Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazuju da preko 50% mladih i skoro sve odrasle osobe u svetu imaju neko oboljenje parodoncijuma.
Ako populaciju podelimo po životnoj dobi, može se reći da parodontopatiju ima 90% svetskog stanovništva, starosti iznad 35 godina života, dok je karijes učestaliji kod mladih osoba.
Parodontopatija može da počne vrlo rano, između 10-te i 12-te godine života, a pun klinički razvoj dostiže između 40-te i 50-te godine života.
Parodontopatija je jedno od najrasprostranjenijih oboljenja savremenog čoveka. Počinje postepeno gotovo neprimetno, najčešće bez tegoba i bolova. Može da traje godinama pa i decenijama, a karakteriše je progresivno propadanje svih struktura koje zub drže u kosti. Naime, zub je posebnim vlaknima fiksiran u svojoj alveoli (čašici), a sve te strukture – gingiva, periodoncijum (tu spadaju sva vlakna koja se vezuju za kost), alveolarna kost, cement čine parodoncijum – potporni aparat zuba. Potporna tkiva su po lokalizaciji i funkciji tesno povezana.
Parodontopatiju karakteriše; inflamacija i krvarenje gingive, atrofija gingive, parodontalni džepovi, gnojni eksudat u parodontal džepovima, ogoljeni vratovi i korenovi zuba, labavljenje zuba, patološka migracija zuba, neprijatan zadah, a u terminalnoj (poslednjoj) fazi, klaćenje i ispadanje zuba.
Iako je tok bolesti najčešće spor, njegova dinamika je promenjiva, sa periodima pogoršavanja i poboljšanja, na šta utiče niz okolnosti od ishrane do oralne higijene.
Nekada bolest zahvata samo pojedine zube, a ne retko ona je proširena na sve zube obe vilice.
Jedno je sigurno iako su razlozi za nastanak parodontopatije brojni, ona je gotovo uvek posledica loše ili nedovoljne oralne higijene.
Redovnim pranjem zuba sa istih se eliminiše dentalni plak koji u suprotnom postaje podloga anaerobnim bakterijama čiji metabolički i hemijski proizvodi i enzimi razaraju delove parodoncijuma.
Upravo je dentalni plak (ili biofilm) glavni etiološki faktor koji izaziva parodontopatiju. To je bezbojna, nevidljiva, lepljiva naslaga koja se taloži na zubima.
Priljubljen je na površinu zuba, te se ne može ukloniti ispiranjem, već samo mehaničkim čišćenjem, što znači pranjem zuba četkicom.
Golim okom se može videti ukoliko se oboji nekom od organskih boja (gentiana violeta, eritrozin). Sastoji se od vode, organskih i neorganskih materija. Mikroorganizmi su najzastupljeniji i čine oko 80% svih organskih i neorganskih sastojaka.
U nezrelom plaku dominiraju aerobni, a u zrelom anaerobni mikroorganizmi. Najčešće su to; streptokoke, stafilokoke, bacili, fusobakterije, bakteroides, filamentozne i spiralne bakterije.
Iz dentalnog plaka je izolovano preko 700 različitih vrsta mikroorganizama. U plaku se nalaze glikoproteini pljuvačke, zatim polisaharidi, leukociti, deskvamirane epitelne ćelije i razne neorganske komponente. Po svojoj lokalizaciji u odnosu na gingivu razlikuju se supragingivalni i subgingivalni dentalni plak.
Supragingivalni se najčešće taloži na gingivalnoj trećini zuba (onom delu zuba koji je najbliži desnima) a subgingivalni u gingivalnom sulkusu (to je uzak kapilarni prostor koji se nalazi oko zuba) gingivalnom ili parodontalnom džepu.
Dinamika formiranja plaka zavisi od različitih faktora, a ponajviše od oralne higijene. Ako je higijena loša, plak se formira brže i u većim količinima. Na brzinu formiranja plaka utiče i salivacija. Ukoliko je lučenje pljuvačke smanjeno ili ako je pljuvačka gušća, nakupljanje plaka je mnogo brže.
Najnovija istraživanja pokazuju da veoma značajnu ulogu u nastanku parodontopatije imaju toksini bakterija, a posebno endotoksin.
Endotoksin je makromolekulski kompleks polisaharida i proteina koji se nalazi u opni g-negativnih mikroorganizama i oslobađa se njihovim raspadanjem.
Vrlo je agresivan i može da izazove resorpciju (razaranje) alveolarne kosti. Pored toga što se nalazi u plaku on se može naći i u gingivi, gingivalnoj tečnosti, kao i u cementu korena zuba.
Naročito se veliki značaj pridaje endotoksinu koji je vezan za cement korena zuba i endotoksinu koji se nalazi u konkrementima.
Kaže se da su konkrementi „rezervoari“ endotoksina.
Ono što je bitno da svako od nas zna, je sledeće: da ako se pranjem zuba ne eliminiše dentalni plak u njega ulaze minerali iz pljuvačke, mineralizuju ga i od meke stvaraju čvrstu zubnu naslagu, tj. zubni kamenac.
On se može eliminisati samo vibracijama ultrazvuka, tj. od strane stomatologa. Analogno zubnom kamencu koji je golim okom vidljiv u usnoj duplji, ispod ivice gingive (subgingivalno) u paradontalnim džepovima, nalaze se konkrementi, koji se po sastavu slični kamencu, ali se od kamenca razlikuju po boji, jer ih prebojava hemoglobin i čini ih mrkim-tamnim.
Iako su razlozi za nastanak parodontopatije brojni ona je gotovo uvek posledica loše ili nedovoljne oralne higijene. Ako se tome dodaju i ortodonske anomalije, loše plombe, i protetski radovi (kao jatrogeni faktori) parodontopatija gotovo sigurno neće izostati.
Ne treba zanemariti ni upotrebu medikamenata, lošu ishranu i sistemska oboljenja (na pr. dijabet), stres….
O merama prevencije, dijagnostici i terapiji u nekom od sledećih brojeva.
napisala: dr Selma Hasanagić, stomatolog, tel (011) 244.90.96
