Svakom desetom građaninu Srbije dijagnostifikovan je neki problem sa radom štitaste žlezde. Pretpostavlja se da ima još mnogo pacijenata koji se nisu javili lekaru. Zato je važno podizati svest kod ljudi na koje simptome treba da obrate pažnju kako bi se na vreme obratili lekaru.
O smanjenoj funkciji štitaste žlezde tj. hipotireozi za PharmaMedicu govorio je prof. dr Miloš Žarković, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
PhM: Znamo da je hipotireoza smanjena funkcija štitaste žlezde. Koji su to simptomi koji pacijentu ukazuju da njihova štitasta žlezda ne radi kako treba?
Prof. dr Miliš Žarković: Hipotireoza najčešće počinje postepeno problemima sa kratkotrajnim pamćenjem lošom koncentracijom i neraspoloženjem. Nažalost, većina pacijenata ne prepozna ovu fazu bolesti. Ponekad je hipotireoza bez simptoma i slučajno se otkrije tokom laboratorijskih kontrola ili ultrazvučnog pregleda štitne žlezde. Ukoliko se bolest ne leči pojavljuju se podnadulost, mentalna usporenost, osetljivost na hladnoću, promukli i spor govor.
PhM: Zašto nastaje smanjena funkcija štitaste žlezde? Koji su to faktori rizika koji doprinose nastanku bolesti? Koliko je važna genetika?
Najčešći uzrok hipotireoze je Hashimoto tireoiditis, a ostali češći uzroci su operativno uklanjanje štitne žlezde i terapija radioaktivnim jodom. Genetika je značajan faktor za nastanak Hashimoto tiroiditisa, ali ne i dovoljan. Veliku ulogu igraju i faktori spoljne sredine. Nedovoljan unos selena je udružen sa većom učestalošću Hashimoto tiroiditsa. Takođe su i virusne infekcije udružene sa nastankom ove bolesti.
PhM: Koliki uticaj na nastanak hipotireoze ima aerozagađenje? Koliki je uticaj stresa? Da li su ovo faktori kojima se može objasniti povećan broj osoba sa hipotireozom?
Prof. dr Miloš Žarković: Ne baš aerozagađenje
Faktori spoljne sredine, poznati kao endokrini remetitelji (endocrine disruptors) utiču na sve endokrine žlezde, pa i na štitastu žlezdu. Postoje jasni dokazi da je izloženost nekim od tih remetitelja (polybrominated diphenyl ethers kojima se impregniraju tkanine za nameštaj da bi se smanjio rizik požara) udružena sa hipotireozom kod ljudi. Stres će ubrzati ispoljavanje bilo koje bolesti, ali za sada jasna veza stresa i nastanka hipotireoze nije dokazana. Promene u spoljnoj sredini sigurno utiču na povećanu učestalost oboljevanja od tiroidnih bolesti.
PhM: Koji su to laboratorijski parametri na osnovu kojih se postavlja dijagnoza? Da li na laboratorijske vrednosti može uticati uzimanje nekih lekova ili suplemenata ili možda hrana?
Prof. dr Miloš Žarković: Uvek je potrebno odrediti TSH i FT4. Endokrinolog će odrediti da li su potrebne dopunske analize kao što su tiroidna antitela T3 i kalcitonin. Hrana ne utiče na laboratorijske vredosti tiroidnioh hormona, ali neki suplementi mogu značajno da promene rezultat, te se preporučuje pauza od dva dana u uzimanju suplemenata pre vađenja krvi za određivanje hormona.
PhM: Kako izgleda pregled endokrinologa (da li se uobičajeno radi samo palpatorni pregled ili i ultrazvuk)? Kada su neophodne dodatne dijagnostičke procedure i koje su to?
Prof. dr Miloš Žarković: Najbitiniji deo pregleda je anamneza, a zatim laboratorijska ispitivanja. Ultrazvučni pregled štitaste žlezde bi treblo u potpunosti da zameni palpatorni pregled. U zavisnosti od bolesti najčešća dodatna ispitivanja su scintigrafija (snimanje radioaktivnim izotopima) i biopsija štitaste žlezde.
PhM: Koliko su Vama važni simptomi koje pacijent oseća ako se uzme u obzir da su subjektivne prirode a koliko pokazatelji laboratorijskih analiza? Čemu dajete prednost?
Prof. dr Miloš Žarković: Laboratorijske analize su kompas koji nas usmerava u kom pravcu treba da idemo. Razlog tome je što referentne vrednosti obuhvataju celu populaciju, dok je opseg u kome se kreću koncentracije TSH i tiroidnih hormona mnogo uži. Zato je bitno slušati pacijenta i rukovoditi se subjektivnim tegobama u postizanju optimalnog rezultata lečenje. A optimalan rezultat lečenje je blagostanje pacijenta.
