Kada rade normalno, bubrezi filtriraju 125 ml krvi u minuti i izlučuju štetne materije putem urina. Poremećaj u radu bubrega uzrokuje sakupljanje toksičnih materija u krvi, što bez pravilnog lečenja može da rezultira štetnim uticajem na zdravlje.
Bubrežno tkivo može prestati da obavlja svoje funkcije posle infekcije, upale ili bolesti. Isto tako poremećaj rada bubrega može biti uzrokovan i visokim krvnim pritiskom, dijabetesom ili postojanjem bubrežnih cisti (policistični bubrezi). Kao i kod mnogih drugih disbalansa i poremećaja u organizmu tako i na rad bubrega možemo uticati proizvodima na bazi bilja.
Španska artičoka
(Cynara scholymus) može se koristiti za pospešivanje rada bubrega, dejstvo ove biljke je na našim prostorima manje poznato. Deo biljke koji se koristi u ove svrhe je lišće koje se bere, suši i koristi za spravljanje ekstrakata, kapsula, esencija i tinktura. Lišće je bogato organskim i fenolnim kiselinama, među kojima je gorak i aromatičan cinarin. U sastav ulaze i seskviterpenski laktoni, flavonoidi, soli kalijuma, provitamin A i mnogobrojni enzimi. Dokazano je da španska artičoka deluje i na snižavanje nivoa holesterola u krvi, ubrzava regenereciju ćelija jetre ali i da flavonoidi zajedno sa prisutnim kiselinama i solima K deliju izrazito diuretički i ublažavaju bubrežna oboljenja.
Bela/srebrna breza
(Betula pendula) u svom listu sadrži 3% flavonoida (uglavnom hiperozida i rutozida) koji deluju protiv upala i kao diuretik. List i kora sadrže fenolne kiseline, tanine, vitamin C i metil-salicilat, što utiče na to da su list i kora breza diuretičko i protivupalno sredstvo. Pored toga breza je urinarni i bubrežni antiseptik. Ta svojstva je čine korisnom u lečenju blažih infekcija urinarnog trakta. Koristi se i kod kamena u mokraćnim kanalima i bubrezima, kao i kod lečenja edema.
Spomenak, zečja loboda, zlatnik…
(HIeracium pilosella) često se koristi za lečenje infekcije. Spomenak je sastojak mnogih farmaceutskih proizvoda, jer usled prisustva velikog broja hemijski aktivnih jedinjenja ima i veći broj dejstava. Sadrži ubeliferon, kumarin koji deluje kao antibiotik, flavonoide, koji su diuretici i fenole, sa antiseptičnim i protivupalnim dejstvom. Umbeliferon koji je u sastavu spomenka poznat je po tome što podstiče rad žuči i na taj način održava probavni sistem zdravim. Tek, naučne studije rađene u Francuskoj 1999. godine su dokazale dugu tradicionalnu upotrebu spomenka u vidu diuretika. Biljka je poznata i po svom protivupalnom i antispazmolitičkom dejstvu. Nanosi se na rane, ali se koristi i kod oboljenja disajnih puteva (astme i bronhitisa), kao i kod upala bubrega i urinarnog trakta.
U slučaju otežanog mokrenja koriste se najčešće čajevi u čiji sastav ulaze: maslačak, kukuruzna svila, peteljke višnje, semenke lubenice, koren zečjeg trna, anis, peršun, plod kleke, kora bele topole, koren site, odoljena, u novije vreme i list maline, javanski čaj. Sa diuretičkim biljkama mora se strogo voditi računa prilikom doziranja jer nepravilna upotreba diuretičkih droga može dovesti do prekomernog mokrenja i pojave krvi u urinu.
