Sama reč reumatizam odnosi se na različita bolna oboljenja koja zahvataju zglobove, ligamente, tetive, kosti, mišiće ili druge meke strukture u organizmu.
Reumatsko oboljenje može biti akutno, kada se izneneda javi zapaljenje, otok i bol i tada se preporučuje mirovanje. Ako se bolest ne tretira pravilno u akutnoj fazi, ona može preći u hroničan oblik kada se javljaju bol i ukočenost mišića ili akosu zahvaćeni zglobovi, bol i ukočenost zglobova koja su najčešće praćeni otokom.
Uticaj vremena i godišnjeg doba
Po svemu sudeći postoji povezanost promene vremena i reumatskog bola kod osoba koje imaju neku od reumatskih bolesti. Tako na primer kada je hladno i vlažno vreme bol se učestalije javlja, a i sama reumatska oboljenja se češće ispoljavaju u proleće i jesen. Leti, dok je toplo i suvo vreme bolest se lakše podnosi.
Poznato je da oboleli često po bolu u zglobovima ili mišićima „osete” da nailazi pogoršanje vremena, odnosno zahlađenje ili kiša.
Uzrok povezanosti promene vremena i pojačanog reumatskog bola leži u promeni vazdušnog pritiska, vlažnosti i temperature. Ova tri elementa se najviše menjaju za vreme zahlađenja i nevremena.
Terapija
Različita reumatska oboljenja leče se lekovima iz raznih grupa, od analgetika i antireumatika, preko kortikosteroida u težim slučajevima i bioloških lekova koje utiču na imuni sistem. Kod skoro svih reumatskih oboljenja u cilju olakšanja tegoba efikasna je primena antireumatskih masti i gelova. Formulacija preparata za lokalnu upotrebu se stalno usavršava u cilju povećanja njihove apsorpcije kroz kožu što doprinosi povećanoj koncentraciji na mestu upale i samim tim veću efikasnost. Kad god je to moguće preporučuje se primena upravo lokalnih preparata (gelova i masti), jer ovi preparati imaju daleko manji potencijal da izazovu neželjene efekte u odnosu na oralne antireumatike. Rheumon gel, čija je aktivna supstanca etofemanat, upravo ima sve navedene karakteristike. Pokazalo se da dosta efikasno smanjuje bol, otok i povećava pokretljivost što i jesu najveće reumatske tegobe. Naravno, u situacijama kada se lokalnim preparatima bol i zapaljenje ne mogu regulisati oralna primena lekova je neophodna.
Osim konzervativne terapije može se značajno doprineti smanjenju simptoma bolesti primenom fizikalne terapije, laganim vežbanjem uz nadzor stručnjaka, relaksacijom i odmorom, kao i primenom posebnih režima ishrane.
Fizikalna terapija
Fizikalna terapija ima jasan cilj – da omogući da se uprkos bolesti što slobodnije krećete. Fizioterapeut je profesionalac koji razume mehanizam kojim zajedno funkcionišu zglobovi, kosti i mišići i zna kakvi problemi nastaju u toku bolesti i kako ih olakšati fizikalnim metodama.
Kod ranijih stadijuma bolesti, fizioterapeut može sastaviti grupu vežbi koje bi doprinele da se izbegnu dalji problemi sa zglobovima.
U uznapredovaloj bolesti, fizioterapeut može da pomogne da se poveća snaga i fleksibilnost što usporava tok bolesti.
Vežbanje kod artritisa – Jedno od najčešćih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis. To je hronična bolest koja zahvata zglobove što osobama koje su obolele otežava da obavljaju svoje radne i svakodnevne obaveze i jedan su od glavnih uzroka invalidnosti.
Iako pri samoj pomisli na vežbanje oboleli od reumatoidnog artritisa već se osećaju umorno, ono ipak treba da postane navika. Redovno vežbanje kod reumatoidnog artritisa smanjuje bol i ukočenost zglobova, povećava njihovu pokretljivost i poboljšava psihičko stanje. Osim toga može i da smanji rizik od drugih oboljenja koja se često javljaju kao prateća uz reumatoidni artritis, a to su srčana oboljenja i dijabetes.
