Pozitivni uticaji vitamina D3 na zdravlje i jačinu kostiju, imunitet, kao i njegova uloga u prevenciji nekih oblika raka dobro je poznata i dokumentovana. Lista blagotvornih dejstava ovog vitamina proširena je posle objavljivanja studije koja je rađena u Americi i na kardiovaskularne bolesti.
Vitamin D3 se u organizam može uneti na više načina. Prvi i osnovni je sinteza u koži pod uticajem ultraljubičastog zračenja. Upravo zato se ovaj vitamin često naziva i vitaminom Sunca. Da bi se dovoljno vitamina D3 stvorilo preporučuje se izlaganje sunčevim zracima tri puta nedeljno po 15 minuta. Vitamin D se u organizam može uneti i putem hrane. Najviše ga ima u ribi, mesu i mleku. Količine vitamina D koji se ovim putevima unesu su male i u najvećem broju slučajeva nedovoljne za zadovoljenje dnevnih potreba što je uslovilo razvoj farmaceutskih preparata koji sadrže dovoljne doze ovog vitamina.
Procene su da je dnevna potreba za vitaminom D oko 400 IJ. Preporuke su da deca i odrasli do 50 godina starosti treba da unose 200IJ, od 51 do 70 godine oko 400IJ, a stariji od 71 godine 600IJ. Međutim, većina eksperata se slaže da ukoliko ne postoji adekvatno izlaganje suncu dnevne potrebe su oko 800 IJ.
Vitamin D i kognitivne sposobnosti
Nedavno su publikovani i rezultati britanske studije o povezanosti vitamina D i kognitivnih sposobnosti. U studiji je učestvovalo više od 3000 muškaraca, starosti između 39 i 79 godina. Testiranje je sprovedeno u osam centara Evrope. Testirane su kognitivne sposobnosti, pri čemu su uzeti u obzir i drugi faktori poput obrazovnog nivoa, depresivnosti, fizičke aktivnosti i dr. koji na mentalne sposobnosti mogu da utiču. Kada su ovi faktori isključeni došlo se do nepobitne veze između nivoa vitamina D i kognitivnih sposobnosti. Osobe sa niskim sadržajem vitamina D u krvi pokazale su slabije rezultate na testovima. Tačan mehanizam ovog dejstva sa sigurnošću nije utvrđen. Pretpostavlja se da se pod uticajem ovog vitamina podstiče hormonska aktivnost u organizmu ili štite moždani neuroni.
Vitamin D i karcinom dojke
Godišnje se u svetu dijagnostikuje više od milion slučajeva raka dojke. Kod više od ¾ žena koje su obolele od raka dojke u trenutku postavljanja dijagnoze utvrđen je i manjak vitamina D. Do ovih rezultata došli u su naučnici Univerziteta u Torontu. Praćeno je 512 žena prosečne starosti od 50 godina, sa novootkrivenim rakom dojke, koje su lečene u tri bolnice koje pripadaju torontskom univerzitetu, u periodu od 1989. do 1995. godine. Ove pacijentkinje su praćene do 2006. godine. Utvrđeno je da je samo 24% pacijentkinja imalo normalan nivo vitamina D u trenutku postavljanja dijagnoze. Pacijentkinje kod kojih je utvrđen manjak vitamina D imale su agresivniji oblik bolesti, lošiju prognozu i kraće preživljavanje u odnosu na one sa normalnim vrednostima. Veza između raka dojke i nivoa vitamina D sigurno postoji ali se ne može reći da je ta veza uzročno posledična, zapravo moraju se uraditi brojna dodatne istraživanja da bi se ova veza tako okvalifikovala.
Vitamin D i kardiovaskularne bolesti
Duže od godinu dana istraživački tim Intermountain Medical Centar pratilo je 27. 686 pacijentata, starijih od 50 godina bez istorije kardiovaskularnih bolesti. Ovi pacijenti na osnovu sadržaja vitamina D u krvi podeljeni su u tri grupe: sa normalnim sadržajem (više od 30 ng/ml), niskim (15-30 ng/ml) i veoma niskim nivoom vitamina D (manje od 15 ng/ml). Pacijenti su praćeni da bi se utvrdio eventualni razvoj kardiovaskularnih bolesti. Rezultati ove studije bili su zapanjujući. Pacijenti kod kojih je sadržaj vitamina D nizak bili su izloženi 45% većem riziku od razvoja koronarnih bolesti i čak 78% većem riziku od moždanog udara u poređenju sa grupom koja je imala normalne vrednosti vitamina D. Kod starijih ljudi od 50 godina čak i umeren nedostatak vitamina D povezuje se sa razvojem koronarne bolesti, srčane insuficijencije, moždanim udarom.
Pošto se ova studija kao i neke ranije zasnivala samo na opservaciji nije se moglo se sa sigurnošću zaključiti da je nedostatak vitamina D u direktnoj vezi sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ali je poslužila kao impuls za sprovođenje drugih studija.
Nedavno (u januaru ove godine, Science Daily), su objavljeni rezultati studije u kojoj je učestvovalo 1. 739 ljudi. Utvrđeno je da ljudi sa nivoom vitamina D ispod 15ng/ml imaju dva puta veći rizik oboljevanja od kardiovakularnih bolesti poput: srčanog udara, srčanog zastoja i šloga u odnosu na osobe sa normalnim nivovom ovog vitamina. Ovaj rizik je veći ukoliko je udružen sa povišenim krvnim pritiskom.
I kod ispitanika koji su imali jednake vrednosti drugih faktora kardiovaskularnog rizika kao što je visok holesterol, dijabetes, i visok krvni pritisak, rizik od kardiovaskularnog događaja je bio za 62% veći kod onih koji su mali niske vrednosti vitamina D nego kod onih čije su vrednosti bile normalne.
Naučnici su utvrdili da sa svakim smanjenjem vrednosti vitamina D kardiovaskularni rizik raste.
Učesnicima studije koji nisu imali kardiovaskularnu bolest, određene su vrednosti vitamina D i praćeni su tokom petogodišnjeg perioda od 1996. do 2001.
Od ukupnog broja ispitanika 28% je imalo vrednosti vitamina D ispod 15ng/mL, a kod 9% je utvrđena vrednost ispod 10ng/mL. Naučnici su posebno istakli da iako se vrednosti iznad 30ng/mL smatraju optimalnim za metabolizam kostiju, samo njih 10% je imalo te vrednosti.
Tokom perioda ispitivanja
• kod 120 učesnika studije je nastao fatalni i nefatalni kardiovaskularni događaj uključujući i koronarnu srčanu bolest
• 28 učesnika je imalo fatalni i nefatalni cerebrovaskularni događaj poput hemoragičnog šloga
• kod 19 učesnika je dijagnostifikovana srčana bolest
• i kod 8 se pojavila klaudikacija, zamor u nogama tokom aktivnosti.
Lista pozitivnih dejstava vitamina D se stalno proširuje. U toku su mnoga klinička ispitivanja o uticaju ovog vitamina na endometriozu, bakterijske vaginoze i druge bolesti. Kako bi se dosadašnji benefiti na pravi način iskoristili stručnjaci preporučuju unos dovoljnih količina vitamina D putem hrane i dijetetskih suplemenata uz umereno izlaganje sunčevom zračenju.
