U online anketi na sajtu www.bezduvana.rs. tokom prve polovine maja učestvovalo je 1009 ispitanika iz Srbije. Većina njih je prvu cigaretu probala iz radoznalosti. Najkritičniji period za prvu cigaretu je – srednja škola, od 15. do 18. godine života, kada je počelo da puši čak 63% ispitanih. Posebno zabrinjava to što je znatan procenat (njih 13 %) počelo da puši pre 15. godine. Period od 19. do 22. godine je vreme kada se još uvek eksperimentiše sa cigaretama pa se i u tom periodu regrutuju novi pušači. Zanimljivo je da je drastično mali broj ljudi koji su počeli da puše posle 22. godine (svega 7 %) .
Nekoliko poražavajućih činjenica…
• Pušenje cigareta je faktor rizika za nastanak velikog broja oboljenja kao i smrtnog ishoda. Ohrabruje činjenica da je lako sprečiti štetni efekat duvanskog dima.
• Cigarete su odgovorne za 20% smrtnih ishoda u SAD.
• Oko 50 miliona Amerikanaca puši. U Srbiji puši oko 2 miliona stanovnika.
U SAD 46 miliona odraslih Amerikanaca puši ali većina želi a prekine. Od 1965. godine više od 49% odraslih koji su pušili prestali su.
U Srbiji, prema podacima iz 2000. godine, svaki drugi odrasli muškarac, svaka treća odrasla žena i svako četvrto dete uzrasta 15-19 godina su bili pušači. U periodu od 2000. do 2006. različite aktivnosti na prevenciji pušenja dovele su do toga da smo 2006. imali 7% manje pušača, a 4 od 5 pušača želi da prestane da puši.
Pušači znaju da je duvan štetan, a ipak nastavljaju da puše. Zašto im je teško da prekinu? Zašto neki pušači bezuspešno pokušavaju više puta ali im ne uspeva da definitivno prekinu?
Osnovni sastojak cigareta je seckano lišće duvana koje sadrži nikotin, izuzetno jak insekticid, ali i vrlo aktivan alkaloid koji stvara zavisnost. Od trenutka kada se duvan posadi dodaju se razne hemijske supstance koje treba da zaštite biljku i omoguće njen rast i razvoj. U toku proizvodnje cigareta duvanska industrija koristi preko 4000 različitih hemijskih supstanci, otrove, iritanase, radioaktivne materije.
Dokazano je da preko 60 supstanci izaziva pojavu malignih oboljenja. Sumpor se dodaje da bi nekvalitetan duvan dobio žutu boju. Olovo, da bi se korigovao ukus i zbog ovog sastojka pušači često osjećaju metalni ukus u ustima. Da bi se stabilizovala vlaga, proizvođači ubacuju antifriz. Da se pepeo ne bi krunio dodaju se azbestna vlakna, a da bi bio beo ubacuje se titan-dioksid. Kako su proizvođači počeli da dodaju amonijak u cigarete ubrzao se prenos nikotina iz pluća do mozga sa 8, smanjio na 3-5 sekundi. Dokazano je da amonijak stvara ozbiljne promene u mozgu u smislu bržeg stvaranja zavisnosti. Sve ove supstance ubrajaju se u najotrovnije hemikalije koje su ikada sintetisane.
Kompanije ne razmišljaju o štetnom efektu ovih hemikalija, o zdravlju onih koji koriste cigarete, one samo žele da se kod pušača što pre razvije zavisnost, kako bi sebi obezbedili one koji će kupovati njihove proizvode.
Kada cigareta počne da gori mnoge hemikalije koje su dodate prolaze kroz proces oksidacije i postaju još štetnije. Zato je duvanski dim jedan od najsmrtonosnijih otrova. Zato se kaže da su štetne posledice duvanskog dima rezultat torture i zlostavljanja sopstvenog organizma.
ŠTA SE DEŠAVA KADA PUŠAČ UDAHNE DIM CIGARETE?
Delovanje nikotina je uslovljeno trenutnim stanjem konzumenta – uzbuđenu osobu smiruje, a smirenu osobu oživljava. Nije li to dovoljno da se zapitamo kolika je, zapravo, njegova moć?
Proizvođači cigareta su u razdoblju od 1997. do 2005. godine povećali količinu nikotina u cigaretama na 11 %. Statistička analiza pokazala je da se količina nikotina iz godine u godinu stalno povećava, oko 1,1% svake godine, a cigarete se prave tako da se mogu duže pušiti. To dvoje u kombinaciji daje proizvode koji izazivaju sve veću zavisnost.
