Reumatske bolesti predstavljaju skup različitih bolesti čiji su zajednički simptomi: upalni proces, otok i bolovi u zglobovima, mišićima, tetivama kao i smanjena pokretljivost. Ne postoji lek koji leči uzrok bolesti, ali se upotrebom lekova, izbalansirane dijete, određene fizičke aktivnosti i relaksacionim metodama bolest može držati pod kontrolom i poboljšati kvalitet života.
Milioni ljudi širom sveta pate od neke vrste reumatskih oboljenja. Reumatske bolesti uglavnom napadaju zglobove, tetive, ligamente, kosti, mišiće, a neke zahvataju i unutrašnje organe. Većina reumatskih oboljenja je autoimuna, odnosno nastaje kada imuni sistem, koji u normalnim uslovima brani organizam od štetnih uticaja sredine, počne da napada sopstvene ćelije.
Ono što se oboleli najčešće pitaju je zašto su dobili neku od tih bolesti. Veruje se da uzrok tih oboljenja leži u kombinaciji genetskih i faktora spoljašnje okoline. Drugim rečima, ukoliko je osoba ima genetsku predispoziciju da dobije neku od reumatskih bolesti, možda će određeni činilac spoljašnje sredine biti okidač da se oboljenje razvije.
Sa druge strane, nekim reumatskim bolestima su sklonije žene nego muškarci. To je slučaj kod lupusa, reumatoidnog artritisa, skleroderme i fibromijalgije, dok su muškarci skloniji gihtu.
Najčešća reumatska oboljenja
Osteoartritis
Osteoartritis je bolno stanje u kome se vremenom oštećuje hrskavica koja oblaže krajeve zglobova. Kako se hrskavica smanjuje, tako je i trenje kostiju i zglobova prilikom kretanja veće, što oštećuje zglobove i dovodi do upale. Osteoartritis nije sastavni deo starenja, predisponirane su osobe koje su nasledile slabiju hrskavicu. Zahvaćena su uglavnom kolena, kukovi, vrat, prsti, donji deo leđa.
Simptomi su najčešće bolovi, oticanje i osetljivost u zglobovima, koji mogu biti topli pri dodiru, zatim, slabost mišića, bolovi pri hodu, teškoće pri oblačenju, češljanju, sedenju ili hodanju uzbrdo.
Reumatoidni artritis
Od reumatoidnog artritisa pati manje ljudi nego od osteoartritisa, pri čemu 75 % bolesnika su žene. Kod ovog oboljenja imuni sistem napada sopstvena tkiva izazivajući bolove u zglobovima, otok i ukočenost. U težim slučajevima ovo oboljenje može dovesti do trajnog oštećenja zglobova i deformiteta.
Pored bolova, otoka i ukočenosti zglobova (zahvaćeno je više simetričnih zglobova), koja je naročito izražena ujutru, simptomi uključuju i umor, groznicu, izrasline, koje se često nazivaju reumatoidni čvorići.
Sistemski eritemski lupus (SLE)
SLE je još jedno autoimuno oboljenje. Imuni sistem napada i oštećuje zglobove, kožu, bubrege, srce, pluća, krvne sudove, mozak. Simptomi su bolovi i ukočenost zglobova, umor, osip, koji se na obrazima karakteristično ispoljava šireći se od nosa prema obrazima u formi leptira, zatim blago povišena temperatura, opadanje kose, anemija, bolovi u grudima, nervoza, a mogu ga pratiti i embolije.
Giht
Giht je forma artritisa (upala zglobova) koju prati taloženje kristala mokraćne kiseline u zglobovima. Mokraćna kiselina se normalno stvara u organizmu, međutim, ukoliko je poremećena ravnoteža u njenom metabolizmu, ona se taloži, a ne izlučuje. Taloženje kristala mokraćne kiseline dovodi do upala u epizodama, oticanja i bola u zglobovima, a zahvaćen je obično nožni palac.
Fibromijalgija
Oboleli od fibromijalgije osećaju bol u tkivima i mišićima koji podržavaju kosti i zglobove, prilikom kretanja. Bol, ukočenost i osetljivost u podurčju mišića i tetiva, naročito u predelu vrata, kičme, ramena, kukova, neki su od simptoma bolesti. Često se uz ove simptome javlja i zamor i poremećaj pri spavanju.
Skleroderma
U prevodu, skleroderma znači „gruba koža“. To je sistemsko oboljenje koje zahvata kožu, krvne sudove i zglobove. Može takođe zahvatiti i pluća i bubrege. Kod ovog oboljenja u koži i unutrašnjim organima u velikim količinama stvara se kolagen (vlakasti protein).
Kako se reumatska oboljenja leče?
U terapiji se koriste mnogi lekovi, a koji lek će lekar da vam prepiše zavisi od tipa reumatskog oboljenja. Ne postoji lek koji leči sam uzrok bolesti, ali lekovi su tu da smanje simptome i poboljšaju kvalitet života pacijenta. Izuzetak je infektivni artritis koji nastaje kada se organizam zarazi određenim virusom ili bakterijom (tu spada i artritis koji se razvija u lajmskoj bolesti, tj. nakon ujeda zaraženog krpelja) i u tom slučaju se koriste antibiotici i sl. lekovi.
Lekovi koji se najčešće koriste smanjuju upalu i bol. To u nekim slučajevima može sprečiti dalje oštećenje zglobova ili ostalih zahvaćenih organa i usporiti tok bolesti.
Doktor će možda odložiti prepisivanje terapije dok se ne utvrdi tačna dijagnoza bolesti, kako lekovi ne bi maskirali simptome koji mogu da pomognu u postavljanju dijagnoze. Obično se prepisuju analgetici(paracetamol…), nesteroidni antiinflamatornilekovi (ibuprofen, diklofen, naproksen, acemetacin, ketoprofen itd), lokalni analgeticikoji se utrljavaju na mesto bola, derivati hijaluronske kiselineili neki od ,,ozbiljnijih’’ lekova kao što su kortikosteroidiili biološkilekovi.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi,smanjuju upalu i bol, ali je oprez potreban kod osoba koje imaju problema sa želudcem, kao i kod srčanih bolesnika pa je neophodno lekaru prijaviti prateće hronične bolesti. Ukoliko se javi mučnina, bol u želucu ili sl, obavezno treba prekinuti terapiju i posetiti lekara. Acemetacinspada u grupu „sigurnijih“ nesteroidnih antiinflamatornih lekova a vrlo efikasnih. Brojne studije pokazuju komparativno efikasnije dejstvo nego diklofenaka, uz mnogo veću bezbednost. Acemetacin se brzo i u velikoj meri akumulira na mestu upale. Ima originalno antiinflamatorno dejstvo. Pored toga što inhibira sintezu prostaglandina acemetacin sprečava i denaturaciju belančevina, oslobađanje histamina, aktivaciju komplementa, antagonizuje bradikinin i serotonin, sprečava oslobađanje hijalorunidaze i stabilizuje ćelijsku membranu.
Biološki lekovi su lekovi novije generacije koji su dobijeni genetskim inženjeringom i oni blokiraju određene puteve u razvoju upalnog procesa. Među njima su etanercept, adalimumab, infliksimab, rituksimab… To su ozbiljniji lekovi koje prepisuje isključivo lekar kada na osnovu dijagnoze i zdravstvenog stanja pacijenata.
U kortikosteroide koji se koriste u lečenju reumatskih bolesti spadaju lekovi kao što su prednizon, kortizon, solumedrol, hidrokortizoni oni smanjuju upalu i imuni odgovor. To su lekovi koji dužom upotrebom imaju određena neželjena dejstva i prepisuje ih isključivo lekar. Tokom terapije potreban je lekarski nadzor.
Proizvodi hijaluronske kiselinezamenjuju prirodni sastojak zglobova koji služi da „podmaže“ zglobove, a veruje se da ga kod osoba sa reumatskim bolestima ima manje. Postoje injekcioni preparati koji mogu da se daju direktno u zahvaćen zglob i privremeno pomažu da se smanji bol i poboljša njegova pokretljivost.
Ne postoji lek koji leči uzrok bolesti, ali se upotrebom lekova, izbalansirane dijete, određene fizičke aktivnosti i relaksacionim metodama bolest može držati pod kontrolom i poboljšati kvalitet života •
Rheumon gel nanet na kožu brzo uklanja upalu i ublažava bol. Ovaj gel, može se koristiti za uklanjanje reumatskih bolova kao i kod sportskih i drugih povreda. Kod sportskih povreda dovoljno ga je koristiti dve nedelje, dok se kod reumatskih tegoba preporučuje da terapija traje 3-4 nedelje.
Posebno je pogodan za upotrebu u letnjim mesecima jer nanet na kožu prijatno hladi i ne izaziva fotosenzitivne reakcije na koži.
napisala: mr ph. spec. Jasmina Jović Novaković
