledati i u skladu sa uzrokom problema, preduzimati mere kako bi se tegobe ublažile.
Ko pravi problem? Štitasta žlezda ili menopauza?
Da li ste u menopauzi ili imate problem sa štitastom žlezdom u proceni vam mogu pomoći sledeći parametri:
Godine života
Mnoge žene ulaze u menopauzu između 45. i 52. godine, dok je za simptome poremećenog rada štitaste žlezde ovaj opseg mnogo širi. Smanjena (hipotireoidizam) i pojačana (hipertireoidizam) aktivnost štitaste žlezde mogu se javiti u bilo kom životnom dobu.
Bolovi
Iako se bolovi u različitim delovima tela mogu povezati i sa štitastom žlezdom i sa menopauzom, ima nekih važnih razlika. Dok menopauza najčešće izaziva pojačanu osetljivost dojki, napetost u mišićima i bolove u zglobovima, poremećaj u radu štitne žlezde može da dovede do nagomilavanja tečnosti, tj. edema u šakama, rukama i nogama.
Gubitak kose
Gubitak kose prisutan je i kod menopauze i kod disfukcije štitaste žlezde. Menopauza obično dovodi do tipičnog gubitka kose na glavi i smanjenja kosmatosti u pubičnom delu, dok disfunkcija štitaste žlezde može da izazove i gubitak trepavica i obrva.
Ostale razlike
Zatvor, poremećaj vida, anemija su samo još neki od simptoma smanjene funkcije štitaste žlezde.
Biohemijska analiza krvi-put do dijagnoze
Ukoliko osećate sve ili većinu ovih simptoma obavezno se obratite svom lekaru. Najbolji način da se utvrdi da li se radi o poremećaju u radu štitaste žlezde ili menopauzi je pomoću jednostavne analize krvi. Lekar će vas uputiti u to koje laboratorijske analize treba da uradite i u kom delu menstrualnog ciklusa. Nakon toga će na osnovu dobijenih rezultata i kliničke slike propisati terapiju koja je za vas optimalna.
Luprinn, prirodna pomoć kod menopauze
Kako lečiti poremećaj štitaste žlezde tokom menopauze?
Rebalans nivoa hormona štitaste žlezde
Žene na terapiji estrogenom su u povećanom riziku za razvoj hipotireoze. Zavisno od ozbiljnosti, možda će biti potrebna nadoknada hormona štitaste žlezde lekovima.
Terapija progesteronom
Ženama u menopauzi koje imaju problem sa smanjenom funkcijom štitaste žlezde savetuje se terapija progesteronom. Progesteron povećava iskorišćavanje hormona štitaste žlezde i time pomaže u smanjenju simptoma kao što su depresija i promene raspoloženja.
Terapija biljem
Medicinsko bilje, kao što su indijski žen-šen, hmelj, može da pomogne u regulaciji nivoa različitih hormona i time pomogne zdravlje štitaste žlezde.
Regulisanje funkcije žlezde pomoću hrane
Male izmene u načinu ishrane mogu da obezbede da hormoni štitne žlezde ne postanu problem tokom menopauze. Namirnice bogate vitaminima B grupe, kao što su riba, korenasto povrće, morske alge, integralne žitarice, semenke i koštunjavo voće pomažu u održavanju normalnih nivoa hormona štitne žlezde.
Kako tretirati menopauzu?
Jednostavni saveti da se kroz menopauzu prođe lako i mirno.
Zdrave životne navike
Zdrave životne navike će poboljšati sveukupno zdravlje. Alkohol i kofein treba ograničiti ili umereno konzumirati, treba ostaviti pušenje, redovno vežbanje je neophodno kako bi se održavala normalna telesna težina i obavezan je unos oko 700mg kalcijuma dnevno.
Biljke
Biljke koje sadrže fitoestrogene, biljne estrogene koji liče na estrogen u našem organizmu mogu biti od pomoći. Soja, Cimicifuga, valerijana, ženski žen-šen su samo neke od njih, ali pre uzimanja se treba posavetovati sa lekarom ili farmaceutom. Naročito je važno da se prijave svi lekovi koji se koristite, bez obzira za koju tegobu se uzimaju, kako bi se izbegli eventualni sporedni efekti usled njihovog kombinovanja.
Nadoknada hormona
Hormonska supstituciona terapija može biti izuzetno efikasna u oslobađanju od simptoma menopauze i u prevenciji smanjenja koštane mase. Ona je naročito efikasna u kontroli simptoma poput naleta vrućine i noćnog znojenja, depresije, naglih promena raspoloženja, vaginalnih i problema sa mokraćnom bešikom.
