Lojna cista ili aterom, je zatvorena kesica ispod kože ispunjena lojnim sadržajem. To je benigna tvorevina koja nastaje zapušenjem lojnih žlezda. Lečenje zahteva ukoliko postoji rizik od nastanka komplikacija (mehanička povreda, infekcija).
Lojne žlezde su žlezde sa spoljašnjim lučenjem. Ukoliko im se zapuši izvodni kanal ne prazne se. Dolazi do nakupljanja loja u samoj žlezdi i oko nje. Osim loja u cisti se nalazi keratin i ćelije spoljašnjeg omotača dlake. U procesu nastanka lojne ciste odnosno ateroma stvara se omotač – kapsula koja ga ograničava. Kada se cistično izmenjenoj lojnoj žlezdi poveća zapremina pojavljuje se u obliku beličastih ispupčenja na koži – lojnih cisti tj.ateroma.
Kako izgleda lojna cista odnosno aterom?
Prvo što se primeti je bezbolan najčešće beličast čvorić ili izbočina ispod kože ili na koži koja vremenom može rasti. Promena je elastična na pritisak i pomera se u odnosu na podlogu.
Koža iznad promene je glatka, sjajna, bez dlaka. Mogu biti beličasti, boje kože ili crvenkasti. Na površini se mogu videti proširene vene. Najčešće se javlja aterom na glavi (i na kosmatom delu), leđima, aterom na grudima i predelu genitalija. Mogu se javiti na ostalim delovima tela, osim na dlanovima i tabanima. Neprijatan miris iz njih potiče od keratina, proteina kog stvaraju lojne žlezde. Čvorići mogu biti prisutni godinama i porasti do veličine zrna graška, klikera ili čak kokošijeg jajeta.
KAKO NASTAJE LOJNA CISTA I KOJI SU FAKTORI RIZIKA?
Lojna cista se stvara začepljenjem izvodnog kanala lojne žlezde ili zbog otoka folikula dlake koji onemogućava pražnjenje lojne žlezde kroz poru.
Lojne ciste tj. ateromi se najčešće javljaju nakon puberteta. Ćešći su kod muškaraca te ih neka istraživanja dovode u vezu s muškim polnih hormonom testosteronom. Kod žena se češće javljaju u kosmatom delu glave u odnosu na muškarce. Osobe koje se intenzivno sunčaju ili koriste solarijum pod većim su rizikom javljanja kao i osobe koje su u pubertetu imale akne.
Postavljanje dijagnoze
Za postavljanje dijagnoze u većini slučajeva je dovoljan fizikalni pregled, vrlo retko je potrebna biopsija. Posmatranje promena i njena palpacija (opipavanje) daju dovoljno informacija. Neophodno ih je razlikovati od lipoma, fibrolipoma i neurofibroma.
Infekcija ateroma tj. lojne ciste – Šta se može desiti kada se aterom povredi?
Aterom zbog svoje veličine ili položaja može biti izložen fizičkoj povredi. Tada može doći do krvarenja, a može se uneti infekcija. Najčešća komplikacija je infekcija koja rezultira pojavom apscesa. Manifestuje se pojavom crvenila, bola i otoka. Na mestu infekcije povećana je temperatura kože. Može doći do curenja sadržaja ciste koji je neprijatnog mirisa. U slučajevima infekcije vrši se zasecanje (incizija) kože čime se prazni (drenira) gnojni sadržaj i smiruje zapaljenje. Po smirivanju zapaljenja savetuje se hrurško lečenje zbog velike verovatnoće ponovnog javljanja procesa.
Kako se aterom leči?
Aterome koji ne prave estetski ili funkcionalni problem najčešće nije potrebno lečiti.
Međutim, ukoliko prave estetski problem, nalaze se na nezgodnom mestu ili je došlo do infekcije neophodan je tretman. Da bi se problem trajno rešio, odnosno da ne dođe do recidiva, neophodno je izvaditi celu cistu sa kapsulom.
Manje ciste veličine 7 do 8 milimetara mogu se ukloniti radiotalasima, jednom intervencijom, beskrvno i bez ožiljka.
Veće promene neophodno je ukloniti hirurškim putem u lokalnoj anesteziji. Tehnike koje se koriste su: totalna ekscizija, minimalna ekscizija i uklanjanje kroz ubod.
Totalna odnosno radikalna ekscizija je hirurška tehnika koja se koristi ukoliko nema infekcije i predstavlja trajno rešenje. Uklanja se cista, njena kapsula i deo okolnog tkiva. Tako nastali defekt kože (rana) zatvara se šivenjem, a konci se skidaju za 7-14 dana.
Preporučuje se korišćenje preparata za smanjivanje nastanka ožiljaka nakon ove intervencije.
Minmalna ekscizija je hirurška tehnika kod koje se kroz mali rez (oko 5 mm) vrši uklanjanje ciste deo po deo. Nije potrebno ušivanje, a ožiljak je minimalan. Uklanjanje kroz ubod je specijalna tehnika koja se koristi najčešće za aterome lokalizovane na glavi.
Kako sprečiti pojavu ateroma tj. lojnih cisti – prevencija
Ne postoji pouzdan način sprečavanja nastanka ateroma. Kod osoba koje su imale aterome savetuje se da koriste proizvode za kožu bez ulja. Na taj način smanjuje se mogućnost začepljenja lojnih žlezda koje je preduslov stvaranja ateroma.