Koren i lišće maslačka
(Teraxacium officinale) bogati su fruktozom i inulinom, a sadrže i gorke sastojke (seskviterpenske laktone), fenolne kiseline i sterole. Lišće sadrži i flavonoide, soli kalijuma i kumarine. Gorki sastojci utiču na snažno diuretičko dejstvo. Englezi su ovu biljku nekada nazivali „mokrenje u krevetu“. Maslačak se koristi za stimulisanje mokrenja u slučajevima zadržavanja vode, kod poremećaja u radu bubrega, celulita i gojaznosti. On sadrži kalijum, pa je odličan za nadoknađivanje kalijuma koji se izgubi prilikom povećanog mokrenja. Pored toga koren maslačka ima i blago laksativno dejstvo. Steroli u lišću utiču na rad žučne kese i jetre i podstiču lučenje i izbacivanje žuči, što doprinosi čišćenju organizma i izbacivanju toksina i štetnih materija koje se zadržavaju u organizmu.
Javanski čaj
(Orthosiphon stamineus) je žbun poreklom iz jugoistočne Azije i u svom sastavu ima polifenole, flavonoide, među kojima sinestetin, kao i znatnu količinu kalijuma i etarskog ulja. Na Tajlandu studija sprovedena 2001. godine je ukazala na odličnu primenu ovog čaja kod pacijeneta sa kamenom u bubrezima. Na osnovu te studije, a zahvaljujući tome što deluje kao diuretik i pospešuje lučenje žuči javanski čaj se u Azijskim zemljama danas koristi i u mnogim programima mršavljenja.
Kukuruzna svila
(Zea mays) utiče na izbacivanje tečnosti iz organizma, ali i na lučenje žuči, zbog čega kao i već pomenute biljke se propisuje u lečenju poremećaja u radu bubrega ali i jetre i žučne kese. Preparati na bazi kukuruzne svile utiču na probleme urinarnog trakta kao što su cistitis, zadržavanje vode u organizmu uzrokovano poremećajem u rada bubrega, kao i kamena u bubregu.
List maline
(Rubus idaeus) manje je korišćen u odnosu na plod, ali ima potvrđeno diuretičko dejstvo. Koristi se kao čaj ili tinktura. U sastav lista ulaze polipetidi, flavonoidi, tanini i antocijani. Čaj od lišća se koristi u lečenju dijareje, urinarnih problema, bubrežnih i žučnih kamena, kao i kod zadržavanja tečnosti. Slično kao i maslačak može se koristiti za čišćenje organizma i izbacivanja toksina.
Za kamen u bubregu pored pomenutih biljaka dobri su i: maslačak, javanski čaj, list maline, kukuruzna svila, srebrna breza široku primenu našle su i detelina lucerka, jasen, morač, celer, koren zečjeg trna, sladića, kantarion, timijan, lišće vinove loze i mnogi drugi.
Kudravac
(Solitago virguarea) je diuretik i sredstvo koje podstiče iskašljavanje. Kudravac se u narodnoj medicini koristi za zarastanje rana, ali je i potvrđeno dobar lek protiv upala i infekcija urinarnog trakta (cistitisa i uretritisa). Uticaj ove biljke na izbacivanje kamena iz bubrega i žuči pripisuje se jedinjenju lejokarpozidu koji se nalazi u sastavu ove biljke. Njegovo dejstvo može biti lokalno (na mokraćne kanale) i opšte (na hipofizu koja utiče na rad nadbubrežnih žlezda). Može se primenjivati praktično kod svih problema mokraćnih kanala.
Origano
(Origanum vulgare) je višegodišnja začinska biljka, neizostavni deo mnogih jela na našim trpezama. Sam origano je bogat flavonoidima, a ulje origana timolom i karvakrolom, koji deluju protiv bakterijskih i gljivičnih infekcija. Dokazano je da etarsko ulje deluje i na gljivicu Candida albicans. Ulje origana odlično je u lečenju urinarnih, plućnih i crevnih infekcija, a poznato je i po svom stimulišućem i okrepljujućem dejstvu. Naučnici su utvrdili i antispazmolitičko dejstvo glavnih konstituenata ulja, dok se infuz origana preporučuje za lečenje kašlja i bronhitisa, kao i loše probave i stomačnih grčeva.
napisala: Dr farmaceutske tehnologije Marija Radojković
