Afte su vrlo česta bolest sluznice usta. Ovaj problem pogađa oko 20% populacije. Vrlo su uporne, često se ponavljaju a mogu biti i jako bolne. Terapija afti je simptomatska i najvažnija je brza sanacija bola. Afte ružno izgledaju, što dodatno uznemirava pacijenta i uliva dozu neugodnosti i straha. Tačan uzrok nastanka afti nije utvrđen pa ne možemo reći konkretne mere prevencije već je to generalno zdrav životni stil.
Afte su gnojne nakupnine koje nisu ravnomerno rasprostranjene na celoj sluznici usta već imaju lokalizovan karakter. Nalik su čiru, beličaste ili žućkaste boje sa crvenim ivicama. Najčešće se nalaze na unutrašnjoj strani obraza, jeziku i području ispod jezika kao i na unutrašnjoj strani usana. Prati ih neugodnost, osećaj peckanja, i bola. Imaju karakter ponavljanja pa se stručnom terminologijom nazivaju recidivirajuće oralne ulceracije.
Pojava afti ne može se predvideti ali su simptomi vrlo intenzivni. Pre nego postane vidljiva, na mestu njenog pojavljivanja mogu postojati simptomi poput peckanja, svraba ili bola. Afte mogu biti praćene i uvećanjem limfnih čvorova ispod donje vilice.
Najčešće se prvi put pojavljuju u adolescentnom dobu (između 10. i 19. godine) i kasnije se ponavljaju. Zanimljivo je da su vrlo retko prisutne kod pušača. U odrasloj dobi zapaženo je da su češće kod žena koje su nervozne, kod osoba koje su u hroničnom stresu kao i višeg socioekonomskog statusa. Nije tačno utvrđeno ali, pretpostavlja se da važnu ulogu u nastanku afti ima i porodična predispozicija.
Uzrok nastanka afti nije poznat. Postoji niz teorija i nagađanja, od toga da je u osnovi bakterijska infekcija do toga da je to genetski uslovljeno obolenje.
Ono što se sigurno zna je da postoje situacije koje pogoduju pojavi ove bolesti. Brojna klinička iskustva pokazuju da emocionalni stres, gastrointestinalni poremećaji (povećana ili smanjena kiselost želudačnih sokova), nedostatak vitamina (posebno onih iz grupe B), hormonalni poremećaji (manjak estrogena kod žena), hronične bolesti koje dovode do pada imuniteta i alergija mogu imati značajnog uticaja u pojavi afti.
Na osnovu kliničke slike, broja i veličine, afte se mogu podeliti na male, velike i one koje liče na herpes (nazivamo ih herpetiformne afte). Malim aftama smatraju se manje od 1cm i to je najzastupljeniji oblik. Smatra se da 80% obolelih ima male afte. Ove afte spontano nestaju za 7 do 14 dana bez ožiljaka. Najčešće se javljaju na sluznici obraza i rubu jezika. Može se pojaviti samo jedna ali i više afti. Manifestuju se kao mali, površinski, žućkasto beli plihovi koji su jasno ograničeni od okolne zdrave sluznice. Limfni čvorovi mogu da budu otečeni. Male afte su vrlo bolne. Gotovo uvek su recidivirajuće odnosno, vraćaju se. Postoje i slučajevi da su i stalno prisutne samo u različitoj jačini.
Velike afte su veće od 1cm. Do isceljenja dolazi nakon 30 do 45 dana. Ove afte duboko prodiru u sluznicu i vezivno tkivo pa zato po isceljenju ostavljaju za sobom ožiljak. Takođe, bolne su, praćene otokom, zapaljenjem, povišenom temperaturom i povećanom sedimentacijom. Lokalizovane su na nepčanim lukovima, mekom nepcu, resici, jeziku, obrazima i unutrašnjoj strani usana.
Afte koje liče na herpes odnosno herptiformne afte su sivo bele boje i vrlo su sitne, svega par milimetara. Na maloj površini prisutan je veliki broj, nekada i više od 100, tako da se stapaju. Vrlo su bolne. Nema specifičnosti kada je mesto njihovog pojavljivanja u pitanju. Mogu nastati na bilo kom delu sluznice usta. Najčešće su na prednjem delu jezika i njegovim ivicama kao i na sluznici usana. Recidivirajućeg su karaktera. Ne treba ih mešati sa herpesom. Afte nisu praćene groznicom, povišenom temperaturom i bolovima u telu, za razliku od herpesa. Takođe, nema upale desni ni mehurića.
Dijagnoza afti postavlja se na osnovu kliničke slike. Afte se javljaju samo na sluznici usta a nikada na koži lica što je važan kriterijum u njihovom razlikovanju od herpesa. Herpes može da bude lokalizovan i u usnoj šupljini ali je to na prednjem delu nepca takozvanom tvrdom nepcu, gde se afte ne pojavljuju. Afte su pravilnog oblika, jasno su ograničene od okolnog tkiva. Mogu biti ovalne ili okrugle, beličaste boje sa ponekad, žutim dnom. Herpes je u obliku mehurića koji pucaju i tako se tkivo oštećuje.
Afte se leče simptomatski. Cilj je umiriti bol što se postiže mazanjem preparata koji u sebi sadrže lokalni anestetik i ispiranjem usta rastvorom koji sadrži hlorheksidin. Ukoliko su tegobe jako izražene lekar može propisati neku mast sa kortikosteroidima, ili, u slučaju velikih afti tablete ili kapsule za oralnu upotrebu. Bržem oporavku i ređem ponavljanju afti može da bude od pomoći uzimanje vitamina B grupe i probiotika. Preporučuje se izbegavanje namirnica koje iritiraju sluznicu na primer ljuta, začinjena hrana, kafa, limun itd.
Manje afte, do 1cm, uglavnom prolaze spontano nakon jedne do dve nedelje dok velike afte zadaju problem čak mesec i više dana
Do oštećenja sluzokože usta može doći i ukoliko su ivice na krunicama, plombama ili protezama oštre. Na ovaj način ne nastaje afta već ogrebotina koja brzo zarasta. Da se povreda ne bi ponavljala treba posetiti stomatologa koji će zaobliti ivice na zubnoj naknadi. Nije retkost da se pacijenti žale da su nakon posete stomatologu dobili aftu. Međutim, najčešće se radi o nečemu drugom: desni su par sati nakon primanja anestezije utrnule, pa ih nekada povredimo tokom jela. Bol izostaje jer anestezija još deluje, pa povrede nismo svesni. Ukoliko vam se tako nešto dogodi ne sekirajte se: sluzokoža u ustima se brzo regeneriše ali zapamtite za naredni put, pametno je izbegavati hranu dok dejstvo anestezije traje.
