Iako su značaj i pozitivni efekti vitamina E evidentni, čini se kao da je priča ovog vitamina i njegove uloge u zdravlju ljudi ipak nepotpuna i mnogima nejasna. Vitamin E unosimo hranom kao esencijalni nurtijent, on je čest sastojak kozmetičkih preparata s ciljem prevencije hronološkog i fotostarenja kože, a u onkologiji i imunologiji, naziva se i mračnim konjem – kandidatom o kome se nedovoljno zna, ali očekuje razotkriće velikog potencijala. Ipak, kada bi se zagrebalo malo ispod površine, prirodno je zapitati se šta to zapravo znači, za koga i na koji način?
autor: Jovana Ilkić
Vitamin E je naziv za grupu hidrofobnih i liposolubilnih jedinjenja prisutnih u namirnicama, prevashodno biljnim uljima i orašastim plodovima, ali i voću i povrću. Grupa obuhvata četiri tokoferola (α-, β-, γ- i δ- tokoferoli) i četiri tokotrienola (α-, β-, γ- i δ-tokotrienoli).
Svi navedeni oblici ispoljavaju antioksidativna svojstva, ali ne mogu prelaziti iz jednog u drugi oblik i samo α-tokoferol odgovara zahtevima za humani vitamin E.
Izvori vitamina E
Vitamin E je esencijalni nutrijent – supstanca neophodna za normalno funkcionisanje organizma koju telo samo ne može sintetisati, ili barem ne u potrebnim količinama, te se mora unositi putem hrane. Sledstveno, navike u ishrani su ključ kada je obezbeđivanje vitamina E u pitanju. Primera radi, u mediteranskoj ishrani lisnato zeleno povrće se konzumira u velikim količinama, i time obezbeđuje i dovoljna količina α-tokoferola.
Glavni izvori vitamina E u ishrani su orasi, semenke i biljna ulja, ali ne treba zanemariti ni lisnato zeleno povrće i fortifikovane namirnice.
Sojino, suncokretovo, kukuruzno, orahovo, pamučno, palmino ulje i ulje pšeničnih klica sadrže relativno veće količine vitamina E (više od približno 50 mg vitamina E / 100 g ulja) od ostalih ulja.
Udeli različitih tokoferola u uljima variraju.
Posebno bogata α-tokoferolom su ulja šafranike, suncokreta i semena pamuka.
Dodatno, suplementacija vitaminom E je veoma popularna i značajno doprinosi unosu vitamina E kod nekih populacija. P
reporučeni dnevni unos kod odraslih iznosi 15 mg/dan odnosno 22,4 internacionalnih jedinica/dan.
Mehanizam dejstva
Vitamin E je glavni liposolubilni antioksidans koji uklanja peroksilne radikale i zaustavlja lančanu reakciju lipidne peroksidacije. U prisustvu vitamina E, peroksilni radikali reaguju sa α -tokoferolom umesto sa lipidnim hidroperoksidom, zaustavlja se lančana reakcija proizvodnje peroksil radikala i sprečava dalja oksidacija u membrani. Kako su membrane sastavni deo svake ćelije našeg organizma jasan je značaj ovog vitamina za zdravlje i vitalnost.
Značaj u dermatologiji i kozmetologiji
Vitamin E ima značajnu ulogu u prevenciji hronološkog i fotostarenja kože, kako je dokazano da popravlja mikroreljef kože i ublažava postojeće bore.
Njegove klljučne uloge u kozmetičkim preparatima su antioksidantna aktivnost, antiinflamatorni efekat, povoljan uticaj na mikrocirkulaciju, kao i to što može da penetrira kroz kutanu barijeru i dospe u dublje slojeve kože gde se deponuje i po potrebi konvertuje u aktivniji α-tokoferol.
Iako mnogi kozmetički preparati sadrže vitamin E, veoma malo njih je efektivno u lokalnoj primeni jer je stabilnost kompromitovana čim se proizvod otvori i izloži vazduhu i svetlu. Najčešće se nalazi u formi tokoferil acetata zbog stabilnosti, koje predstavlja viskozno ulje žute boje, uglavnom poreklom iz soje, pšeničnih i pirinčanih klica.
