Osteoartritis je jedan od najčešćih medicinskih problema u svetu, glavni je razlog za izgubljeno radno vreme i gubitak radne sposobnosti mnogih ljudi. I pored svih istraživanja nije utvrdjeno šta uzrokuje bolest. Terapija je uglavnom simptomatska.
Osteoartritis je najčešća bolest zglobova u svetu. Samo u Americi oko 21 milion ljudi boluje od ove bolesti. Postoji oko 100 vrsta artritisa. U osnovi svih je inflamacija zglobova. Gotovo polovina pacijenata sa bolovima u zglobovima boluje od osteoartritisa dok je drugi po zastupljenosti, reumatoidni artritis. Osteoartritis se ponekad nazva i degenerativnom bolešću zglobova, i napada sve strukture zgloba.
Kako nastaje osteoartritis?
Na početku dolazi do oštećenja hrskavice tj. glatkog tkiva koje pokriva završetke kostiju u zglobu. Hrskavica omogućava da kosti u zglobu klizaju jedna preko druge i apsorbuje energiju od fizičkog šoka prilikom pomeranja tj. amortizuje pokret. Kod osteoartritisa površina kostiju naleže na oštećenu hrskavicu što čini da kosti taru jedna od drugu bez međusloja čime se i same kosti oštećuju. Vremenom ceo zglob gubi prvobitni normalni oblik, mišići oko kostiju postaju oslabljeni a u zglobu se pojavljuje zapaljenje i bol.
Šta je uzrok bolesti?
I pored svih istraživanja nije utvrdjeno šta uzrokuje bolest. Sumnja se na kombinaciju genetskih faktora i faktora spoljašnje sredine. Dijeta, prekomerna telesna težina i stres, zajedno sa vrstom posla, hobija i ostalih aktivnosti mogu izazvati pojavu bolesti. Mlađi ljudi dobijaju osteoartritis posle povreda zglobova. Prisutniji je kod ljudi starijih od četrdeset godina. Češći je kod muškaraca do četrdeset pete godine a posle četrdeset pete češći je kod žena.
U usporavanju i popravljanju stanja bolesti značajno mesto danas zauzimaju i pomoćna lekovita sredstva koja sadrže glukozamin i hondroin sulfat. Smatra se da suplementi ovog sastava smanjuju bol u istom stepenu kao i aspirin ili ibuprofen. Ova kombinacija je aktivnija kod srednje jakog i jakog bola nego kod slabog. Glukozamin i hondroin su inače supstance koje se prirodno nalaze u ljudskom organizmu a u suplementima su to derivati životinjskog tkiva. Neželjeni efekti ovih preparata su slabi i odnose se na povećenje intestinalnog gasa i omekšanje stolice.
Koji zglobovi su najčešće zahvaćeni?
Može biti zahvaćen bilo koji zglob ali su najčešće zahvaćeni zglobovi ruku, kuka i kolena.
ruke- osteoartritis zglobova prstiju je tip bolesti koji je najverovatnije nasledan.Mnogo je češći kod žena i rizik se povećava posle menopauze. Za njega je karakterističan bol u zglobu korena palca. Stanje pacijenta se popravlja upotrebom lekova i toplotnom terapijom.
kuk- stanje ovog zgloba veoma zavisi od telesne težine. Oboleli kuk je ukočen, otečen bolan i pravi probleme prilikom hodanja ili bilo kakvog pokretanja. Savet koji se daje je upotreba lekova, smanjenje telesne težine i u krajnjem slučaju operacija zamene kuka.
koleno- osteoartritis u kolenu prouzrokuje jak bol, ukočenost i ograničenost pokreta. Savetuje se upotreba lekova,vežbe za povećavanje pokretljivosti zgloba i u krajnjem slučaju operacija zamene ukoliko su bolovi jaki i ostale metode nisu pomogle.
Kako se bolest dijagnostikuje?
Osteoartritis je bolest koja se najčešće razvija polako. Na početku bolovi u zglobovima se javljaju posle fizičkog rada ili neke druge aktivnosti a u kasnijem toku bolesti bol je prisutan i u mirovanju. Osteoartritis kod nekih pacijenata ne izaziva bol pa ga lekar dijagnostifikuje najčešće slučajno pregledom rendgenskih snimaka koji su rađeni zbog dijagnostike neke druge bolesti ili snimanjem kostiju posle lomova. Dijagnostikovanje ove bolesti nije jednostavno već pacijent mora da prođe niz medicinskih procedura do konačne dijagnoze.
Istorija bolesti. Lekar postavlja pitanja o simptomima, kada su i kako počeli. Veoma je važno da pacijent što je moguće bolje opiše mesto bola, stepen ukočenost, pokretljivosti, kako se to menjalo tokom vremena ili doba dana. Lekaru je potrebna i informacija o lekovima koje pacijent već koristi.
Lekarski pregled. Lekar proverava opšte zdravlje pacijenta, pregleda zglobove, reflekse i mišiće. Ovim pregledom lekar definiše stanje pokretljivosti zgloba i mogućnost pacijenta da obavlja normalne životne funkcije.
Rendgentsko snimanje. Rendgentsko snimanje pokazuje stepen gubitka hrskavice i oštećenje kosti. Veoma često se podaci iz ovakvih snimaka i subjektivni osećaj mimoilaze.
Ostali testovi. Lekar predlaže testove iz krvi da bi odbacio druge bolesti. Radi se artrocentesa tj. aspiriranje sadžaja međuzglobne tečnosti i njeno ispitivanje da bi se isljučila mogućnost da se radi o reumatoidnom artritisu.
Kako se osteoartritis leči?
Lečenje ove bolesti podrazumeva primenu različitih mera:
Kontrola bola uz pomoć lekova. Prednost se daje paracetamolu u odnosu na nesteroidne antireumatike ( diklofenak, ibuprofen, naproksen…), jer od osteoartritisa obično boluju stariji ljudi a oni najčešće već imaju i gastrintenstinalne tegobe i bolesti bubrega. Preporučuje se upotreba paracetamola 500-1000mg na 6 sati. Ukoliko paracetamol ne pomogne biraju se nesteroidni antireumatici novije generacije ( meloksikam, nimesulid…). Izbor leka prepustite lekaru.
Unapređenje stanja zglobova kroz odmor i vežbanje.
Regulacija telesne težine, čime se zglobovi rasterećuju. Kao dodatna mera kojom se zglobovi rasterećuju često se savetuje i korišćenje štapa, hodalica itd.
Kod težih oblika osteoartritisa, pre svega kuka i kolena, kod kojih prethodni režimi nisu dali odgovarajuće poboljšanje pribegava se davanje intraartikularnih inekcija hijaluronske kiseline.
Hiruško lečenje rezervisano je za terminalne stadijume bolesti. Primenjuje se kada se bol ne može ublažiti lekovima I drugim merama ili kada je značajan stepen disfunkcije zgloba.
