Fibromialgija je često oboljenje u razvijenim zemljama.
Smatra se da 3% stanovništva ima ovu bolest, 90% čine žene. U većini slučajeva počinje u mlađem uzrastu, najčešće između 26. i 35. godine života. Primećeno je da se javlja kod više članova iste familije što ukazuje na mogući nasledni karakter.
Fibromialgija simptomi
Fibromialgija je bolest koju karakteriše hronični, široko rasprostranjeni bol ili peckanje u mišićima i kostima, preosetljivost na pritisak u karakterističnim anatomskim tačkama, umor i iscrpljenost.
Bolesnici često opisuju jutarnju ukočenost koja traje više od jednog sata kao i otečenost zglobova i mekih tkiva šaka i stopala zbog koje su prinuđeni da nose cipele broj veće, skidaju prstenja itd, ali se prilikom pregleda ovi otoci ne mogu naći.
San bolesnika koji imaju fibromialgiju je vrlo nekvalitetan. Istraživanja su pokazala da kod velikog broja bolesnika ne nastupa, tokom spavanja, faza dubokog sna koja je zadužena za noćni oporavak organizma. Bolesnici se zato bude umorni i iscrpljeni bez obzira koliko dugo su spavali. Ovo svoje stanje opisuju: „kao da me je pregazio autobus”.
Zbog stalno prisutnog bola, umora i malaksalosti radna sposobnost je smanjena, bolesnici su potišteni i osećaju teskobu.
Glavobolje, uključujući i one migrenskog tipa su vrlo česte. Kod žena se javljaju i premenstrualne tegobe.
Simptomi fibromialgije se pojačavaju se hladnoćom, vlagom, napetošću i neaktivnošću, a toplota i umerena fizička aktivnost donose poboljšanje.
Šta je uzrok fibromialgije?
Uzrok i mehanizam nastanka ove bolesti nije poznat. Pretpostavke su da osobe s fibromialgijom imaju niži prag boli zbog pojačane osetljivosti mozga na spoljne stimulanse. Pokretač celog procesa preosetljivosti na bol nije poznat.
Najverovatnije je reč o kombinaciji uzroka od kojih su najvažniji psihičke traume i povećana izloženost stresu, fizičke traume (posebno povreda vratnog dela kičme), poremećaji spavanja, poremećaj autonomnog nervnog sistema, promene u metabolizmu mišića i razne infekcije.
Kako se postavlja dijagnoza fibromialgije?
Ova bolest je otkrivena još pre 150 godina, kada se smatrala mentalnim poremećajem. Pre oko 25 godina Svetska zdravstvena organizacija zvanično priznaje fibromialgijski sindrom i klasifikuje ga kao „pravu” bolest.
Pacijent oseća bol, umoran je i iscrpljen a laboratorijske analize krvi, radiografija, ehografija, i skener su uredni, zbog čega se fibromialgija naziva i fantomskom bolešću. Simptomi koje pacijent oseća su slični simptomima mnogih drugih bolesti i lekara često odvedu u „pogrešnom pravcu” pa tako ponekad prođe duži vremenski period pre nego se dijagnoza postavi.
Dijagnoza se postavlja na osnovu podatka o prisustvu bola u 4 područja tela.
Po svom karakteru bol je neprekidan i traje duže od 3 meseca. Istovremeno lekar pregledom otkriva da postoji osetljivost najmanje 11 od ukupno 18 tačaka na karakterističnim mestima na telu.
Fibromialgija bolne tačke
Najčešće bolne tačke su: potiljak, donji deo vratne i slabinske kičme, mišići ramena i leđa, gornji deo grudnog koša, sedalni mišići, unutrašnja strana kolena.
Bolnu osetljivost pojedinih tačaka na telu lekar ocenjuje pritiskom palca, što je jednako pouzdano kao i dolorimetar (specijalni aparat kojim može precizno da se izmeri jačina bola).
Fibromialgija lečenje
Terapijski tretman zahteva multidisciplinarni pristup.
U lečenja učestvuje tim specijalista različitih profila: reumatolog, fizijatar, neurolog i ako je potrebno psihijatar i psiholog. Sve oblike lečenja (terapiju lekovima i fizikalnu terapiju) treba kombinovati, jer pojedinačno nemaju rezultata.
Važno je naglasiti da fibromialgija ne dovodi do fizičkog invaliditeta te da se uz pravovremenu dijagnozu i terapiju može normalno živeti. Cilj lečenja je omogućiti bolesniku obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Primećeno je da je pojava fibromialgije uvek ide sa pojavom autoimunih bolesti, koje su rezultat poremećenog imunog sistema.
Lekovi koji se koriste za lečenje fibromialgije
Za terapiju fibromialgije ne postoji jedinstven i specifičan lek. Kod neuropatskog bola preporučuje se terapija antikonvulzivnim lekom, ili antidepresivom.
Za ublažavanje bola, zavisno od slučaja, lekar može prepisati nesteroidne antireumatske lekove (NSAIL) ili analgetike, a za poremećaj spavanja sedative ili antidepresive.
Fizikalna terapija za fibromialgiju
U drugoj fazi lečenja se primenjuje fizikalna terapija. Tako se elektroforezom lokalno aplikuju analgetici (strujom na bolno mesto). Kompletna fizikalna medicina i aparati koji se primenjuju, pored analgezije u osnovi imaju za cilj da se prokrvi bolna regija i pomogne „posrnulom” metabolizmu da izbaci štetne metaboličke produkte.
U okviru fizikalne terapije primenjuje se kupanje ili tuširanje u toploj vodi dva do tri puta dnevno po 20 min.
Vežbe koje se prporučuju osobama koje imaju fibromialgiju
Aerobne vežbe su potrebne jer povećavaju fleksibilnosti i snagu tela. Osim toga dokazano je da različiti oblici terapije imaju pozitivan efekat na bol i umor pa se primjenjuju masaže, magnetoterapija, laser i nešto manje ultrazvuk.
Komplementarna medicina u lečenju fibromialgije
Primjenjuju se i tehnike komplementarne medicine, kao akupunktura, akupresura, kiropraktika i različite vrste masaža te kognitivno-bihejvioralna terapija: relaksacija, postavljanje ciljeva, učenje pozitivnog razmišljanja i rešavanja problema.
Zbog nemogućnosti određivanja uzroka bolesti, mnoge osobe kod kojih su nastupili opisani simptomi uopšte ne traže stručnu medicinsku pomoć, odnosno, ne traže je na vreme, te nepotrebno čak godinama trpe tegobe.
Zapamtite!
Živeti sa fibromialgijom nije lako. Fibromialgija može biti uzrok psihičkih tegoba, a isto tako i određene psihičke i druge tegobe mogu podstaknuti razvoj fibromialgije.
INNOPEA – Jedistvena formulacija za tretman protiv bola i upale.
U poslednjih 5 decenija, efikasnost jedinjenja PEA u tretmanu bola je potvrđena u više od 30 studija.
