Zašto se gojaznost danas smatra bolešću?
Decenijama se o gojaznosti govorilo kao o „stanju“ – posledici previše hrane i premalo kretanja. Međutim, savremena medicina danas na gojaznost gleda drugačije. Ona se više ne posmatra samo kao estetski ili životni problem, već kao hronična, progresivna bolest regulacije telesne mase, sa jasno definisanim biološkim mehanizmima i ozbiljnim zdravstvenim posledicama.
Koja je razlika između bolesti i stanja?
Razlika između „stanja“ i „bolesti“ u medicini nije samo u rečima. Stanje opisuje postojanje određenog odstupanja od idealnog zdravlja. Bolest, s druge strane, znači da postoje prepoznati poremećaji u funkcionisanju organizma, povećan rizik od komplikacija i potreba za dugoročnim lečenjem. Upravo zato vodeća stručna udruženja i međunarodne zdravstvene institucije danas gojaznost svrstavaju među hronične nezarazne bolesti, zajedno sa dijabetesom, hipertenzijom i kardiovaskularnim oboljenjima.
Kako organizam „brani“ višak kilograma?
Ovakva promena pristupa nastala je kada je postalo jasno da gojaznost nije samo rezultat navika, već i posledica složenih poremećaja u regulaciji gladi, sitosti, potrošnje energije i metabolizma. Organizam kod gojaznih osoba često „brani“ višak kilograma kroz hormonalne i nervne mehanizme, zbog čega dugoročno održavanje gubitka težine postaje izuzetno teško bez medicinske pomoći.
Gojaznost lečenje – Savremeni pristupi
Zato se danas terapija gojaznosti ne zasniva samo na savetima o ishrani i fizičkoj aktivnosti, već uključuje psihološku podršku, nutricionističke programe, lekove koji deluju na centre za glad i sitost, a u određenim slučajevima i hirurško lečenje. U tom savremenom konceptu nastali su i novi lekovi poput semaglutida, koji deluju upravo na biološke mehanizme koji održavaju višak telesne mase.
Kada višak kilograma postaje medicinski problem?
Svi povremeno dobijemo koji kilogram više – nakon praznika, stresnog perioda ili manjka kretanja. Međutim, savremena medicina jasno razlikuje prolazno povećanje telesne težine od gojaznosti kao bolesti. Ključno pitanje nije samo koliko kilogramâ imamo, već kako oni utiču na zdravlje.
BMI – kako se procenjuje gojaznost?
Da bi se objektivno procenila uhranjenost, koristi se BMI (Body Mass Index) – indeks telesne mase koji povezuje telesnu težinu i visinu. Na osnovu ove vrednosti lekar može proceniti da li je telesna masa u granicama normale, da li postoji prekomerna telesna težina ili gojaznost.
Osobe sa BMI iznad 30 smatraju se gojaznim, dok se terapija lekovima za redukciju telesne mase razmatra kod:
- osoba sa BMI ≥30
- ili BMI ≥27 ako su već prisutne bolesti povezane sa gojaznošću, poput dijabetesa tipa 2, povišenog krvnog pritiska ili poremećaja masnoća u krvi.
Kome su namenjeni lekovi za lečenje gojaznosti?
Važno je naglasiti: lekovi za lečenje gojaznosti nisu namenjeni osobama koje žele da izgube „par kilograma viška“ iz estetskih razloga. Oni su predviđeni za pacijente kod kojih višak masnog tkiva već ugrožava zdravlje i povećava rizik od ozbiljnih komplikacija.
Upravo iz ove potrebe razvijeni su savremeni lekovi koji deluju na centre za glad i sitost u mozgu i pomažu organizmu da dugoročno uspostavi zdraviju telesnu masu. Jedan od njih je i semaglutid, aktivna supstanca u leku Wegovy.