Sa dimom nikotin dolazi u pluća, a zatim putem krvi odlazi u srce i potom do mozga. Neurohemijski efekti nikotina ostvaruju se vezivanjem za nikotinske acetilholinske receptore (α4β2 subjedinica). U mozgu nikotin podstiče neurone na lučenje neurotransmitera. Jedan od njih je dopamin, supstanca koja pruža osećaj zadovoljstva. Kada koncentracija nikotina u krvi pada javlja se želja za novom dozom, novom cigaretom. To je prvi apstinencijalni simptom. Zato je nikotin droga koja stvara jaku zavisnost sličnu zavisnosti na heroin.
Dok proizvođači nisu ubacivali amonijak, 15 % pušača moglo je lakše, bez stručne pomoći, da ostavi cigarete, a sada se taj procenat kreće od 0,1 do 0,2 %.
Uz izuzetno snažnu nikotinsku zavisnost, ozbiljan problem je i apstinencijalni sindrom koji se razvija odmah po prestanku pušenja. Kriza koja počinje već posle dva časa od poslednje popušene cigarete, može da traje i do šest meseci. Pušač je suočen sa jakom željom za cigaretom, promenljivog je raspoloženja, uzrujan, sa znacima anksioznih i depresivnih reakcija. Usporen je srčani rad, koncentracija je niža, usporen je metabolizam, primetna je stalna glad, prisutni su bolovi u mišićima, nesanica ili jaka želja za snom.
Potrebno je 72 sata da se nikotin eliminiše iz krvi, a 90% nikotinskih metabolita eliminiše se iz tela preko urina.
Neverovatno je kako smrtonosni insekticid može da komanduje mozgom, utiče na zdravlje i određuje dužinu života. Najefikasnije oružje protiv nikotina je i uvek je bila inteligencija ali ako je upotrebimo.
ZAŠTO PRESTATI?
• Pozitivni efekti prestanka pušenja vidljivi su odmah.
• Nakon godinu dana po prestanku rizik od nastanka srčanih oboljenja smanjuje se za 50%.
• Prosečna dužina života kod muškaraca koji prestanu da puše u starosti 35 do 39 godina povećava se za 5 godina.
• Prosečna dužina života kod žena koje prestanu u istom uzrastu povećava se za 3 godine.
• Prosečna dužina života i kod muškaraca i žena koje prestanu da puše u periodu između 65 i 69 godine produžava se za 1 godinu.
U praksi se pokazalo da su mnogim pušačima pored stručnih saveta potrebni i lekovi kako bi uspešno i za ceo život ostavili cigarete.
Određene hemijske supstance imaju sposobnost da imitiraju efekat nikotina, a da pri tome ne stvaraju zavisnost. Jedna od takvih je i Citizin, aktivna supstanca iz biljke Cytisus Laburnum, poznate u narodu kao Zlatna kiša.
Postoji sličnost između nikotina i citizina u hemijskoj strukturi. Citizin takođe ima afinitet da se vezuje za α4β2 receptore, ali je taj afinitet 7 puta veći u odnosu na nikotin. Postoji sličnost i u farmakološkim efektima.
Razlika je veoma važna. Citizin nije toksičan i ne stvara zavisnost. Zato se i koristi kao efikasan i dobro podnošljiv lek u lečenju nikotinske zavisnosti. Deluje tako sto obezbeđuje dovoljan i konstantan nivo dopamina u mozgu i smanjuje dopaminergični odgovor na dejstvo nikotina. Kao rezultat dolazi do gubljenja želje da se zapali cigareta i izostajanja simptoma nikotinske zavisnosti.
Na našem tržištu Citizin se nalazi u obliku tableta koje se koriste samo 25 dana. Važno je da pušač najpre porazgovara sa lekarom ili farmaceutom, a zatim da tačno po uputstvu koristi lek. Ono što će ohrabriti pušače – nije potrebno da prestanu da puše kako bi počeli da koriste ove tablete, ali pušenje treba prekinuti do 5 dana od početka terapije.
Statistički podaci pokazuju da svake godine 1.3 miliona pušača uspe da prekine. U proseku 20 – 40 % onih koji prestanu nisu pušili ni posle 12 meseci. Mnogi pušači više puta pokušavaju da prestanu ali im to ne uspeva. Međutim ukoliko ne pokušaju ponovo, neće ni znati da li stvarno mogu to da učine •
