Alkohol i duvan su široko rasprostranjene i lako dostupne psihoaktivne supstance.
U Srbiji se beleži povećan nivo konzumiranja alkohola i štete usled njegove upotrebe, što govoreno u brojkama znači da je 40% lošeg zdravlja i prerane smrti posledica alkohola, saobraćajnih nesreća koje su često izazvane upotrebom alkohola i pušenja.
Alkohol je bio u upotrebi u svim društvima u zabeleženoj istoriji, sa dokumentovanim dokazima o pravljenju vina iz 3000-te godine pre Nove ere.
Intoksicirajući efekti alkohola verovatno su otkriveni nezavisno u mnogim kulturama tokom evolucije agrikulture, posebno nakon što je otkrivena fermentacija voća.Već u vreme starih Grka i Rimljana, zloupotereba alkohola smatrana je društvenim problemom.
U srednjem veku alkohol je u Evropi bio u širokoj upotrebi. Oko 1250. Evropljani su razvili proces destilacije i napravljena je rakija koja se pridružila već popularnom vinu i pivu. U 18. veku upotreba alkohola se proširila u Americi, međutim problem je eskalirao u 19. veku i na snagu je stupila prohibicija koja je trajala 11 godina. Magnus Huss je u 19. veku napravio koncept alkoholizma kao bolesti, kada je prvi put jedno bolesno stanje nazvao alcobolismus.
Danas, u većini zapadnih društava, nažalost, široko se toleriše i socijalno je prihvaćena (zlo)upotreba alkohola, i ako se mnogo zna o štetnim posledicama.
Poremećaji povezani sa zloupotrebom alkohola pojavljuju se kod pripadnika svih kultura i socijalnih klasa i grupa. Zloupotreba alkohola dostiže svoj pik kod odrasih osoba u dobi od 20. do 30. godine, tako da se komplikacije, hronični problemi i čak i smrt, javljaju relativno brzo. Zbog visoke prevalence i pojave poremećaja zbog zloupotrebe alkohola, veoma važan deo kliničkog rada je postaviti dijagnozu u ranom stadijumu bolesti.
Prvi pilot projekat na temu tipizacije srpskog alkoholičara je sproveden tokom 2011. godine, u šest kliničkih centara Srbije. Tokom projekta je korišćen LAT softver, koji je osmislio Prof. Dr. Leš sa Psihijatrijske Univerzitetske klinike iz Beča, Austrija, i koji je omogućio srpskim kolegama besplatno korišćenje softvera tokom ovog projekta.
Uz pomoć LAT softvera (Lesch Alcoholism Typology 3.0.2.) definisane su osnovne karakteristike alkoholičara u Srbiji. LAT softver je upitnik koji sabira lične podatke o pacijentu ali i informacije vezane za porodičnu ili socijalnu istoriju. Sadrži, takođe, i izveštaje pregleda, laboratorijske rezultate,kao i podatke o telesnim i psihičkim oboljenjima, pomoću kojih se određuje tipologija,prognoza i model lečenja.
Tokom tromesečnog perioda praćenja (februar-maj 2011.god) u istraživanje je uključeno 285 pacijenata (39 žena i 246 muškaraca) tretiranih zbog alkoholizma u 4 klinička centra i 2 specijalne bolnice. Postoje četiri osnovna tipa alkoholno-zavisnih pacijenata, a svaki se prepoznaje na osnovu određene kombinacije somatskih i psihičkih tegoba.
Tipični pacijent koji se leči od alkoholizma u Srbiji je muškarac, star oko 45 godina i najčešće pripada Tipu II (38%) ili Tipu III (32%) prema Lešovoj tipologiji.
Većina analiziranih pacijenata postala je zavisna od alkohola u dobi od 25-35 godina starosti, sa konstantnim ili iregularnim obrascem konzumiranja alkohola, 75.2%, je bila lečena i ranije (kao vanbolnički i bolnički pacijenti sa jednom ili više hospitalizacija) a za 24.8% pacijenata ovo je bilo prvo lečenje.
Tipična žena-alkoholičar stara je takođe 45 godina, ali je postala zavisnik od alkohola u starijem dobu (između 36-45. godine starosti). Najveći broj pacijentkinja je dijagnostikovan kao Tip II alkoholičara prema Lešovoj tipologiji, ali zbog malog broja uključenih pacijentkinja nema preciznijih podataka o subkategorijama.