Raspon koncentracija u kojima se uglavnom nalazi je 0,5-5%. Koristi se u anti-age proizvodima, vodootpornim SP proizvodma, bebi kremovima, after-sun i proizvodima za negu ruku.
Indikacije za topikalnu primenu vitamina E između ostalog obuhvataju i sindrom žutih noktiju, subkornealne pustularne dermatoze, atopijski dermatitis, psorijazu i akne vulgaris.
Značaj u imunologiji
Pokazano je da vitamin E poboljšava imunološki odgovor u životinjskim i humanim modelima i daje zaštitu od nekoliko zaraznih bolesti.
Značaj u onkologiji
Određene studije ukazuju na moguće antikancersko dejstvo vitamina E. In vitro, na ćelijama karcinoma dojke, vitamin E se pokazao kao značajan inhibitor rasta ćelija. S druge strane, rezultati SELECT studije, najveće randomizovane studije fokusirane na vitamin E, u kojoj je ispitivana mogućnost selena i vitamina E da preveniraju razvoj raka, impliciraju da suplementacija vitaminom E može čak da poveća incidencu karcinoma prostate.
Međutim, iz rezultata druge studije u kojoj je učestvovalo 29 000 Finaca starosti od 50 do 69 godina proizilazi da dugotrajno uzimanje vitamina E smanjuje rizik od razvoja karcinoma prostate i smrtnost od ove bolesti za 32-41%.
O karcinomu prostate ekskluzivno za PharmaMedicu Prof. dr Zoran Džamić-Karcinom prostate
Kontradiktorni rezultati, naravno ne bi trebalo da obeshrabre unos vitamina E već da istaknu kompleksnost unosa i metabolizma istog, kao i da podstaknu dalje ispitivanje potencijala ovog jeftinog i dostupnog jedinjenja, jer nekada su nam najveća otkrića sve vreme pred nosom.
Vitamin E i moždani udar
Zaštitna uloga vitamina E posebno je izražena u tkivima koja sadrže visoke koncentracije višestrukonezasićenih masnih kiselina (mozak i cns).
U slučaju moždanog udara, primenom α-tokoferola preveniraju se dalja oštećenja nervnih ćelija do čak 60%.
Ovaj efekat α-tokoferol ostvaruje uplitanjem u mehanizam mnogih reakcija i inhibiranjem enzima kojima se oslobađa arahidonska kiselina koja je jedan od medijatora zapaljenja. (Journal of Neurochemistry).
Američka Akademija za neurologiju utvrdila je da kontinuirno uzimanje vitamina E može doprineti smanjenju rizika za moždani udar za 53%.
Uticaj na Achajmerovu bolest
Alchajmerova bolest se odlikuje propadanjem kognitivnih funkcija mozga što rezultuje gubitkom pamćenja i sposobnosti govora. Primenom visokih doza vitamina E u kombinaciji sa još jednim antioksidansom-seleglinom ovaj proces se može usporiti.
Štiti kardiovaskularni sistem
Vitamin E je prirodni hipolipemik. Holesterol i trigliceridi su masti koje su neophodne za normalan rad organizma. Međutim, prekomeran nivo ovih materija u krvi direktno potencira razvoj bolesti srca i krvnih sudova. Holesterol i trigliceridi se putem krvi trasportuju zahvaljujući lipoproteinima koji mogu biti različite gustine i veličine.
Vitamin E smanjuje nivo lipoptoteina male gustine (LDL) koji se smatraju štetnim i čiji je nivo u cirkulaciji direktno povezan sa razvojem bolesti srca i krvnih sudova. Sa druge strane vitamin E povećava nivo lipoproteina velike gustine (HDL) koji vezuju za sebe holesterol, prenose ga do jetre gde se holesterol razgrađuje i uklanja iz organizma.
