Lečenje gojaznosti restriktivnim dijetama i povećanjem fizičke aktivnosti ne daje uvek željeni rezultat. U tim situacijama opcija su nam lekovi i hirurgija.
Ukoliko dijete i fizička aktivnost nisu dale željeni rezultat postoje i druge opcije. Jedna je farmakoterapija odnosno upotreba lekova a druga operativno lečenje.
Lek koji se koristi u lečenju predijabetesa i dijabetesa, metformin, reguliše nivo šećera u krvi i time doprinosi kontrolu predijabetesa i može da dovede do odlaganja pojave dijabetesa.
Novi lekovi za dijabetes koji se daju putem injekcija, povećavaju lučenje insulina i usporavaju pražnjenje želuca. Ljudi koji ih uzimaju duže se osećaju siti i jedu manje.
Ovi lekovi su daleko skuplji od metformina i imaju izražena neželjena dejstva, kao što su mučnina, povraćanje i dijareja, koja se smanjuju dugotrajnijom upotrebom. Ovi lekovi se često zloupotrebljavaju i koriste samoinicijativno što može doneti veću štetu nego korist.
Postoje i lekovi koji su napravljeni baš za gubitak težine. Deluju tako što smanjuju apetit na različite načine: usporavanjem pražnjenja želuca, smanjenjem apsorpcije masti iz creva ili stimulisanjem metabolizma.
Čak i uz uzimanje lekova neophodne su promene u načinu života za gubitak težine.
Operativno lečenje gojaznosti, poznato i kao barijatrijska ili metabolička hirurgija, predstavlja još jednu opciju za gojazne osobe (obično one čiji je BMI preko 35 kg/m2), iako i osobe sa nižim BMI mogu da budu kandidati za operaciju. Uglavnom je namenjena za ljude koji nisu uspeli da izgube i/ili zadrže tu težinu uprkos mnogim pokušajima.
Ovakve operacije postaju sve sigurnije i omogućavaju mnogim osobama da uđu u remisiju predijabetesa. Međutim, operacija naravno nosi i rizike uz koristi.
Čak i nakon operacije, i dalje se mora da obratiti pažnja na ishranu, posebno na unos vitamina i kalcijuma, pošto neki od ovih zahvata ometaju njihovu apsorpciju.
