Bilo da ga zovemo stručno halitosis ili samo obično neprijatan zadah, predstavlja neprijatan miris koji ljudi osete u Vašem prisustvu ili razgovoru sa Vama. Glavni problem je taj što osobe sa neprijatnim zadahom nisu svesne toga, jer su naviknute na sopstveni miris i time su prepuštene na izbegavanje okoline ili iskrenost najbližih, koji će im ukazati na problem.
autor: dr Tijana Đerić, stomatolog, tel: 064 0848 627
Danas se na problem halitosisa žali ne mali broj ljudske populacije. Pokušaćemo da odgovorimo na neke od najčešćih pitanja vezanih za ovu temu, poput: Šta uzrokuje zadah i kakav on može biti, šta možemo da uradimo da ga sprečimo, da li postoje proizvodi koji nam mogu rešiti problem, da li nam stomatolog može pomoći?
Neprijatan zadah koji potiče iz usne duplje (Fetor ex ore)
Uzroci neprijatnog zadaha najčešće potiču iz samih usta i to su: ostaci hrane i kolonije bakterija koji nastanjuju površine zuba, bakterije iz parodontalnih džepova, ili naslaga sa površine jezika. Neprijatan miris iz usne duplje potiče iz gasova koji se oslobadjaju razgradnjom proteina, iz čestica hrane zaostalih u ustima.
Uglavnom su uzročnici:
- Hrana zaglavljena izmedju zuba (interdentalnim prostorima), koja se ne može u potpunosti ukloniti samo pranjem četkicom. Tako zaostala podleže truljenju i kolonizaciji bakterija. Zato se preporučuje svakodnevno čišćenje koncem ili interdentalnom četkicom.
- Zubni plak ili kamenac, meka beličasta naslaga na površini zuba, koja nastaje kombinacijom ostataka hrane, pljuvačke i bakterija. Kamenac nastaje kalcifikacijom i stvrdnjavanjem plaka i čvrsto prijanja uz zube.
- Bolesti desni od blagih do teških oblika, počinju zapaljenjem desni oko zuba, crvenilom i krvarenjem prilikom pranja.
- Naslage na jeziku, formiraju se od ostataka hrane i bakterija na površini jezika.
Jutarnji zadah
Većina ljudi ima zadah nakon spavanja. To je normalna pojava i objašnjava se sušenjem usta tokom noći, usled smanjenja lučenja pljuvačke. Čim počnemo da doručujemo, pljuvačka se luči u većoj količini, tako da pokazuje svoj ispirajući efekat, čime se zadah gubi.
Ono što jedemo utiče na miris vazduha koji izdišemo iz pluća
Hemijske supstance iz hrane dospevaju u krvotok i nakon toga se eliminišu putem vazduha koji izdišemo iz pluća, poput poznatih, manje ili više neprijatnih mirisa crnog, belog luka, začinjene hrane, kao i alkoholnih pića. Pranjem zuba, čišćenjem koncem i ispiranjem usta raznim sredstvima, u tom slučaju će neprijatni miris samo zamaskirati i to privremeno. Neprijatni miris unete hrane će postojati dokle god je organizam potpuno ne eliminiše. Zato u konzumiranju pomenutih namirnica treba biti umeren i selektivan. Osobe koje dugo gladuju, naglo mršave ili drže iscrpljujuće dijete, takođe podležu neprijatnom zadahu.
Nepušači će uvek moći da osete da li je osoba sa kojom vode razgovor pušač ili ne. Nekada odu toliko daleko da opisuju njihov dah kao smrad iz pepeljare. Ne samo da ćete prestankom pušenja sebi eliminisati nikotinski i katranski miris iz usta, već ćete poboljšati čulo ukusa, umanjiti rizik za bolesti desni ili karcinom usne duplje, od koga obolevaju najčešće pušači.
Suva usta
Neprijatan zadah takođe uzrokuje i stanje koje stručno nazivamo Xerostomia, a označava smanjeno lučenje pljuvačke, i posledičnu suvoću usta. Pljuvačka je neophodna kao prirodni zaštitnik i čistač cele usne duplje. Stanje suvih usta može nastati pod uticajem raznih faktora, kao što su bolesti pljuvačnih žlezda (Sagrenov sindrom, zračna terapija u predelu glave i vrata), korišćenje nekih lekova (npr. triciklični antidepresivi), disanjem na usta, ili dehidratacijom organizma. U koliko bolujete od xerostomije, vaš stomatolog vam može preporučiti veštačku pljuvačku koja postoji na tržištu, ili vam u cilju stimulisanja lučenja pljuvačke, može preporučiti sisanje kiselih bombona bez šećera, ili povećanje dnevnog unosa tečnosti.
