autor: Dr Tijana Đerić, stomatolog, tel: 064 0848 627
Parodontopatija je, na žalost, jedan od najčešćih uzroka gubitka zuba.To je, po definiciji, progresivno, degenerativno oboljenje koje zahvata potporne strukture zuba – desni, periodoncijum i viličnu kost. Po toku može biti akutna i hronična, može se javiti kao osnovno oboljenje ili kao simptom nekih opštih oboljenja i stanja organizma.
Akutna parodontopatija
Akutna parodontopatija se javlja retko, uglavnom kao Juvenilna parodontopatija. Javlja se u mlađim uzrastima, između 11. i 13. godine života. Posle 25. godine se ne javlja. Može biti lokalizovana, kada zahvata stalne sekutiće i prve molare ili generalizovana, kada zahvata sve stalne zube. Za kratko vreme, dolazi do razaranja svih potpornih struktura zuba, do njihovog klaćenja i gubitka. Karakteristika ovog tipa parodontopatije je ta što nije vezana za lošu oralnu higijenu, zubni kamenac i dentalni plak. Uzrok još uvek nije sa sigurnošću utvrđen, najčešće se navodi genetska predispozicija i neadekvatan imuni odgovor organizma na antigene dentalnog plaka.
Ozbiljna je u tolikoj meri, što i pored blagovremene dijagnostike i terapije, veliki broj pacijenata izgubi zube pre 20. godine života.
Akutna parodontopatija se javlja i u sklopu nekih sistemskih oboljenja, kao što su, krvne diskrazije (anemije, leukemije), avitaminoza (naročito vit.C) i imunodeficijencija (AIDS). Često je posledica hemoterapije i radioterapije malignih oboljenja.
Hronična parodontopatija
Daleko češća je hronična parodontopatija. Može da se javi već u pubertetu, a prema nekim podacima, ne postoji odrasla osoba koja nema bar jedan simptom parodontopatije. Uzrok hronične parodontopatije je loša oralna higijena, odnosno bakterije iz dentalnog plaka. Zubni kamenac, karijesno destruisani zubi, loši stomatološki radovi i ortodontske anomalije, otežavaju oralnu higijenu i pogoduju razvoju parodontopatije. Genetska predispozicija, kao i loše navike (alkohol, duvan, narkotici) takođe igraju značajnu ulogu. Može da se javi u sklopu opštih oboljenja, kao posledica lošeg opšteg stanja organizma i neurednog načina života. U poslednje vreme se kao jedan od uzroka ovog oboljenja navodi i stres.
Simptomi parodontopatije
Krvarenje desni je prvi simptom parodontopatije. Zdrave desni su svetlo ružičaste boje, sitno zrnaste strukture, čvrste na dodir i ne krvare. Crvene, mekane i otečene desni koje krvare, svakako su znak zapaljenja. Krvarenje može biti provocirano, kada se javlja prilikom pranja zuba ili jela, ili spontano, u težim slučajevima.
Recesije ili povlačenje desni su takođe simptom parodontopatije. Posledica su mehaničkog oštećenja nastalog prilikom nepravilne oralne higijene. Pogoduju im neke anomalije u strukturi i građi samih desni, kao i ortodontske anomalije.
Pojava parodontalnih džepova je znak da je parodontopatija uznapredovala. Džep je prostor između zuba i desni dublji od 2 mm, u kom se zadržava dentalni plak, nedostupan čišćenju, koji se mineralizuje, te se stvaraju čvrste naslage-konkrementi. Dentalni plak je pogodan za razvoj mikroorganizama, koji svojim metabolizmom i toksinima dovode do razvoja zapaljenja. Obzirom da je u džepu smanjena količina kiseonika, stvaraju se uslovi za razvoj anaerobnih mikroorganizama, koji su glavni uzročnici parodontopatije. Kako oboljenje napreduje, zapaljenje se širi na sidrena vlakna zuba i na viličnu kost, što neminovno dovodi do labavljenja, pomeranja (migracije) i ispadanja zuba.
Parodontopatija je u početku potpuno bezbolna i to je razlog kasnog javljanja stomatologu. Bol se javlja kao posledica upalnog procesa u tkivu, ali i kao posledica osetljivosti samog zuba koji je ogoljen. Pacijenti se žale i na neprijatan zadah kao i osećaj da je nešto između zuba zaglavljeno.
Infekcija može da se proširi na zubni živac, ili ređe na okolna tkiva (gornjovilični sinus, pljuvačne žlezde…). Može da se lokalizuje u tkivu i akutizira, kada je uzrok jakog bola i lošeg opšteg stanja.
Svakako je neophodno konsultovati stomatologa, ukoliko postoji bilo koji od ovih simptoma, ali i ako simptoma nema, potrebno je steći naviku redovne posete stomatologu, kako bi se prevenirala pojava ovog oboljenja.
