Neplodnost muškarca je do pre nekoliko desetina godina samo u 20% slučajeva bila uzrok bračne neplodnosti. Danas, kod 40% parova koji se leče od neplodnosti uzrok je poremećaj u plodnosti muškarca, 40% je vezano za poremećaje kod žena, 10% su zajednički faktori i 10% su idiopatski steriliteti odnosno, uzrok nije poznat.
Problemi sa plodnošću muškarca dugo je bila tabu tema ali, sve veći broj muškaraca koji se susreće sa sterilitetom podstiče lekare ali i opštu javnost da se ovom problematikom više bave. Uzroci steriliteta muškarca, mogu biti različiti od bolesti, infekcija, naslednih poremećaja pa do uticaja životnog stila i okruženja.
Poremećaji usled kojih dolazi do smanjenja ili gubitka plodnosti, samim tim mogu biti urođeni ili stečeni. Na urođene se ne može uticati i tu spadaju malformacije kanala semenovoda, neke genetske abnormalnosti poput Klinefelterov sindrom itd. dok u stečene spadaju sva upalna stanja koja su za posledicu imala narušavanje procesa spermatogeneze. Uzrok neplodnosti mogu biti i konzumiranje lekova, opojnih droga, imunoloÅ¡ke reakcije itd.
BakterioloÅ¡ki testovi: Bakteriološko ispitivanje sprovodi se ukoliko se u ejakulatu utvrdi povećan broj leukocita. Infekcije su značajan uzrok neplodnosti posebno polno prenosive i zahtevaju istovremeno lečenje oba partnera.
Hormonske analize: Hormonske analize rade se kada je broj spermatozoida veoma mali, ukoliko postoji seksualna disfunkcija ili klinički znaci nedostatka hormona. Hormonske analize nisu deo rutinske procedure već se rade samo kod manjeg broja pacijenata. Ove analize podrazumevaju određivanje nivoa FSH, LH i prolaktina. Takođe se određuje i nivo muÅ¡kog polnog hormona testosterona. Od skoro postoji mogućnost, da se odredi i nivo inhibina, hormona koji proizvode Sertoly ćelije testisa. Ovaj hormon se pokazao kao najpouzdaniji za procenu sposobnosti testisa da odreaguju na hormonsku stimulativnu terapiju. Koriste se kako bazične vrednosti inhibina ali se meri i promena vrednosti tokom terapije.
Dodatnim testovima u okviru spermograma procenjuje se eventualno postojanje oboljenja ili poremećaja drugih muških reproduktivnih organa kao što su: pasemenici (epididim), semene kesice ili prostata. Ovi testovi podrazumevaju merenje koncentracije fruktoze (pokazatelj funkcije semenih kesica), cinka i kisele fosfataze (pokazatelji funkcije prostate), kao i alfa glukozidaze (pokazatelj funkcije pasemenika). Kod pacijenata sa neobjaÅ¡njivim infertilitetom kao i kada postoji smanjena pokretljivost spermatozoida rade se testovi kojima se utvrđuje postojanje antispermatozoidnih antitela.
Antitela izazivaju slepljivanje spermatozoida i smanjenje ili gubitak pokretljivosti. Pored ovih testova postoje i specijalni testovi koji se veoma retko koriste a to su Zona pellucida test kojim se ispituje mogućnost spermatozoida da prođe kroz omotače jajne ćelije kao i Test penetracije spermatozoida kojim se ispituje sposobnost spermatozoida da oplodi eksperimentalnu jajnu ćeliju.
Genetsko (hromozomsko) ispitivanje: se sprovodi od skoro i ima vrednost u strogo indikovanim slučajevima (kod pacijenata sa malim brojem spermatozoida ili sa odsustvom spermatozoida u ejakulatu) u cilju ispitivanja abnormalnosti u broju hromozoma ili u poremećaju strukture Y hromozoma. Najčešća genetska anomalija je prisustvu jos jednog X hromozoma (Klinefelterov sindrom ) koji je redovno praćen nedostatkom spermatozoida u ejakulatu. Kod pacijenata sa odsustvom semevoda ispituje se eventualno postojanje gena za cističnu
fibrozu koje ukoliko se izvrši vantelesna oplodnja dete može da nasledi.
Zahvaljujući velikom napretku medicine i medicinske tehnologije neka stanja neplodnosti muškarca koja je pre samo nekoliko decenija bilo nemoguće lečiti, danas se uspeÅ¡no dijagnostikuju i leče. Međutim, i pored svih analiza dešava se da razlog zašto par ne može da ostvari potomstvo, ostane nejasan.
Dijagnostički testovi
Osnovno ispitivanje je analiza sperme- spermogram. Uzorak se dobija masturbacijom posle apstinecije od 2-5 dana. Uzorak mora da bude skupljen u sterilnu posudu i mora se analizirati za 30 do maksimalno 60 minuta od davanja. Za procenu plodnosti značajni su sledeći parametri:
- Likvefakcija: brzina pretveranja gela u tečnost i ne sme da traje duže od 60 minuta
- Volumen: trebalo bi da bude veći od 2 ml
- Konzistencija: ne bi trebalo da bude viskozna (gusta)
- Koncentracija spermatozoida: trebalo bi da bude veća od 20 miliona/ mililitar
- Ukupan broj spermatozoida u ejakulatu: trebalo bi da bude veći od 50 miliona
- Pokretljivost spermatozoida: veća od 50%, od toga bi 35% trebalo da bude progresivno pokretno, odnosno da se kreću pravolinijski
- Morfologija spermatozoida: više od 30% bi trebalo da bude adekvatnog oblika
- Leukociti u spremi: ne bi smelo da ih bude više od 1 miliona /ml
