Živimo u vremenu kada je svakodnevni život skoro nezamisliv bez upotrebe kompjutera. Zahvaljujući njima, mnoge radnje i procedure su olakšane i ubrzane. Na komfor koji nam upotreba kompjutera pruža brzo smo se navikli pa se često pitamo i čudimo kako smo živeli ranije. Međutim, postoji i druga strana priče ne baš tako dobra.
Osobe koje više vremena provode ispred monitora najčešće se žale na bolove u predelu vrata, ramenog pojasa, delu između lopatica, leđima. Kod nekih su prisutne glavobolja, zamor i tegobe vezane za čulo vida kao što su zamućenost vida, peckanje u očima, preosetljivost na svetlost.
Cervikalni sindrom je zajednički naziv za prisustvo bola u predelu vrata i ramenom pojasu. Simptome cervikalnog sindroma nije potrebno posebno opisivati, svi smo bar jednom osetili bol i ukočenost vrata usled naglog pokretanja glave ili posle dremanja na ne baš udobnom ležaju. U svakom slučaju bolan i ukočen vrat su uglavnom posledica lošeg i nepravilnog držanja i položaja glave i vrata. Upravo to nepravilno držanje je prisutno kod mnogih osoba koje provode dosta vremena za kompjuterom. Pod izgovorom „ma to je od sedenja za kompjuterom“ bol i ukočenost vrata se najčešće ignorišu. Kao posledica formiraju se bolni čvorovi duž vrata u mišićima koji se nazivaju miogeloze i koji dalje dovode do razvijanja miofascijalnog sindroma.
Pored nepravilnog držanja, drugi najčešći uzrok bolova i ukočenosti vratne regije je osteoartritis vratnog dela kičmenog stuba (stari naziv spondiloza) koji nastaje zbog istrošenosti i fiziološkog procesa starenja. Bol u vratu kao posledica spondiloze uglavnom traje kratko, do nekoliko dana i tada govorimo o akutnoj pojavi. Ako traje duže od nekoliko nedelja, ona ima hronični karakter. Iako trajna, spondiloza se može „održavati“ medicinskom gimnastikom, vežbama istezanja i tehnikama relaksacije mišića, masažom, procedurama fizikalne terapije i „blokadama“ u trigger points. Mali broj slučajeva zahteva i hirurško lečenje i to uglavnom ukoliko dođe do oštećenja nerava koji se iz vrata protežu prema ruci i prstima.
Uklonite uzrok!
Najbitnije je pravilno držanje glave i vrata. To znači da glava treba da bude u centralnom položaju prema kičmenom stubu, a ne nagnuta prema napred i dole. Vrat je najpokretljiviji deo kičmenog stuba koji obavlja pokrete u različitim smerovima – glavu možemo okretati, nagnuti je u stranu, prema napred i nazad. Pored toga vrat ima i ulogu da drži, odnosno, podupire glavu. To sve olakšavaju i omogućavaju mišići vrata. Zato je bitno vežbanje, jer ukoliko ne vežbamo oslabiće mišići vrata koji glavu drže u uspravnom položaju. Kad mišići oslabe dešava se da osobe dobiju nepravilan položaj vrata i glave kada je glava nagnuta napred i nadole. Sve veći broj ljudi provodi pored radnog vremena i dosta slobodnog vremena za kompjuterom.
Upravo su oni najizloženiji riziku od nastanka cervikalnog sindroma. Preporuka je prvenstveno smanjiti broj sati za kompjuterom barem u slobodno vreme. Neophodno je praviti češće pauze tokom rada, držati pravilno glavu i vrat, znači u centralnom položaju, raditi vežbe istezanja i razgibavanja glave, vrata i ramena. Potrebno je prilagoditi odnos radnog stola, radne stolice i kompjutera. Monitor treba postaviti u visini očiju kako se ne bi opterećivali mišići vrata, položaj tela u stolici treba da bude takav da su kolena opuštena i pod pravim uglom ali nešto niža od kukova. Stopala nikako ne smeju visiti sa stolice već moraju biti oslonjena na podlogu. Preporučljivo je koristiti rukohvate na stolici.
Najveća opreznost potrebna je pri radu sa prenosivim računarima. Najčešće ove računare koristimo na neprilagođenim podlogama, držimo ih na kolenima, niskim stolovima itd što prisiljava korisnika na pogrbljeno držanje i istezanje vrata. Ruke nemaju oslonac što vrat i ramena izlaže dodatnom naporu. Kao i za stacionarni kompjuter i za prenosivi računar važe ista pravila korišćenja. Ukoliko ne možete da prenosivi računar držite na stolu adekvatne visine, kako bi zaslon bio u visini očiju bar se potrudite da ga što kraće koristite, pravite češće prekide u radu, vežbajte!
Ukoliko ipak dođe do ukočenog i bolnog vrata usled nepravilnog i dužeg rada za kompjuterom preporuka je da se u bolno mesto umasira krema ili gel sa analgetskim i antiinflamatornim delovanjem koji će smanjiti upalu i bol. To će u većini slučajeva biti dovoljno. Ukoliko je bol još uvek prisutan preporučuje se lek protiv bolova (Brufen, Diklofen) i obloge par puta u toku dana. Savetuju se i topli i hladni oblozi, kao i naizmenična toplota i hladnoća. Hladnoća smanjuje naptost mišića dok toplota opušta grč. Obavezno se javite svom fizijatru koji će Vam propisati fizikalnu terapiju i pokazati vežbe koje ćete ubuduće raditi.
napisala: Dr Slavica Milovanović – Đorović
