Discus hernia je jedno od najčešćih oboljenja humane patologije. Počinje nekada već u ranoj mladosti i može se pojaviti i u poodmakloj starosti. Ipak najčešće je u srednjem životnom dobu, mnogo češće u muškaraca nego u žena. Uzroci nastanka bolesti su akutna ili češće hronična trauma kičmenog stuba, u sportu košarka, skokovi, dizanje tegova, fudbal, skijanje, kod nekih zanimanja: stomatolozi, rudari, hirurzi, vozači teških kamiona, ali i informatičari, knjigovođe, vodoinstalateri.
Bolest nastaje usled oštećenja međupršljenskog prostora, što daje jake bolove i spazam leđne muskulature u prvoj fazi, kasnije u drugoj fazi bolovi su prisutni i u miru i prilikom kretanja, u trećoj fazi bolesti dolazi do bolova pri kašlju, napinjanju, veoma otežanom kretanju i četvrta faza je faza pareza i paraliza kada dolazi do otežanog mokrenja, inkontinencije urina i stolice.
Većina bolesnika se javlja naravno već u prvoj fazi bolesti kada je i lečenje najlakše i najefikasnije i bez posledica.
Dijagnostika ove bolesti je klinička, tipični bolovi u leđima koji se kasnije šire duž noge-ischias /išijas/. Nemogućnost podizanja ispravljene noge Lazarevićev znak. Na rentgenskom snimku kičmenog stuba mogu se videti indirektni znaci oštećenog diskusa. Precizna i najsigurnija dijagnostika je snimanje magnetnom rezonancom koja tačno pokazuje pršljen, međupršljenski prostor i nukleus koji komprimuje, kičmenu moždinu ili korene živaca.
Prvi korak u terapiji ovog sindroma mora da bude objašnjenje bolesniku da je lečenje dugo i mukotrpno i da nema volšebnih izlečenja za jedan dan ili mesec dana. Naši lekari i sami nekada nemaju strpljenja u lečenju ove bolesti i lako se „predaju“ bolesti preporučujući bolesniku radikalno rešenje odnosno hirurški zahvat. U prve dve faze bolesti lečenje se sastoji u mirovanju, analgeticima, sedativima, uzimanju vitamina posebno B kompleksa (B12 je vrlo važan), ali i kalcijuma i magnezijuma jer obično te osobe pate od manje ili više izražene hipokalcemije i osteopenije.
Fizikalna terapija je glavni lek. Blage masaže paravertebralne muskulature, mišića zadnje lože buta dovode do opuštanja spazma. a opuštanje spazma do smanjenja ishemije, a povratak cirkulacije do oporavka nerva i tako se prekida ovaj začarani krug: spazam, ishemija, bol – bol, ishemija, spazam. Korisna je elektroforeza analgetika, dija dinamik.
Kvalitetna dijagnostika magnetnom rezonancijom ne ostavlja mesto nedoumici, kada prekinuti sa konzervativnom terapijom i odlučiti se za hirurško lečenje. Vremenom se prihvatilo mišljenje da samo u evidentno oštećenom disku treba ekstirpisati pulpozno jezgro. Operativni zahvat je delikatan, no kao i kod konzervativnog lečenje posle zahvata se mora opet na fizikalnu terapiju. Bolesnici se često bune i pitaju zašto kada je uklonjen uzrok. Odgovor je jednostavan, čovek ima 33-35 diskova (pršljenova) i ako se ne otkolone razlozi nastanka diskus hernije na jednom pršljenu pojaviće se na drugom i onda opet operacija. Postoje i neke savremene metode, ubrizgavanja hijaluronidaze i drugih fermenata u međupršljenski prostor, rastvaranja nukleusa pulposusa i evakuacija kroz kanilu aspiracijom.
Održavanje čoveka u uspravnom položaju obezbeđuje antagonističko dejstvo mišića kičmenog stuba i mišića prednjeg trbušnog zida. I tu dolazimo do ključa problema, oslabljena trbušna muskulatura, kičma se ne održava stabilno.
Zato prava vakcina protiv ove bolesti je smanjenje telesne težine i jačanje trbušne muskulature. Mi smo skloni da letujemo po raznim morima i plažama sveta ležeći i sunčajući se i mislimo da je to dovoljno za naše zdravlje. Greška! Letovanje mora da služi za psihičku ali i fizičku rekreaciju. Odmor u nekoj od banja ili rehabilitacionom centru odlična je investicija, naučiće nas da nastavimo i kada se vratimo kući sa vežbama i načinom života koji smo tamo videli. Tada nećemo imati problema sa ovom veoma nezgodnom, hroničnom i u velikom procentu invalidnom bolešću. Naša država je bogata ovim centrima i još uvek nisu tako skupi kao wellness centri po svetu. Na kraju, ali ne najmanje važno, jeste da zato što je ovo stanje dosta bolno, dugo traje često se njim bave i neki „narodni vidari“ ili „nameštači“ kičme, što može da bude veoma opasno. Pre svake pomisli na to treba se dogovoriti sa svojim lekarom.
napisao: Prof. dr Marko Kontić, hirurg. DZ „Vizim“, Knez Miletina 36, Call center: (011) 339 0000,
e-mail: office@vizim.co.rs
