Glavni krivac za većinu stomatoloških problema je karijes. Smatra se jednim od najrasprostranjenijih oboljenja današnjice. Karijes karakteriše razgradnja, tj razaranje tvrdih zubnih tkiva.
Proces je složen, počinje na površini zuba, u 75% na griznim površinama, demineralizacijom zubne gleđi i progresivno napreduje u dubinu i širinu zahvatajući i ostale strukture zuba – dentin i zubnu pulpu (živac).
Glavni etiološki faktor za nastanak karijesa, uostalom kao i parodontopatije (oboljenja potpornih tkiva zuba) je zubni (dentalni ) plak.
On se stvara od ostataka hrane na zubima i predstavlja podlogu za razmnožavanje kariogenih bakterija. Upravo metabolički i hemijski proizvodi ovih bakterija snižavaju PH, što za posledicu ima demineralizaciju zubne gleđi. Ako se proces ne zaustavi u početnom stadijumu, dolazi do stvaranja kaviteta na gleđi. Tako nastali karijes se produbljuje i napreduje zahvaljujući nagomilavanju hrane i bakterija u pomenutom kavitetu (rupi). Nakon određenog vremena pojaviće se bol, što je znak da je proces napredovao u dubinu. Ako se ne preduzmu odgovarajuće mere u lečenju nastalog stanja karijes će napredovati do zubnog živca izazivajući još neugodnije simptome i jače bolove.
U cilju sprečavanja nastanka karijesa prevencija se sprovodi u pet glavnih koraka:
1. Edukacija pacijenata
2. Kontrola uzimanja šećera
3. Kontrola zubnog plaka
4. Upotreba fluora i fluroida
5. Zalivanje fisura na griznim površinama zuba
Edukacija je prvi i najvažniji korak u sprovođenju svih mera prevencije. Uloga stomatologa u edukaciji i motivaciji pacijenata je presudna. Redovni odlasci kod stomatologa na kontrolne preglede i primena osnovnih preventivnih mera kod kuće, nešto je što se očekuje od svakog pojedinca. Stomatolog je u obavezi da pacijenta obavesti o značaju oralne higijene, jer mehaničko uklanjanje ostataka hrane uz adekvatan izbor četkice ključ je prevencije karijesa.
Kada je reč o ugljenohidratnim proizvodima nekada je smanjena upotreba šećera kao oblik prevencije bila više akcentovana, a danas se mnogo veći značaj pridaje oralnoj higijeni. U cilju prevencije treba izbegavati međuobroke a po mogućstvu slatkiše uzimati u okviru obroka a ne van njih. Veliki broj roditelja pravi gršku hraneći decu noćnim slatkim obrocima i napitcima. Ovakvi obroci najčešće dovode do tzv. cirkularnog karijesa koji brzo destruiše krunice zuba, obično gornjih centralnih sekutića. Roditelji treba da znaju : flašice koje dajete deci pred spavanje punite isključivo vodom. Izbegavajte umakanje cucli u slatke sokove, med. Pravilnim izborom anatomske cucle takođe se preveniraju i moguće ortodontske anomalije, odnosno nepravilnosti i deformiteti vilica i zuba.
Na zubima postoje potencijalna mesta gde se plak najčešće stvara i zadržava. Njegova kontrola i uklanjanje mogući su kako u ordinaciji tako i od strane samog pojedinca. Da bi rezultati bili dugotrjniji neophodna je i upotreba antiseptika. Sredstvo koje se u praksi pokazalo kao najefikasnije u borbi protiv plaka je hlorheksidin. Većina preparata za lokalnu primenu u osnovi ima ovu komponentu. Hlorheksidin je na tržištu dostupan u obliku 0.2% rastvora za ispiranje usta ili u obliku 1%-nog gela.
Osnovna namena hlorheksidina je u prevenciji oboljenja desnih, ali pokazalo se da je efikasan, kada se redovno koristi i u smanjenju karijesa. Premda njegova široka primena u ove svrhe nije praktična, može da bude korisna u lečenju hendikepiranih osoba, ili kod onih kod kojih je smanjeno lučenje pljuvačke.
Kod mlađih pacijenata, dobar motivacioni efekat postiže se tabletama za detekciju plaka – tzv. plak-indikatorima. Njihova primena je krajnje jednostavna. Pošto se tabletica izgricka i istopi, usta se isperu i to je dovoljno da se detektuju mesta na kojima se plak zadržao. Jedna od mera u prevenciji karijesa je i upotreba fluorida. Stomatolog u ordinaciji tretira zube preparatima u obliku gela ili tečnosti i na taj način se može isprovocirati remineralizacija zuba. To su terapeutski koraci kojima se mogu zaustaviti početni stadijumi karijesa. Ovaj metod nema uticaja kad karijes uznapreduje. Važan postupak u sprečavanju nastanka karijesa kod dece je preventivno zalivanje fisura (udubljenja) na griznim površinama stalnih zuba (najčešće na prvim molarima). Morfologija (oblik) zuba, posebno njegove grizne površine, zbog reljefa kojim dominiraju udubljenja i ispupčenja, pogoduje zadržavanju hrane, a njihovo zalivanje smanjuje ovu mogućnost, kao i nastanak karijesa na tim mestima. Time se postiže veliki preventivni učinak uz minimalnu i neinvezivnu intervenciju.