Pre nego što se krene na vežbanje, potrebno je razgovarati sa fizioterapeutom ili lekarom kako bi oni sastavili program vežbanja i dali savete kad i kako da se vežba. Idealno, program vežbanja trebalo bi da sadrži aerobne vežbe (vožnja biciklom i sl.) kako bi se ojačala pluća i srce, zatim vežbe jačanja mišića kako bi bili bolja potpora zglobovima, i na kraju vežbe istezanja da mišići budu fleksibilni i olakšaju slobodnije kretanje zglobova.
Aerobne vežbe doprinose i smanjenju telesne težine što doprinosi poboljšanju simptoma bolesti, jer smanjuju opterećenje zglobova, a neke studije pokazuju da aerobno vežbanje smanjuje i upalu.
Vežbe jačanja mišića sprovode se sa manjim opterećenjem, na spravama, sa elastičnim trakama, u vodi i sl, a vežbe u vodi može da upražnjava skoro svako ko ima neku od reumatskih oboljenja zglobova.
Neki od saveta za one koji počinju sa vežbanjem – Važno je početi polako, ukoliko skoro niste vežbali. Kako se osećate snažnijim i izdržljiviji obim i dužina vežbanja postepeno mogu da se povećaju.
Normalno je da osetite napetost mišića nakon vežbanja, ali pojačan bol u zglobovima bi mogao da znači da ste preterali i da bi trebalo da smanjite intezitet vežbanja. Isto tako ukoliko osetite neuobičajen i trajan umor, slabost, ograničenu pokretljivost, kontinuiran bol (koji traje više od 1 sata nakon vežbanja), znači da su vežbe koje ste upražnjavali bile prenaporne za vas.
Koliko često vežbati? – Aerobne vežbe mogu se upražnjavati svaki dan ili najmanje svaki drugi dan, dok bi svaki drugi dan trebalo vežbati za jačanje mišića osim u slučaju da osećate jak bol i otok u zglobovima kada je potrebno mirovati. Vežbe izdržljivosti trebalo bi sprovesti tri puta nedeljno po 20 do 30 minuta osim u slučaju otoka i jakog bola u zglobima.
Ishrana
Prema nekim istraživanjima, pokazano je da ljudi koji žive na primorju ređe oboljevaju od reumatskih bolesti. Razlog tome mogao bi biti u ishrani bogatoj ribi koja sadrži omega 3 masne kiseline koje su se pokazale kao korisne kod reumatskih bolesti. Sa druge strane, ishrana koja je bogata proteinima mesa može pogoršati stanje bolesti pa se preporučuje izbegavanje ishrane koja obiluje mesom i proteinima životinjskog porekla, sirom, mlekom. Mesni obroci mogli bi se ograničiti na najviše dva puta nedeljno. Mesne prerađevine takođe se ne preporučuju budući da obiluju konzervansima koji mogu izazvati alergijske reakcije na zglobovima.
Unos proteina može se nadomestiti proteinima iz plave ribe i biljnim proteinima iz biljnih namirnica koje ne sadrže gluten. Naime, neke studije govore da gluten može biti krivac pogoršanja reumatske bolesti tako što može pokrenuti imunološku reakciju, koja u slučaju reumatoidnog artritisa može pogoršati stanje obolelog. Stoga se ne preporučuje konzumacija pšenice (beli hleb), kukuruza i sl. žitarica. Hrana bogata jodom takođe može biti korisna u ovim stanjima.
Nekad je, u toku nastupa akutne faze bolesti, korisno sprovesti kratkotrajan post, odnosno gladovanje od par dana, ili unositi samo one namirnice koje su korisne kod reumatoidnog artritisa. Zatim ishranu obogatiti ribom, voćem i povrćem, koštunjavim voćem, sojinim mlekom i sl.
Treba imati na umu da se tegobe reumatske bolesti mogu ublažiti ali se bolest ne može u potpunosti izlečiti. Zato je od velike koristi za ove bolesnike da isključe loše životne navike (kafa, nikotin), a da se pravilno hrane i redovno vežbaju. Uz medikamentoznu terapiju i redovne lekarske kontrole i ovi saveti će u velikoj meri doprineti da se tok bolesti uspori i olakšaju tegobe koje ih prate.
