Inkontinencija je nemogućnost zadržavanja mokraće odnosno nevoljno oticanje urina iz mokraćne bešike. To je čest problem, u Americi čak više od 13 miliona ljudi pati od inkontinencije. Koliko je frustrirajuće govori i činjenica da nikada ne znate kada će vam se i na kom mestu ta neprijatnost desiti. Inkontinencija se javlja kod osoba oba pola ali je dvostruko češća kod žena, javlja se i kod mlađih i kod starijih ali i kod dece.
Postoji više tipova inkontinencije. Kod mlađih žena je najčešća stres inkontinencija. To je poseban oblik inkontinecije, nastaje pri iznenadnom povećanju intraabdominalnog pritiska (kašalj, kijanje, smeh, nošenje teškog tereta). Žene sa urinarnom inkontinencijom imaju manje samopoštovanja i sigurnosti. Seksualni život im je narušen, imaju znatno izraženiju depresivnost u odnosu na žene iste dobi koje nemaju ovaj problem.
U normalnim „okolnostima“ mišići karličnog dna pružaju potporu bešici i uretri, i svojim tonusom onemogućavaju nevoljno curenje urina. Međutim, u nekim slučajevima ovi mišići oslabe i pri naglom povećanju intraabdominalnog pritiska nisu u mogućnosti da spreče oticanje urina.
Poseban tip urinarne inkontinencije je urgentna ili nadražajna, kada pacijent iznenada oseti potrebu za mokrenjem i ne može zadržati mokraću ni toliko da stigne do WC-a. Iznenadna potreba se javlja usled jakog spazma mokraćne bešike koji nastaje kao reakcija na različite stimulanse tipa curenja vode iz česme, sipanja soka u čašu ali i bez ikakvog stimulansa. Tu se najčešće radi o povredi mišića ili nerva mokraćne bešike, kod stanja kao što je moždani udar ili usled čestih, ponavljanih infekcija mokraćne bešike.
Faktori rizika za nastanak stres inkontinencije su:
1. Višerodnost (više vaginalnih porođaja, korišćenje forcepsa, veliko novorođenče),
2. Godine života (starenje),
3. Promene hormonalnog statusa,
4. Hronično povećanje intraabdominalnog pritiska
(opstipaciija, hronična opstruktivna bolest pluća),
5. Operacije u maloj karlici,
6. Zračna terapija
Prelivna inkontinencija je posledica disfunkcije mokraćne bešike (može se javiti kod dijabetičara) i nastaje kada se mokraćna bešika napuni i njen sadržaj prelije.
Iako postoji mišljenje da sam problem inkontinencije nije opasan po zdravlje treba istaći da može dosta ozbiljno uticati na emocionalno zdravlje osobe. Istraživanja su pokazala da žene sa urinarnom inkontinencijom imaju manje samopoštovanja i sigurnosti, da im je seksualni život narušen, i da imaju znatno izraženiju depresivnost u odnosu na žene iste dobi koje nemaju ovaj problem. Strah da će im se nezgoda desiti u bilo koje vreme i na bilo kom mestu je glavni razlog društvene izolacije ovih osoba. Bitno je reći da to ne sme i ne treba biti tako jer se problem urinarne inkontinencije može ako ne rešiti, onda bar kontrolisati.
Prvi korak je svakako postavljanje dijagnoze i određivanje tipa inkontinencije. Lekar će uzeti detaljnu anamnezu svih bolesti i stanja. Od analiza prvo će uraditi analizu urina kako bi se isključila urinarna infekcija. Zatim sledi ultrazvučni pregled, kako bi se potvrdila ili isključila stres inkontinencija, zatim Q-test, PAD test i urodinamsko ispitivanje.
Lečenje može biti konzervativno i hirurško
Konzervativni način lečenja sastoji se u jačanju muskulature dna male karlice (Kegelove vežbe, elektrostimulacije), lokalnoj upotrebi estrogenih krema, medikamentoznoj terapiji (alfa adrenergični agonisti) i korišćenju okluzivnih uretralnih prstenova.
Ukoliko se radi o blažem obliku urinarne inkontinencije same osobe je mogu kontrolisati tako što će smanjiti unos tečnosti, izbegavati kafu (jer deluje kao diuretik) čaj i gazirane napitke. Druga mogućnost je da sami na svaka 2-4 sata redovno prazne mokraćnu bešiku bez obzira da li imaju potrebu za uriniranjem.
Konzervativni način lečenja podrazumeva i Kegelove vežbe, odnosno vežbe za jačanje mišića karličnog dna. Prvo treba tačno utvrditi gde se nalaze mišići koje treba ojačati vežbama. Najbolje je da sednete na stolicu, sa stopalima na podu i malo razmaknutim kolenima. Napravite pokret kao da pokušavate da sprečite mokrenje – tako što stežete mišiće između rektuma i vagine. Kada to uradite držite mišiće u kontrakciji 10 sekundi.
Nakon toga se opustite, pa ponovite vežbu bar još deset puta. Poželjno je da ove vežbe radite osam do deset puta dnevno. Da biste postigli dobre rezultate, morate da vežbate uporno, svakodnevno, posebno ako već imate problem sa zadržavanjem urina i ako pre toga niste vežbali preventivno. Vežbe možete raditi i dok stojite, i to na bilo kom mestu (u kancelariji, liftu, dok stojite i čekate u redu..).
Lečenje stres inkontinencije je moguće i vaginalnim pesarima, silikonskim napravama koje se postavljaju na sam svod vagine, oko grlića i podupiru organe male karlice.
Hirurško lečenje je svakako najefikasniji metod lečenja i podrazumeva postavljanje sintetskih mrežica (mesh) i takozvanih slingova. Smisao hiruške intervencije u rešavanju stres urinarne inkontinencije je restitucija normalne pozicije i podrške vezikouretralnog segmenta, što obično dovodi do rešavanja ovog problema. Sama operacija je veoma bezbedna, traje kratko i može se izvoditi u svim vrstama anestezije (lokalna, opšta). Uspešnost rešavanja stres urinarne inkontinencije ovim hiruškim tehnikama je jako visoka i kreće se oko 90%.
napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović
