Burzitis je relativno nepoznato, ali često inflamatorno oboljenje. Predstavlja zapaljenje burze, male zatvorene vreće ispunjene tečnošću, koja je smeštena u unutrašnjosti zglobova. Osnovna funkcija burze jeste da smanji trenje između tetiva i kosti, tetiva i tetiva i između koštanih izbočina i kože. Život bez njih bi bio veoma bolan. U telu ima oko 160 burzi i njihova upala predstavlja jedan od oblika vanzglobnog reumatizma.
napisala: mr ph. spec. Daliborka Tišić
Burzitis češće nastaje kod muškaraca verovatno zbog veće fizičke aktivnosti. Do upale najčešće dolazi u predelu ramena, lakta, kolena, u kukovima, Ahilovoj tetivi, stopalima i krstima.
Koji su simptomi burzitisa
Akutni burzitis nastaje naglo i praćen je veoma intenzivnim bolom. Hronični burzitis je mnogo češća forma i najčešće je uzrokovan hroničnim traumama.
Simptomi akutnog burzitisa su:
- oštar bol koji se povećava kada se pokušava napraviti pokret ili se javlja u toku noći,
- ograničavanje pokreta ugroženog dela tela,
- otok, osetljivost na dodir, bol i toplota u predelu akutnog zapaljenja.
Ako akutna faza prestane, a naslage kalcijuma i ukočenost u predelu oboljenja ostanu, burzitis može postati hroničan i može trajati mesecima i godinama.
Zašto nastaje burzitis
Postoje tri mehanizma nastanka burzitisa: trenjem, hemijskim agensima i septički.
Trenje se događa kod stalnog ponovljanja kretnji tetive preko burze. Od ovog oblika burzitisa najčešće oboljevaju profesionalni sportisti i osobe koje učestalo ponavljaju iste pokrete, kao što su teniseri, trkači, čistačice, zidari i dr. Mehanička iritacija uzrokuje upalu koja dovodi do izlučivanja tečnosti u samu burzu, što dovodi do otoka i pojave bola.
Hemijski burzitis nastaje kao posledica hroničnih upalnih procesa okolnih tkiva, naročito tetiva.
Septički, kao najređi oblik burzitisa, nastaje prodiranjem bakterija u burzu, putem krvotoka ili direktno putem oštećene kože.
Burzitis ramena i burzitis kolena su najčešći
Burzitis ramena nastaje kada kalcijumove soli koje su najčešće u tetivi mišića supraspinatusa dospeju u burzu i izazovu akutnu upalu. Bol se javlja naglo, često noću, kao i prilikom podizanja ruke, posebno tereta, iznad nivoa glave. Pokreti u ramenu su ograničeni, a bol se širi preko spoljašnje strane ramena i nadlaktice. Lečenje se sprovodi postavljanjem ruke u položaj koji je odmaknut od tela umetanjem jastučića između grudnog koša i nadlaktice. Bolno i otečeno mesto masirati ledom, a onda naneti antireumatsku mast. U slučajevima da bol ne popušta, uzeti antireumatik.
Burzitis kolena. Samo u predelu kolena postoji oko 30 sluznih kesica, ali najveći značaj ima prepatelarni burzitis. Na samom vrhu kolena nalazi se koščica koju zovemo patela, a između nje i kože nalazi se tzv „prepatelarna burza”. Ona se relativno često upali, bilo kod dužeg čučanja, manjih i čestih udaraca ili kod jednog jačeg udarca ili pada. Ovo je stanje gotovo profesionalno oboljenje parketara i keramičara, ali se često viđa i u svim onim sportovima u kojima su padovi ili kontakt sa podlogom česti, od odbojke i košarke, preko rukometa i fudbala, pa sve do borilačkih veština i gimnastike.
Šta je studentski lakat
Studentski lakat je upala burze na samom laktu ispod kože, a iznad koštanog vrha, upravo tamo gde lakat dodiruje podlogu kada se naslonite na sto. Kod dugotrajnog naslanjanja na laktove (prilikom učenja za stolom ili drugih sličnih aktivnosti) dolazi do pritiska na sluznu vreću, koja zatim reaguje upalom. Upala dovodi do bubrenja burze u kojoj se nakuplja tečnost, a sve je to praćeno stvaranjem „jastuka” na laktu uz prisutan bol, pogotovu kod pritiska.
