Promenom životnih navika moguće je sprečiti šećernu bolest, odgoditi i preduhitriti hronične komplikacije od kojih su neke zaista teške. U svetu je 190 miliona registrovanih dijabetičara, a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Međunarodnoj dijabetičkoj federaciji broj obolelih do 2025. godine povećaće se na 330 miliona.
Kada preti dijabetes?
Dijabetes (Diabetes Mellitus) je hronično oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina (hormona koji se stvara u žlezdi gušterači – pankreasu), a koji je odgovoran za metabolizam ugljenih hidrata tj. šećera. Bez insulina, glukoza ne može da uđe u ćelije, ostaje u krvi i uslovljava porast šećera. Stanje kada je količina šećera u krvi veća od 7.0 mmol/l je uvod u šećernu bolest.
Šta je predijabetes?
Osobe s predijabetesom, stanjem između „normalnog“ i „dijabetesa“ imaju rizik razvoja dijabetesa ali i srčanog udara i insulta. Postoje dva oblika predijabetesa:
• promenjen nivo glukoze natašte – oko 6mmol/l, što je više od normale ali manje od vrednosti koja upućuje na dijabetes;
• intolerancija glukoze – nivo glukoze u krvi nakon OGTT-a je viša od normalne, ali nedovoljna za postavljanje dijagnoze dijabetesa.
Koja su upozorenja?
Za razliku od dijabetesa tip 2 koji se pojavljuje postupno, nastanak dijabetesa tip 1 najčešće je iznenadan i propraćen jako izraženim simptomima među kojima su: učestalo mokrenje, prekomerna žeđ i suvoća usta, pojačani umor i nedostatak energije, glad, nagli gubitak telesne težine, smetnje vida, ponavljanje infekcija.
Simptomi dijabetesa tip 2 javljaju se postupno, blažeg su oblika, nije ih lako uočiti, a mogu i potpuno da izostanu. Međutim, simptomi dijabetesa tip 1, u manje izraženom obliku mogu biti prisutni i u tipu 2. Zakasnela pojava ili zakasnelo prepoznavanje simptoma šećerne bolesti tip 2 glavni je razlog što se bolest dijagnostikuje čak nekoliko godina nakon njenog početka i što se kod polovine ukupno obolelih simptomi pokazuju tek kad dođe do razvoja hroničnih komplikacija.
Sprečite moguće komplikacije
Kvalitetan život sa šećernom bolešću moguć je ako znamo kako da pratimo bolest. Takođe ju je moguće sprečiti kao što je moguće izbeći teške komplikacije ako se bolest razvije.
Osnovna pravila prevencije su:
• uravnotežena ishrana
• fizička aktivnost
• poznavanje faktora rizika
• samokontrola nivoa glukoze u krvi i glukoze i acetona u mokraći
• uzimanje lekova za snižavanje šećera u krvi pod nadzorom lekara.
Pridržavajući se ovih načela, može da se održava poželjan nivo šećera (glukoze) u krvi i time dobro kontrolisati šećernu bolest.
