Koliko ste aspirina popili u poslednjih mesec dana?
Da li redovno uzimate ibuprofen kada Vas boli glava?
Da li popijete diklofenak kada Vas zabole leđa?
Svi pomenuti lekovi poznati kao nesteroidni antizapaljenski lekovi ili još poznatiji kao antireumatici, spadaju u grupu lekova koji se najčešće koriste u ljudskoj populaciji. Gotovo 30 miliona ljudi danas redovno uzima neki od njih, a često se nekontrolisano piju istovremeno i kombinacije ovih lekova i to onoliko dugo koliko sam pacijent proceni da treba. Antireumatike ljudi svakodnevno koriste radi smanjenja ili uklanjanja bolova u reumatskim bolestima, kao i u raznim drugim bolnim stanjima (glavobolje, bolovi kod povreda, menstrualni bolovi).
Ovi lekovi deluju tako što smiruju bol i zapaljenje u ljudskom organizmu. Većina reumatskih bolesti je praćena zapaljenjem koje izaziva bol i oštećenja tkiva i organa. Nesteroidni antizapaljenski lekovi u organizmu blokiraju dejstvo enzima ciklooksigenaze (tzv. COX) i tako sprečavaju nastanak supstanci koje dovode do pojave zapaljenja, a nazivaju se prostaglandini.
Nesteroidni antizapaljenski lekovi se dele na dve grupe i to na tzv. COX neselektivne ili klasične (aspirin – acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak, itd.) i tzv. COX-2 selektivne antireumatike (celekoksib, meloksikam, itd). Klasični antireumatici su prisutni već decenijama i, pored smanjenja zapaljenja i smirivanja bola, često mogu biti uzročnici neželjenih dejstava. Ovi lekovi mogu da oštete sluznicu organa za varenje, mogu da izazovu krvavljenja iz želuca i creva, da dovedu do poremećaja funkcije jetre, bubrega, srca i krvnih sudova, kao i da dovedu do ozbiljnih promena na koži. Ovako izazvana krvavljenja mogu biti blaga do umerena, tako da ih osoba čak i ne primećuje. Međutim, kod dugotrajnog uzimanja antireumatika čak i takva, neprimetna krvavljenja mogu da dovedu do malokrvnosti. Ukoliko malokrvnost dugo traje i udružena je sa drugim bolestima (na primer bolestima srca i krvnih sudova) mogu da se jave znatno ozbiljniji problemi i doprinese nastanku infarkta srca ili nekog drugog oboljenja.
Nažalost, ovakva neželjena dejstva mogu da se završe i smrću, ukoliko se jave ozbiljna, nagla i jaka krvavljenja iz želuca i creva. Procenjuje se da svake godine blizu 100.000 ljudi u svetu umire zbog krvavljenja ili teških oštećenja organa za varenje, a kao posledica korišćenja nesteroidnih antizapaljenskih lekova. U Americi smrtnost usled neželjenih efekata ovih lekova iznosi oko 17.000 osoba godišnje, a procene su da na teritoriji Beograda od posledica krvavljenja i oštećenja organa za varenje zbog nekritičkog korišćenja antireumatika godišnje umire oko 130 osoba.
Rizik od teških i po život opasnih neželjenih efekata kod uzimanja nesteroidnih antizapaljenskih lekova nije isti za sve ljude. Od krvavljenja iz organa za varenje su posebno ugrožene osobe starije od 65 godina, osobe koje već imaju ili su imale čir ili krvavljenje iz želuca ili dvanaestopalačnog creva, osobe sa teškim bolestima jetre, bubrega, srca i drugih važnih organa i sistema. U riziku su i osobe koje redovno uzimaju aspirin radi sprečavanja infarkta srca, oni koji piju antikoagulanse – lekove kojima se smanjuje zgrušavanje krvi i sprečava pojava tromba, kao i osobe koje piju kortikosteroide. Ako neko nema ove faktore rizika, i mlađa je osoba ili osoba srednje životne dobi, šansa da se javi teško krvavljenje iz želuca ili creva u toku upotrebe nesteroidnih antizapaljenskih lekova je mala i iznosi oko 0,8%. Međutim, ako neko istovremeno ima tri faktora rizika (starost, čir ili dodatne bolesti i uzima aspirin, antikoagulans ili kortikosteroid), učestalost teških, po život opasnih krvavljenja raste na čak 18%. To praktično znači da će od 10 osoba koje piju nesteroidne antizapaljenske lekove prokrvariti njih dve.
Problem oštećenja želuca i creva nije jedini koji prati dugotrajno uzimanje nesteroidnih antizapaljenskih lekova. Moguća su i oštećenja jetre i drugih organa.
Poseban problem pri upotrebi antireumatika, koji treba naglasiti nastaje zato što pacijenti ove lekove mogu kupiti i bez recepta lekara, i vrlo često ih koriste ne savetujući se sa lekarom, niti sa farmaceutom, o rizicima kojima se izlažu.
Pored edukacije opšte populacije, lekara i farmaceuta o pravilnoj upotrebi nesteroidnih antizapaljenskih lekova, jedan od načina za smanjenje rizika je primena novih lekova iz ove grupe, tzv. COX-2 selektivnih antireumatika. Prednosti novih, COX-2 selektivnih lekova, kao što je npr. meloksikam, je da manje i ređe oštećuju želudac i creva. Samim tim rizik od krvavljenja je manji. Ovo je potvrđeno velikim brojem studija sa lekovima meloksikam i celekoksib, a njihova primena je praćena kod više hiljada bolesnika.
Meloksikam se uzima jednom dnevno i može se naći u obliku ampula koje se primenjuju u domovima zdravlja i bolnicama, kao i u obliku tableta.
Definitivno, COX-2 selektivni nesteroidni antizapaljenski lekovi su smanjili rizik od oštećenja želuca i creva u odnosu na COX neselektivne, ali je neophodno da se stalno piše i govori o mogućim neželjenim efektima koji se javljaju kao posledica dugotrajnog i nekritičkog uzimanja antireumatika. To je posebno važno za one pacijente koji ove lekove primenjuju bez prethodne konsultacije sa lekarom i koji nisu u stanju da procene koliki je njihov rizik od krvavljenja i ostalih neželjenih efekata usled primene antireumatika.