Bolest potpornog aparata zuba– parodontopatija
Uzroci parodontopatija su brojni, a kao osnovni se navode bakterije dentalnog plaka. Ove bakterije stvaraju toksine, koji štete desnima, da bi u napredovaloj fazi bolesti oštetile i druge strukture koje učvršćuju zube, poput vezivnih vlakana i vilične kosti. Bolest se odlikuje stvaranje parodontalnih džepova, krvarenjem iz desni, neprijatnim zadahom, klaćenjem i ispadanjem zuba u završnoj fazi bolesti. Regularnim kontrolama vaš stomatolog će prepoznati bolest u ranoj fazi, i sprečtiti dalje napredovanje. Kod pacijenata sa parodontopatijom, neophodne su stalne kontrole i profesionalno čišćenje parodontalnih džepova, od strane stomatologa.
Bolesti kao uzroci neprijatnog zadaha
U nekim situacijama, neprijatan zadah može nastati kao posledica raznih bolesti, odnosno, tada kažemo da je uzrok zadaha negde van usta. Moguće je da se kao takav javi kod sledećih oboljenja: respiratornih infekcija, polipa u nosu, curenja i slivanja sadržaja iz nosa, hroničnog sinuzitisa, stranog tela u nosu (kod dece), gnojnih upala grla i krajnika tj. angine (naročito u dečijem uzrastu), hroničnog bronhitisa, diabetesa, poremećaja varenja, bolesti jetre i bubrega, tumora pluća, grla i usne duplje. Uglavnom u ovim slučajevima, osim zadaha pojaviće se i drugi simptomi, poput povišene temperature, otežanog disanja, zapušenog nosa…
Ako vaš stomatolog, nakon obavljenog pregleda, ustanovi da su vaša usta zdrava, morate se obratiti lekarima drugih specijalnosti radi daljih pretraga i utvrđivanja uzroka zadaha.
Održavanje oralnog zdravlja je ključ borbe protiv zadaha
Zakazujte redovne preglede kod vašeg stomatologa, jednom u šest meseci, vodite računa o tome šta jedete i pijete i napravite listu lekova koje uzimate. Različiti lekovi mogu igrati važnu ulogu u kreiranju neprijatnog zadaha ili izmenjenog ukusa u vašim ustima. Informišite vašeg stomatologa o lekovima koje uzimate, kao i o bolestima, ili operacijama ako ih je bilo od poslednje kontrole, kako bi imao što potpuniju sliku o vama kao pacijentu.
Svakodevna oralna higijena, opšta preporuka
Pranje zuba- perite zube najmanje dva puta dnevno, ujutru pre doručka i uveče posle večere. Koristite meku, do srednje meku četkicu, i pastu koja sadrži fluor. Glava četkice bi trebalo da bude dovoljno mala da može zaći u sve uglove usta. Provedite minimum dva minuta u pranju, prelazeći preko svih površina zuba. Ne koristite ribajuće, horizontalne, već pokrete četkanja od desni ka sečivnim ivicama, odnosno griznim površinama zuba. U gornjoj vilici odozgo na dole, a u donjoj suprotno. Nabavite novu četkicu svaka tri meseca. Nekim pacijentima više odgovara električna četkica, a stomatolozi je preporučuju i osobama sa posebnim potrebama.
Čišćenje koncem– čistite zube koncem najmanje jednom dnevno, pre pranja uveče. Konac je namenjen uklanjanju ostataka hrane, koje četkica ne može ukloniti, kao u području između zuba. Tražite vašem stomatologu da vam pokaže kako da pravilno koristite konac. U koliko nemate zbijen zubni niz, u čišćenju međuzubnih prostora možete koristiti interdentalne četkice.
Sredstva za ispiranje usta– uobičajeno nemaju dugotrajan efekat na neprijatan zadah i najbolje je da se pre upotrebe posavetujete sa stomatologom o izboru sredstva za ispiranje usta. Ako kod vas postoji potreba i za dodatnom kontrolom plaka, vaš stomatolog vam može preporučiti i neko profesionalno antimikrobno sredstvo. Neka od sredstava za ispiranje usta mogu uticati na prebojavanje vaših zuba, kao i na izmene u čulu ukusa, ako se koriste predugo i neadekvatno. S tim u vezi ih treba primenjivati prema savetu stomatologa.
Čišćenje jezika- površinu jezika čistite svakodnevno, od nazad prema napred, četkicom za pranje zuba, bez paste, ili čistačem za jezik, koji se može naći u dobro opremljenim apotekama. Ako niste u prilici da operete zube nakon jela, nalazite se na radnom mestu, u sabraćaju itd, uzmite žvakaću gumu bez šećera. Ona će stimulisati lučenje pljuvačke, koja je prirodni mehanizam čišćenja vaše usne duplje.
Halitofobija
Stah od neprijatnog zadaha. Neki ljudi imaju toliko izražen strah, da u razgovoru sa drugima pokrivaju usta rukom, pričaju sa velike distance ili konstantno uzimaju žvakaće gume. U ekstremnim slučajevima izbegavaju skupove ili kontak sa ljudima uopšte. Takvi slučajevi iziskuju stručnu pomoć psihologa.
