Akutni lumbalni bol nastaje naglo, najčešće nakon nekog naglog pokreta ili nepravilnog podizanja većeg tereta. Bol može ponekad biti toliko jaka da bolesnik ostane trenutno ukočen u određenom položaju. Ako je nastala kompresija živca bol se prostire duž noge sve do stopala.
autor: mr sci. med. dr Aleksandra Rakočević Hrnjak, fizijatar KBC „Zvezdara” Beograd
U Srbiji svaka 10. osoba boluje od bolesti kičme. U 50% slučajeva bolest je imala povratne epizode, a 3-7 % odrasle populacije ima tegobe hroničnog karaktera.
Problem „bola u leđima“ najčešće se javlja u produktivnom dobu, između tridesete i pedesete godine života, što predstavlja ozbiljan medicinski i socioekonomski problem.
Degenerativne bolesti kičme vodeći su uzrok invaliditeta i smanjene radne sposobnosti populacije, pacijenti pate od poremećaja sna, svaki drugi mora se ograničiti u sportu, svaki četvrti odustati od vožnje automobila.
ZAŠTO SU BOLESTI KIČME ČESTE?
Mnogi stručnjaci smatraju da je epidemija bola u leđima posledica toga što je Homo Erectus, postao „Homo Sedens“, i gotovo sve svoje delatnosti obavlja sedeći. Pretežno sedeći način života, stres, manjak telesne aktivnost i sve veća gojaznost, loše držanje tela, oslabljena telesna muskulatura, nepravilno podizanje tereta, nošenje visokih potpetica, kao i anomalije stopala – ravna stopala, doprinose da se bolni lumablni sindrom razvije.
Iradijacija bola u nogu, jednu ili drugu se sreće u oko 2 % slučajeva.
AKUTNI LUMBALNI BOL
Akutni lumbalni bol nastaje naglo, najčešće nakon nekog naglog pokreta ili nepravilnog podizanja većeg tereta. Bol može ponekad biti toliko jaka da bolesnik ostane trenutno ukočen u određenom položaju. Ako je nastala kompresija živca bol se prostire duž noge sve do stopala.
Zbog bola i ograničene pokretljivosti bolesnik ne može da obavlja ili veoma teško obavlja aktivnosti samozbrinjavanja, ne može se dugo zadržati u istom položaju, javlja se osećaj trnjenja i mravinjanja, a moguća je pojava pareza ili paraliza pojedinih delova donjeg ekstremiteta.
U slučaju kompresije na kaudu ekvinu javlja se poremećaj eliminacije, odnosno retencija urina, ili opstipacija. Smetnje emocionalne prirode: strah, nervoza i nesanica prisutne su kod većine pacijenata.
HRONIČNI LUMBALNI BOL
Hronični lumbalni bol je posledica dugotrajnih hroničnih procesa, starenja i degenerativnih promena. Deformisani pršljenovi i diskusi, upale malih zglobova, kao i promene na ligamentima i mišićima mogu pritisnuti nervne strukture prouzrokujući bol. Tada je bol dugotrajna ili se javlja povremeno uz osećaj zakočenosti, ali je uvek blaža od akutne.
LUMBALNI SINDROM, PUT DO DIJAGNOZE
Dijagnoza se postavlja na osnovu podataka koji se dobijaju iz razgovora sa pacijentom (anamneze) i fizikalnog pregleda.
Iz razgovora se može saznati kada i kako je bol počeo, koliko dugo traje, da li se ponavlja i ako se ponavlja unazad koji period vremena. Da li je lokalizovan ili se propagira u jednu ili u obe noge i do koje dužine: natkolenice, lista, stopala. Da li pacijent oseća trnjenje, slabost i ima li problema sa uriniranjem i defekacijom.
Ukoliko lekar proceni da postoji potreba mogu se uraditi i dodatna ispitivanja kao što su: rentgenski snimak dela kičme u raznim projekcijama, elektromiografija (EMG, EMNG) kojom se određuje stanje živaca i mišića, somatosenzorni evocirani potencijali (SSEP) kojim se određuje stanje kičmene moždine i živaca, snimak obolelog dela kičme kompjuterizovanom tomografijom (CT kičme) ili češće magnetnom rezonancom (MR).
Broj dijagnoza, koje se ovim metodama mogu ustanoviti, je veliki.
LUMBALNI SINDROM LEČENJE
Bolni lumbalni sindrom leči se u najvećem broju slučajeva je konzervativno, upotrebom medikamenata i fizikalnom terapijom. Bolesniku se savetuje mirovanje u postelji u trajanju obično tri do sedam dana adekvatnim položajima.
Najzgodniji su tzv. Williamsovi položaji-ležanje na leđima dok su noge su savijene u kuku i kolenu pod pravim uglom sa jastukom podmetnutim ispod kolena ili ležanje na boku sa jastukom podmetnutim između nogu.
Terapija lekovima podrazumeva primenu injekcija antireumatika i to prvih 3-5 dana u a kasnije se terapija nastavlja antireumatskim lekovima u obliku tableta.
Pored antireumatika bolesnik obično dobija i jednu depo injekciju kortikosteroida, miorelaksans kako bi se mišići opustili, najbolje centralni bez sedativnog dejstva, sedative.
Bolno mesto maže se antireumatskim mastima ili gelovima. U akutnoj fazi bolesnik ustaje iz postelje samo da bi obavio fiziološke potrebe, sem u slučajevima kad je indikovano strogo mirovanje.
PROGRAM REHABILITACIJE
Po završetku aktivne faze bolesti, neophodno je sprovesti i program rehabilitacije. Ovim programom se želi postići što brža funkcionalna restauracija i što brži povratak pacijenta na posao.
U program je uvek uključena i edukaciona komponenta koja se fokusira na tehnike upravljanja bolom, relaksacione tehnike, modifikacije ponašanja u svakodnevnim aktivnostima i na radnom mestu.
Važno je da pacijent spava na umereno tvrdoj podlozi i izbegava previše velike jastuke. Dugo stajanje u mestu treba izbegavati. Udobne cipele doprinose očuvanju zdravlja kičme (peta ne viša od 3 cm). Cipele sa previše visokim petama ili potpuno ravne narušavaju prirodnu zakrivljenost kičme.
Vežbanje treba da bude deo svakodnevnog života. Vežbanjem mišići postaju jači i elastičniji, pa omogućavaju održavanje pravilnog stava tela. Od fizičkih aktivnosti preporučuje se plivanje (leđni i slobodni stil), vožnja biciklom, i hodanje.
Operativno lečenje zbog bola u leđima sprovodi se u slučaju kada se jedino hiruškim putem može otkloniti uzrok bola i ozbiljnog neurološkog deficita koji je uzrokovan najčešće zbog masivnog prolapsa diskus hernije, tumorom, nestabilnim prelomima pršljenova.