PhM: Šta ako pacijent ima sve simptome hipotireoze a laboratorijski nalazi pokazuju da su hormoni u referentnom opsegu, da li se uvodi neka terapija?
Prof. dr Miloš Žarković: Ne, ali treba razmišljati o drugim bolestima, kao što su anemija ili depresija. Osim toga uvek treba dodatno proveriti laboratorijske rezultate.
PhM: Šta je to subklinička hipotireoza? Da li se ona leči?
Prof. dr Miloš Žarković: Definicija subkliničke hipotireoze je povećana koncentracija TSH uz normalnu koncentraciju tiroidnih hormona. Da bi zaista bila subklinička pacijent ne bi trebalo da ima nikakve simptome i onda se ne leči. Ukoliko su prisutni subjektivni simptomi može da se pokuša terapija tiroksinom. Kod žena koje planiraju trudnoću ili koje su trudne subkliničku hipotireozu treba uvek lečiti.
PhM: Da li postoji povezanost hipotireoze i gojaznosti? U kojim slučajevima se gojaznost bolesnika sa hipotireozom farmakološki leči?
Prof. dr Miloš Žarković: Nažalost, hipotireoza nije uzrok gojaznosti. Lečenje gojaznih osoba obolelih od hipotireoze je isto kao i kod svih drugih osoba.
PhM: Hipotireoza je faktor rizika za razvoj kojih bolesti? Da li smanjena funkcija štitatste žlezde može biti uzrok pojave karcinoma štitaste žlezde?
Prof. dr Miloš Žarković: Hipotireoza nije udružena sa karcinomom štitaste žlezde. Međutim, nelečena ili loše lečena hipotireoza je udružena sa drugim bolestima. Kvalitet života osoba se hipotireozom je niži i postoji povećana učestalost nekih kardiovaskulanih bolesti. Važno je napomenuti da postoji značajno povećanje rizika mortaliteta ukoliko je TSH povišen.
PhM: Kako se hipotireoza leči? Koje su terapijske opcije? Da li je terapija doživotna?
Prof. dr Miloš Žarković: Hipotireoza se leči nadoknadom hormona – levotiroksinom. Ovaj vid nadoknade hormona je veoma uspešan i najčešće je doživotan. Postoje bolesti, kao što je subakutni i postpartalni tiroiditis kada je nadoknada tiroidnim hormonima kratkotrajna. Postoje i druge terapijske opcije kao što je primena T3, ali je to veoma retko potrebno.
PhM: Svedoci smo ekspanzije suplemenata koji su namenjeni boljem funkcionisanju štitaste žlezde, koji su to vitamini i minerali za koje postoji opravdanost uzimanja? Koja je uloga gvožđa i selena kada je u pitanju rad štitaste žlede? Da li je opravdan dodatni unos joda putem suplemenata ako znamo da je kuhinjska so već jodirana?
Prof. dr Miloš Žarković: Trudnice uvek treba da unose dodatni jod. Osobe koje koriste so koja nije jodirana ili koje izbegavaju so treba da unose dodatni jod.
Gvožđe je sastavni deo tiroidne peroksidaze i neophodno je za adekvatno funkcionisanje štitne žlezde. Posebno je ozbiljan problem udružen deficit gvožđa i joda, posebno u trudnoći.
Selen je sastavni deo antikosidantnih enzima štitne žlezde. Nedovoljan unos selena je udružen sa većom učestalošću Hashimoto tiroiditisa, a selen se koristi i u terapiji Grejsove bolesti.
Treba imati u vidu da je bitan optimalan unos svih ovih elemenata i da ni premali ni preveliki unos nije dobar za zdravlje.
PhM: Da li postoje neke namirnice koje bi osoba sa hipotireozom trebalo da izbegava?
Prof. dr Miloš Žarković: Ne, pogotovu ako već uzima supstitucionu terapiju. Zaista postoji hrana koja sadrži supstance koje utiču na sitezu tiroidnih hormona, ali u uobičajenoj upotrebi to ne predstavlja problem.
Pušenje nasuprot tome, uvek negativno utiče na tiroidne bolesti.
PhM: Da li hipotireoza utiče na mogućnost začeća? Kako hipotireoza utiče na razvoj ploda? Da li se preporučuje testiranje hormona štitaste žlezde kao neka rutinska provera kod trudnica?
Prof. dr Miloš Žarković: Hipotireoza negativno utiče na začeče, kako prirodnim putem tako i pri potpomognutoj reprodukciji. Optimalna koncentracija tiroidnih hormona je potrebna za normalan tok trudnoće.
Mišljenja o rutinskom testiranju tiroidne funkcije trudnica su podeljena. Ja mislim da treba testirati tiroidnu funkciju trudnica jer je testiranje jeftina, a intervencija (primena levotiroksina) bezbedna, efikasna i jeftina.
