Infekcijski artritis je zapaljenje zgloba koje je uzrokovano mikroorganizmima. Može nastati u sklopu neke sistemske infektivne bolesti kada se mikroorganizmi šire putem krvi iz primarnog žarišta u zglob a ređe, direktom povredom zgloba (traume, hirurške intervencije, punkcije zgloba itd).
autor: Mr sci. med. dr Snežana Novković, fizijatar-reumatolog Institut za reumatologiju, Beograd
Infekcijski artritis je najteži oblik artritisa među zapaljenskim oboljenjima zglobova, kod koga se uzročnik- mikroorganizam, nalazi u samom zglobu. Ako se oboljenje brzo ne prepozna i ne leči dovodi do razaranja i trajnog oštećenja zahvaćenog zgloba.
Infekcijski artritis mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice ili paraziti. Faktori rizika za nastanak infekcijskih artritisa su teške hronične infekcije, invazivne intervencije, česta primena glikokortikoida i imunosupresivne terapije kod hroničnih bolesnika, izmenjena odbrambena sposobnost organizma, prisustvo HIV infekcije, rezistentni sojevi mikroorganizma i produženi životni vek.
Infekcija zgloba najčešće nastaje širenjem mikroorganizma putem krvi iz nekog primarnog žarišta, a ređe direktnim unošenjem u zglob prilikom traume, punkcije zgloba, hiruške intervencije ili širenjem infekcije iz susedne kosti.
INFEKCIJSKI ARTRITIS-MANIFESTACIJE
Najčešći izazivači bakterijskih artritisa su gram pozitivne i gram negativne koke i bacili, kao i anaerobne bakterije. Među njima se izdvaja zlatni (piogeni) stafilokokus,streptokokus, pneumokokus i gonokokus.
U skoro 90% slučajeva u pitanju je monoartritis- artritis jednog zgloba.
U kliničkoj slici dominira jak bol i otok zgloba, sa lokalno povišenom temperaturom, često i crvenilom, uz poremećaj pokretljivosti zgloba. Mogu biti ispoljene i sistemske manifestacije infekcije: jeza, groznica, malaksalost, povišena temperatura.
Gonokokni artritis se po svojim karakteristikama izdvaja od ostalih bakterijskih artritisa, jer se najčešće javlja kod mladih, zdravih, seksualno aktivnih osoba, češće kod žena. U klinikoj slici pored artritisa i artralgija (bol u zglobu), dominiraju i tenosinovitis (upale tetiva), a česte su i kožne promene (dermatitis).
Virusni artritisi su benigni, prolazni infekcijski artritisi, najčešće izazvani virusom B i C hepatitisa, virusom rubeole, varičele, mononukleoze, adeno, parvo i citomegalovirusima.
Gljivični artritis ili mikotična infekcija zgloba može se javiti u sklopu sistemskih gljivičnih oboljenja. Obično je prolazni i ne dovodi do destruktivnog oštećenja zgloba.
Paraziti mogu izazvati infekciju direktnim ulaskom u zglob ili sekundarno, putem imunskuh kompleksa. Najčešće je u pitanju ehinokokoza, trihinoza ili toksoplazmoza.
INFEKCIJSKI ARTRITIS-DIJAGNOSTIKA
Infekcijski artritis se dijagnostikuje na osnovu izolovanja uzročnika iz sinovijske tečnosti samog zgloba. Ubrzana sedimentacija eritrocita, pozitivan CRP, leukocitoza, kao i ostali parametri akutne faze zapaljenja su nespecifični, ali mogu da nas upute na sumnju o infekciji.
Kod virusnog artritisa registruje se limfocitoza, a kod parazitarnog eozinofilija. Za postavljanje dijagnoze od značaja je i registrovanje primarnog infektivnog žarišta ili sistemske infekcije.
Radiološki pregled zgloba u početku je nespecifičan, ali već posle 2-3 nedelje trajanja i ne lečenja bolesti, javljaju se destruktivne promene u zglobu. Kao savremenije i preciznije tehnike u dijagnostici koriste se ultrazvuk zgloba (UZ), kompjuterizovana tomografija (CT), scintigrafija i magnetna rezonanca (MRI).
INFEKCIJSKI ARTRITIS-LEČENJE
Lečenje zavisi od izolovanog mikroorganizma.
Kod bakterijskog artritisa primenjuje se dvojna ili trojna antibiotska terapija po antibiogramu (intravenska, intramuskularna i oralna), u trajanju od najmanje mesec dana, pa do 3 meseca. Drenaža zgloba vrši se punkcijom ili u vidu hiruške drenaže, ponekad i svakodnevno.
Kod tuberkuloznog artritisa primenjuje se kombinacija tuberkulostatskih lekova u trajanju od najmanje 3, pa do 6 meseci.
Virusni artritisi su prolazni i zahtevaju samo simptomatsko lečenje- antireumatici i polivitaminska terapija.
U lečenju gljivičnih artritisa primenjuju se antimikotici, kao i lekovi protiv parazita u kombinaciji sa kortikosteroidima, u lečenju parazitarnih infekcija.