Karakteristike alkoholičara tipa 2
Alkohol i duvan alkoholičarima Tipa II služe kao sredstvo za rešavanje konflikta. Njihova sposobnost adaptacije opada u stresnim situacijima, pod tenzijom i pri konfliktnim situacijama. Pacijenti Tipa II obično su anksiozni, napeti, preosetljivi (od plača do agresivnog ponašanja-posebno pod dejstvom alkohola). Često imaju i problem sa nesanicom. Pacijenti Tipa II obično imaju nisko samopouzdanje. Oni su emocionalno nestabilni, i teško ostvaruju interpersonalne veze. Često koriste alkohol da bi rešili konflikte zato što im nedostaju druge strategije za savladavanje frustracija (alkohol koriste čim se pojavi anksioznost). Ukoliko je alkohol nedostupan, oni će brzo potražiti druga sredstva za umirenje, kao što su legalne i ilegalne droge.
Karakteristike alkoholičara tipa 3
Pacijenti Tipa III, koriste alkohol da bi im popravio raspoloženje (kao antidepresiv) i rešio problem nesanice. Alkohol vremenom pogoršava pacijentovu hronobiološku i emocionalnu funkciju mozga (nagone, raspoloženje, spavanje). Oni su često veoma agitirani (čak i trezni), a često su uočljive i suicidne tendencije. Emocionalno su nestabilni i kod njih su česti neadekvatni afekti: mogu se javiti iznenadni napadi plača, naročito pod uticajem alkohola. Pacijenti uglavnom imaju nefleksibilne stavove kombinovane sa visokim zahtevima koje postavljaju sebi za cilj. Alkoholičari trećeg tipa ređe postižu svoje (pre) visoke standarde i retko osećaju radost. Često su socijalno angažovani, (klubovi, političke partije, socijalne aktivnosti) gde pokušavaju da dođu do liderskih uloga. Drugi ljudi ih mogu doživeti kao pedantne i/ili gladne moći. Ovi pacijenti teško pate ukoliko ne dobiju odobravanje od drugih ljudi. Uobičajeno, oni okrive nekog drugog kad stvari krenu pogrešnim tokom.
Alkoholičari koji pripadaju Tipu III imaju obrazac koji se smatra epizodnim stilom pijenja, sa mesecima apstinencije koje smenjaju meseci teškog opijanja, dok su jesen i zima periodi intenzivnog konzumiranja alkohola.
Recidivi se ocenjuju od strane pacijenta kao ozbiljni neuspesi i stoga su povezani sa jakim osećanjem krivice (ventil-mehanizmi, povećan rizik od samoubistva).
LEČENJE
Čak devet puta više ljudi u svetu umre od zloupotrebe alkohola nego od droge. Samo dva procenta zavisnika se adekvatno leči. Na osnovu tih saznanja, Nacionalni institut za zdravlje Velike Britanije, poznatiji po skraćenici NICE, kao nezavisna ustanova, februara ove godine izdao je najnovije smernice koje se bave terapijskim pristupima lečenja alkoholne zavisnosti. Ovi klinički vodiči preporučuju da farmakoterapijski pristup treba upotpuniti psihološkim savetovanjem. Farmakoterapijski pristup nije jednostavan kao kada su druge bolesti u pitanju jer je praćen brojnim neugodnim manifestacijama koje su posledica apstinencije (bolovi, mučnina, nesanica, depresija, pa čak i delirijum). Upravo nemogućnost da se ovi apstinencijalni simptomi prebrode, osoba poseže za alkoholom. Svesni problematike, u terapiju alkoholizma uvoden je nov lek akamprosat koji smanjuje žudnju pa je samim tim i šansa da za postizanjem i održavanjem apstinencije mnogo veća. Pacijenti koji ipak ne istraju u apstinenciji takođe su na dobitku jer se smanjuje količina i učestalost konzumacije alkohola •
Još neki podaci
Alkoholna zavisnost kod rođaka prvog stepena bila je zastupljena u porodicama 51.6 % muških pacijenata i 56.4% ženskih pacijenata. Naime, 9 žena i 43 muškarca su pored alkoholizma imali pridruženu tešku somatsku bolest
Ova tipizacija je ključna u određivanju terapijskih metoda, obzirom da postoje precizno definisane preporuke za lečenje svakog od četiri specifična tipa alkoholnih zavisnika.
napisala: Doc. dr Mirjana Jovanović – psihijatar, KC Kragujevac
