Da li ste znali da ultra-prerađena hrana izaziva zavisnost sličnu onoj od konzumiranja duvana tj pušenja. U našem tekstu otkrivamo šta je ultraprerađena hrana i zašto ljudima koji je konzumiraju nije lako da okrenu drugi list i hrane se zdravo.
Gazirani i zaslađeni sokovi, energetska pića, energetske pločice, instant supe, gotova jela, napici koji menjaju obroke, sladoled, voćni jogurti sa šećerom, dugotrajni hleb, bombone i drugi slatkiši, grickalice… Da li se ovi proizvodi često nalaze na vašem meniju? Ukoliko je odgovor – da, možda je vreme da preispitate svoju zavisnost od ultra-prerađene hrane koja je puna rafiniranih ugljenih hidrata i masti i preduzmete korake kako biste sačuvali svoje zdravlje.
Koje namirnice spadaju u ultra-prerađenu hranu? Šta je ultra prerađena hrana?
U ultra-prerađenu hranu spadaju industrijski napravljene namirnice i to od sastojaka koji su u celosti ili delimično proizvedeni u laboratoriji ili su ekstrahovani iz hrane. Veliki broj istraživanja upozorio je na štetnost ovih namirnica – da izazivaju karcinome, srčana oboljenja, dijabetes, gojaznost i druge zdravstvene probleme, a u ekstremnim slučajevima ishod može biti i fatalan.
Međutim, da li je lako ljudima koji svakodnevno konzumiraju ultra-prerađenu hranu da okrenu novi list i poču da se hrane zdravo? Studija objavljena na bmj.com iz oktobra 2023. godine sugeriše da je uživanje u ovoj hrani poput bolesti zavisnosti, kao i pušenje ili zloupotreba alkohola.
14% odraslih i 12% dece zavisno od ultra-prerađevina
Kako ultra prerađena hrana izaziva zavisnost?
Postavlja se pitanje kako je moguće da ultra-prerađena hrana izaziva zavisnost. Odgovor bi mogao da leži u tome da je ova vrsta proizvoda bogata rafiniranim ugljenim hidratima i mastima, a one mogu izazvati adiktivne promene u mozgu.
Tačnije, izveštaj pomenute studije ukazuje da pojedini ljudi ultra-prerađevine konzumiraju kompulsivno, slično konzumiranju nikotina. A kompulzivno konzumiranje pojedine hrane zadovoljava kriterijume za dijagnostiku poremećaja zloupotrebe štetnih supstanci kod nekih ljudi.
Šta tačno kaže studije? Istraživači su analizirali dva sistematska pregleda koji su uključivali 281 studiju iz 36 zemalja. I rezultati su u najmanju ruku intrigantni. Prema standardima skale za zavisnost od hrane iz Yale-a, procena je da je čak 14% odraslih i 12% dece zavisno od ultra-prerađevina, navodi Medical News Today. Poređenja radi, nivoi zavisnosti kod drugih legalnih supstanci kod odraslih su 14% za alkohol i 18% za cigarete i duvanske proizvode. U studiji se naglašava se da se ovde radi o odraslim ljudima, te dodatno zabrinjava procenat zavisnosti dece od ultra-prerađenih proizvoda.
Kako funkcioniše Yale skala za zavisnost od hrane?
Postoji 11 kriterijuma za poremećaj upotrebe supstanci, a među njima su i smanjena kontrola unosa, žudnja za određenim proizvodom, nastavak konzumacije ili upotrebe uprkos svesti o njihovoj štetnosti. Prema ovoj skali, zavisnost od hrane povezana je sa osnovnim mehanizmima zavisnosti, npr. poremećaj u neuralnoj funkciji u vezi sa nagrađivanjem, impulsivnost i disfunkcija emocija, kao i lošije fizičko i mentalno zdravlje i niži kvalitet života.
Zašto ultra-prerađena hrana izaziva zavisnost?
Autori studije smatraju da nema svaka hrana jednak potencijal za razvijanje zavisnosti, te su kao posebno adiktivne izdvojili proizvode sa visokim nivoima rafiniranih ugljenih hidrata ili dodatih masti. Tu pre svega spadaju slatkiši i grickalice koji su označeni kao bihevioralni indikatori zavisnosti. Naime, primećeno je da veliki broj ljudi gubi kontrolu nad konzumacijom ultra-prerađevina, ima osećaj intenzivne žudnje i jede je uprkos saznanju koliko je štetna za zdravlje.
Studija ukazuje da upravo kombinacija rafiniranih ugljenih hidrata i masti ima super-adiktivni efekat na mehanizam nagrađivanja u ljudskom mozgu. S druge strane, konzumiranje ove hrane izaziva veoma brz efekat zadovoljenja, baš kao i cigarete koje brzo isporučuju nikotin mozgu.
Još jedna činjenica objašnjava adiktivnost ultra-prerađene hrane, a to su aditivi. Naime, ova hrana je obogaćena aditivima koji poboljšavaju i pojačavaju ukus, te postaje atraktivnija za potrošače. I tu možemo napraviti paralelu sa cigaretama, jer se i u njih stavljaju aditivi koji povećavaju zavisnost.
Ultraprerađena hrana i gojaznost
Studija je posebno važna jer upozorava na rastući zdravstveni problem širom sveta, a to je gojaznost. Autori istraživanja ukazuju da postoji razlike u stopama gojaznosti kod određenih etničkih i marginalizovanih grupa koji nemaju jednak pristup ultra-prerađenoj hrani.
Istraživanje sugeriše i na postojanje uticaja rafiniranih ugljenih hidrata i masti na moždane mehanizme koji se aktiviraju kod zavisnosti. Zato je najvažnije bilo utvrditi koji to sastojci iz ultra-prerađene hrane utiču na te mehanizme i vode ka adiktivnim navikama. Jedna od autorki studije za Medical News Today izjavila je da je u svojoj karijeri imala pacijente koje je lečila od zavisnosti od ultra-prerađevina, a da su joj pacijenti kao razloge konzumiranja navodili da su ovi proizvodi najpristupačniji, najdostupniji i najkaloričniji.
Nagon ili izbor
Sa stanovišta evolucije, postoji opravdanje da ljudski organizam žudi za namirnicama koje imaju velike količine dodatih rafiniranih ugljenih hidrata i masti jer to znači preživljavanje sa što manje napora. A upravo preživljavanje je osnovni nagon i prioritet čoveka.
Zato se moramo zapitati da li proizvođači ultra-prerađene hrane tendenciozno igraju igru sa ljudskim nagonom za preživljavanje, ostvaruju ogroman profit, dok je ulog preskup – zdravlje i život dece i odraslih. Na nama je da odlučimo hoćemo li biti deo ove igre, ali na strani koja uvek i bez dileme gubi. Ili ćemo biti na strani inicijatora i kreatora politika koje će zdravije namirnice učiniti i pristupačnijim i dostupnijim za najveći deo populacije.
