Iako je temperatura objektivna vrednost nemaju svi ljudi isti subjektivan doživljaj topline. Za osećaj topline ili hladnoće zaduženi su senzori u koži, koji kod svih ljudi nisu podjednako raspoređeni, pa je i njihov doživljaj topline i hladnoće različit. Stoga, nisu retki ljudi kojima je uvek hladno. Pored razlika u rasporedu senzora za toplo i hladno, postoji još niz razloga koji mogu doprineti stalnom osećaju hladnoće.
Nedovoljna telesna težina
Nedostatak mišićne mase doprinosi povećanom osećaju hladnoće, pa je on češći kod žena i mršavih muškaraca. Zato se preporučuje redovna fizička aktivnost kako bi se povećala mišićna masa i poboljšala cirkulacija. Osim toga, masno tkivo u određenoj meri deluje kao izolacija.
Neadekvatna i neredovna ishrana
Ishrana koju karakteriše nedovoljan unos minerala, vitamina i proteina pogoršava problem. Za rad hipotalamusa posebno su važni minerali magnezijum i kalijum, pa se nadoknada ovih minerala ne preporučuje samo leti, kada ih gubimo pojačanim znojenjem, već i u toku zime. Osim toga, ovi minerali su dragoceni u stanjima pojačanog fizičkog i intelektualnog napora i stresa. Preskakanje obroka navodi telo na čuvanje energije i smanjenu proizvodnju toplote.
Povećanom osećaju hladnoće mogu doprineti i neke bolest. Na prvom mestu to su poremećaji cirkulacije poput Rejnoov sindroma, a zatim neki endokrinološki poremećaji i to prevashodno poremećaj rada štitaste žlezde.
Poremećaj cirkulacije
Rejnoov sindrom je prisutan kod 20% mladih žena. Predstavlja poremećaj periferne cirkulacije kao reakcija na hladnoću. Krvni sudovi ruku i nogu se kontrahuju (skupljaju), prsti postaju beličasti, hladni, prisutan je osećaj nelagodnosti, a ponekad i bola, što se objašnjava nedostatkom kiseonika, s obzirom na to da je protok krvi smanjen. Za lečenje ovog sindroma ne postoji specifičan lek, već je terapija usmerena na ublažavanje simptoma. Zbog distribucije receptora za hladnoću, preporučuje se utopljavanje celog tela, a ne samo ruku i nogu. Takođe se savetuje prestanak pušenja, izbegavanje fizičkog napora i uzbuđenja.
Hipotireoza
Stalan osećaj hladnoće koji je praćen suvom kožom, opstipacijom (zatvor) uz prisutan umor, poremećaj srčanog ritma, prekomerno ispadanje kose može ukazati na smanjenu funkciju štitaste žlezde (hipotiroza) i posledica su usporenog metabolizma. Lečenjem hipotiroze (nadoknada hormona), svi ovi simptomi se ublažavaju ili potpuno nestaju.
Dijabetes
Dijabetes je hronična bolest koju karakteriše povećan nivo šećera u krvi. Kao komplikacija bolesti dolazi do oštećenja krvnih sudova, smanjuje se protok krvi, pa su prisutni osećaj hladnih ruku i nogu, kao i osećaj trnjenja.
Nedostatak gvožđa dovodi do anemije i posledično slabijeg prenosa kiseonika u tkivima, što rezultuje pojačanim osećajem hladnoće. Unošenjem namirnicama koje sadrže gvožđe, kao i vitamine neophodne za njegovu iskoristljivost, smanjuje se rizik od pojave anemije. Međutim, ako se anemija dijagnostikuje ishrana nije dovoljna da bi se problem rešio, već se moraju uključiti preparati koji sadrže gvožđe.
Alergija na hladnoću
Preosetljivost na hladnoću nije česta pojava. Procenjuje se da je prisutna kod oko 5% ljudi koji inače pate od neke alergije. Javlja se najčešće već u mlađem uzrastu. Simptomi su pojava osipa koji je praćen svrabom, crvenilo i oticanje onih delova kože koji su izloženi hladnoći. Najčešće su to prsti na rukama i koža lica.
Kao i kod drugih vrsta alergije i u ovom slučaju najbolje rešenje je preventiva, odnosno izbegavanje okidača. Preporučuje se utopljavanje, izbegavanje dodirivanja hladnih predmeta, hladne hrane posebno sladoleda i drugih hladnih deserta. Ukoliko ove preventivne mere nisu dovoljne indikovana je i terapija lekovima o kojoj odlučuje lekar.
Osobe kojima je često hladno trebalo bi da paze na redovnu i pravilnu ishranu, koja uključuje dovoljan unos namirnica bogatih vitaminima i mineralima, u prvom redu gvožđem. Redovnom fizičkom aktivnošću trebalo bi održavati telesnu masu. Korisno je obaviti lekarski pregled kako bi se isključile neke bolesti kao mogući uzrok ovog stanja.
