Saxenda je lek za lečenje gojaznosti koji smanjuje apetit i pomaže mršavljenje. Pročitajte kako se koristi i koje su moguće nuspojave.
Gojaznost danas nije samo estetski problem već hronična bolest koja povećava rizik od brojnih zdravstvenih komplikacija, uključujući dijabetes tip 2, povišen krvni pritisak, bolesti srca, masnu jetru i poremećaje spavanja. Iako su pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost osnova lečenja, kod određenog broja osoba one nisu dovoljne za postizanje i održavanje značajnog gubitka telesne mase.
U takvim situacijama lekar može preporučiti farmakološko lečenje gojaznosti. Jedan od lekova koji se koristi u tu svrhu jeste Saxenda.
Šta je Saxenda?
Saxenda je lek namenjen lečenju gojaznosti i prekomerne telesne mase kod odraslih i adolescenata starijih od 12 godina. Sadrži aktivnu supstancu liraglutid, koja pripada grupi lekova poznatih kao agonisti GLP-1 receptora.
Liraglutid je sličan prirodnom hormonu glukagonu sličnom peptidu-1 (GLP-1), koji se oslobađa iz creva nakon obroka i učestvuje u regulaciji apetita i metabolizma glukoze.
Kako deluje Saxenda?
Liraglutid deluje na više nivoa:
- povećava osećaj sitosti;
- smanjuje osećaj gladi;
- usporava pražnjenje želuca;
- smanjuje unos hrane;
- podstiče lučenje insulina kada je nivo šećera u krvi povišen;
- smanjuje lučenje glukagona, hormona koji povećava koncentraciju glukoze u krvi.
Zahvaljujući ovim efektima, osobe koje koriste Saxendu obično unose manje kalorija tokom dana, što doprinosi postepenom gubitku telesne mase.
Kome je namenjena Saxenda?
Kod odraslih osoba Saxenda se koristi:
- kod gojaznosti (BMI ≥ 30 kg/m²);
- kod prekomerne telesne mase (BMI ≥ 27 kg/m²) ukoliko postoje zdravstveni problemi povezani sa viškom kilograma, kao što su dijabetes tip 2, hipertenzija, dislipidemija ili opstruktivna apneja u snu.
Kod adolescenata starijih od 12 godina može se primenjivati u lečenju gojaznosti uz obavezni nadzor lekara.
Koliko kilograma može da se izgubi uz Saxendu?
Rezultati terapije razlikuju se od osobe do osobe, ali kliničke studije pokazuju da pacijenti koji uzimaju Saxendu uz odgovarajuću dijetu i fizičku aktivnost mogu izgubiti približno 5–10% početne telesne mase tokom prve godine lečenja.
Iako ovaj procenat na prvi pogled ne deluje impresivno, čak i gubitak od 5% telesne mase može dovesti do poboljšanja krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi, kao i smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Lekar obično procenjuje uspešnost terapije nakon 16 nedelja primene pune doze. Ukoliko pacijent do tada nije izgubio najmanje 5% početne telesne mase, razmatra se prekid terapije.
Kako se primenjuje Saxenda?
Saxenda se nalazi u obliku rastvora u unapred napunjenom injekcionom penu.
Primenjuje se jednom dnevno, potkožnom injekcijom, nezavisno od obroka.
Najčešća mesta primene su:
- prednji deo stomaka;
- prednja strana butine;
- nadlaktica.
Lek se ne sme ubrizgavati u venu niti u mišić.
Lečenje počinje nižom dozom koja se postepeno povećava tokom prvih pet nedelja kako bi se smanjila verovatnoća pojave neželjenih efekata.
Šta uraditi ako ste zaboravili dozu?
Ako je prošlo manje od 12 sati od uobičajenog vremena primene, dozu treba primeniti čim se setite.
Ako je prošlo više od 12 sati, preskočite propuštenu dozu i nastavite terapiju narednog dana prema uobičajenom rasporedu.
