Uprkos trudu stomatologa i insistiranju na prevenciji oboljenja usta i zuba, vađenje zuba je, na žalost, još uvek česta stomatološka intervencija. Savremena stomatologija obezbeđuje minimalne traume tkiva u toku samog vađenja, ali, priroda intervencije je takva da sa sobom može nositi niz komplikacija. Iskustvo je pokazalo da su najčešće komplikacije posledica nepridržavanja saveta stomatologa u periodu nakon intervencije.
autor: Dr Tijana Đerić, stomatolog, 064 0848 627
Vađenje zuba se radi u lokalnoj anesteziji i, iako neprijatno, to je bezbolno iskustvo. Sama anestezija „drži” oko 4 sata, pa je u tom periodu neophodno voditi računa da se anestezirano tkivo ne povredi. Trebalo bi izbegavati hranu i piće, kako bi se mogućnost ugriza svela na minimum. Takođe, treba izbegavati bilo kakvo štipanje, stezanje i pipanje anesteziranog područja, jer je nemoguće proceniti jačinu stiska, pa vrlo lako dođe do povređivanja.
Sterilna gaza-tampon, koji stomatolog stavi preko rane, vrši mehanički pritisak na ranu i na taj način zaustavlja krvarenje. Tampon je potrebno držati stegnut u ustima petnaestak minuta.
KRVARENJE
Vađenje zuba je krvava intervencija, krvarenje je sasvim normalna pojava. Ako je organizam zdrav, krvarenje obično prestaje nakon petnaestak minuta. Pacijenti koji imaju neko oboljenje čiji je simptom poremećaj zgrušavanja krvi ili u svakodnevnoj terapiji koriste lekove koji utiču na zgrušavanje, obavezni su da to stomatologu naglase, kako bi on preduzeo sve mere da do pojačanog krvarenja ne dođe.
Nekada se desi da, iako je pacijent zdrav, krvarenje ipak potraje duže.
Obično se to dešava u toku menstrualnog ciklusa, usled delovanja hormona. Iako menstruacija nije kontraindikacija za vađenje zuba, ako postoji mogućnost, vađenje se odlaže, što zbog krvarenja, što zbog činjenice da su pacijentkinje u ovom periodu izrazito osetljive.
Drugi čest razlog produženog krvarenja je velika količina anestezije. Stomatološka anestezija sadrži adrenalin, koji skuplja krvne sudove (vazokonstrikcija). Kada anestezija prođe, krvni sudovi se opuste (vazodilatacija), pa može doći do naknadnog krvarenja.
U oba slučaja dovoljno je staviti novi sterilan tampon i držati ga oko pola sata.
Pojava roze pljuvačke je normalna, jer je jedna kap krvi dovoljna da oboji ispljuvak, ali pojava veće količine sveže krvi u ustima neizostavno zahteva pregled stomatologa i, ukoliko stomatolog proceni da je potrebno, dodatne metode za zaustavljanje krvarenja.
HRANA I PIĆE NAKON VAĐENJA ZUBA
Sva hrana i piće koji se uzimaju taj dan i sutradan moraju da budu hladni ili mlaki, jer toplota širi krvne sudove, pa je i krvarenje iz rane veće. Takođe, savetuje se da hrana bude mekša i kašasta, kako ne bi došlo do povređivanja tkiva i kako bi se odmorio vilični zglob.
HIGIJENA USTA I ZUBA
Higijena usta i zuba treba da bude normalna, samo područje rane treba očistiti od ostataka hrane, ali nikakvo mućkanje i ispiranje ne dolazi u obzir, jer se tako ispere i krvni ugrušak, pa zidovi rane ostaju goli i nezaštićeni, podložni infekciji. Može doći do komplikacije koja se zove alveolitis, a njega karakterišu izuzetno jaki bolovi, koji ne prestaju na analgetike.
Bol nakon prestanka anestezije je moguć, njegov intenzitet zavisi od razloga vađenja zuba i težine same intervencije, obično je podnošljiv i prestaje na analgetike. Brufen, Kafetin, Nimulid, u trudnoći i laktaciji Paracetamol su bezbedni analgetici. Lekovi koji sadrže acetil-salicilnu kiselinu (Andol, Aspirin…) pojačavaju krvarenje, pa ih treba izbegavati.
Pojava intenzivnih bolova je vezana za pojavu komplikacija, pa je potrebno konsultovati stomatologa, kako bi postavio dijagnozu i započeo terapiju.
Ukoliko je sama intervencija prošla bez komplikacija, a pacijent se pridržava saveta stomatologa, period oporavka je kratak. U prvih dva do tri dana trebalo bi izbegavati veći fizički napor, ali nakon toga, pacijent se može vratiti normalnim aktivnostima.