Nikada nemojte primenjivati duplu dozu.
Najčešća neželjena dejstva
Kao i svi lekovi, i Saxenda može izazvati neželjene reakcije.
Najčešće su:
- mučnina;
- povraćanje;
- dijareja;
- opstipacija;
- nadimanje;
- bolovi u stomaku;
- glavobolja;
- osećaj umora.
Ove tegobe su najizraženije na početku terapije i kod većine pacijenata postepeno slabe tokom narednih nedelja.
Ozbiljnija neželjena dejstva
Pankreatitis
Iako je redak, pankreatitis predstavlja ozbiljno stanje koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Odmah se javite lekaru ukoliko se pojavi:
- jak i uporan bol u gornjem delu stomaka;
- bol koji se širi prema leđima;
- mučnina i povraćanje.
Kamen u žuči i zapaljenje žučne kese
Brz ili značajan gubitak telesne mase može povećati rizik od stvaranja žučnih kamenaca.
Simptomi uključuju:
- jak bol ispod desnog rebarnog luka;
- bol koji se širi ka leđima ili desnom ramenu;
- mučninu;
- povišenu telesnu temperaturu.
Hipoglikemija
Rizik od niskog nivoa šećera u krvi najveći je kod osoba koje istovremeno koriste insulin ili pojedine lekove za dijabetes.
Ko ne sme da koristi Saxendu?
Saxenda nije namenjena:
- trudnicama;
- dojiljama;
- osobama preosetljivim na liraglutid ili neku pomoćnu supstancu leka;
- osobama sa ličnom ili porodičnom istorijom medularnog karcinoma štitaste žlezde;
- osobama sa sindromom multiple endokrine neoplazije tip 2 (MEN2).
Mere opreza
Poseban oprez potreban je kod osoba koje imaju:
- gastroparezu (usporeno pražnjenje želuca);
- inflamatorne bolesti creva, poput Kronove bolesti ili ulceroznog kolitisa;
- bolesti štitaste žlezde;
- istoriju pankreatitisa.
Pre početka terapije neophodan je razgovor sa lekarom koji će proceniti da li je Saxenda odgovarajući izbor.
Saxenda – Interakcije sa drugim lekovima
Poseban oprez potreban je kod istovremene primene:
- insulina;
- sulfonilurea (glimepirid, glibenklamid i slični lekovi);
- varfarina i drugih lekova za sprečavanje zgrušavanja krvi.
U pojedinim slučajevima lekar može prilagoditi terapiju ili preporučiti češće kontrole.
Da li se tokom terapije gube samo masne naslage?
Ne.
Kao i kod svakog značajnijeg mršavljenja, deo izgubljene telesne mase može predstavljati i gubitak mišićne mase.
Zbog toga se tokom terapije preporučuju:
- adekvatan unos proteina;
- redovna fizička aktivnost;
- vežbe snage koje pomažu očuvanju mišićne mase.
Saxenda – Šta se dešava nakon prekida terapije?
Saxenda ne leči uzrok gojaznosti već pomaže u kontroli telesne mase dok se koristi.
Nakon prekida terapije može doći do postepenog povratka apetita i ponovnog povećanja telesne težine, naročito ukoliko se ne održavaju zdrave navike u ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Zbog toga stručnjaci gojaznost danas posmatraju kao hroničnu bolest koja često zahteva dugoročno praćenje i lečenje.
Za kraj
Saxenda nije „čudesna injekcija“ niti zamena za zdrav način života. Međutim, kod pažljivo odabranih pacijenata može predstavljati značajnu pomoć u procesu mršavljenja i smanjenju rizika od brojnih bolesti povezanih sa gojaznošću.
Najbolji rezultati postižu se kada se terapija kombinuje sa pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i dugoročnim promenama životnih navika.
Takav pristup ne donosi samo manji broj kilograma na vagi, već i bolje opšte zdravstveno stanje, veću pokretljivost i kvalitetniji život.