Burzitis stopala i kuka
Burzitisi u predelu stopala su česti i prave poteškoće pri nošenju obuće. Najčešći je tzv. angularni burzitis koji nastaje u predelu bazalnog zgloba palca. Ispoljava se kao crveno-plavičasta tvorevina koja je elastična i bolna na dodir. Leči se na prvom mestu uklanjanjem uzroka nastanka, a to je trenje obuće i ispupčenja na palcu. Obuća treba da bude mekana i prostrana. U težim slučajevima radi se operacija koštanog ispupčenja.
Mlađe žene vrlo često oboljevaju od površinskog burzitisa pete. Ovaj burzitis uglavnom nastaje usled nošenja neprikladne obuće, previsokih potpetica i/ili ispupčenja gornjeg dela koštane kvrge na kosti pete. Lečenje podrazumeva povišenje pete stopala, a ne cipele, i to tako da bolna burza dođe iznad gornje ivice cipele. Retko je potreban operativni zahvat.
Burzitis kuka (trohanterični burzitis). U području velikog trohantera natkolene kosti (spoljašnja strana kuka) postoji više burzi, čija upala može nastati iz dva razloga: direktne traume (pad na bok), što je ređe i prenaprezanja (veći broj mikrotrauma), što je češće i nastaje nakon dugotrajnog sedenja, stajanja, trčanja na duge staze. Bol je glavni simptom i uvek se javlja sa spoljašnje strane. Bol možemo izazvati i u mirovanju, dodirivanjem spoljašnjeg dela kuka. Burzitis u području kuka ne uzrokuje vidljivi otok ili crvenilo kože, jer su burze u tom području smeštene duboko ispod „debelih” mišića.
Kako se postavlja dijagnoza burzitisa
Dijagnoza burzitisa se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, laboratorijskih nalaza, redgenografijom, ultrazvukom i magnetnom rezonancom. Diferencijalna dijagnostika uključuje artritis, kristalni burzitis, burzitis kao deo slike reumatske bolesti, u određenim slučajevima i punktat burze na bakterije i ostale činioce upale.
Kako se leči burzitis
Terapija burzitisa podrazumeva mirovanje. Otečeno i bolno mesto bi trebalo da se 2-3 puta dnevno po desetak minuta masira ledom posle čega treba naneti antireumatsku kremu. Cilj je da se bol, otok i upala smanje. U slučaju da su bolovi jačeg intenziteta lekar će prepisati nesteroidni antireumatik. Ponekad je neophodna i lokalna infiltracija kortikosteroida u burzu. Terapija uključuje i veliki broj metoda fizikalne terapije, od elektroterapija, magneta, lasera do ultrazvuka. Ukoliko sve klasične metode ne daju rezultate ponekad je neophodno i hiruško odstranjivanje kompletne burze.
Posle ozdravljenja, redovnim aktivnostima se treba vratiti postepeno.
Prirodno lečenju burzitisa i uloga pravilne ishrane
Brojne lekovite biljke se mogu koristiti u terapiji burzitisa. Najčešće je to tinktura napravljena od vrbine kore, kore bekovine i celerovog semena, koja se utrljava u bolno mesto. Preporučuju se i obloge od ricinusovog ulja, jer ono smanjuje bol i otok u zglobovima i poboljšava pokretljivost. Obloge se prave tako što se pamučna krpa natopi hladno ceđenim ricinusovim uljem, stavi na bolno mesto, utopli ugrejanim peškirom i drži 30-40 min.
Neke homeopatske remedije takođe mogu biti od koristi u terapiji burzitisa. Najčešće se primenjuju pripravci Belladonne, Bryonie, Rhus toxicodendrona.
Važan deo prirodnog lečenja burzitisa jesu i odmor, pravilno držanje tela i adekvatna ishrana. Preporučuje se pojačani unos vitamina C, vitamina A i cinka radi stvaranja kolagena, koji ulazi u sastav tkiva, a radi obnavljanja oštećenih tetiva i tkiva burze. Izvori vitamina C su citrusi, krompir, zeleno povrće, ulje bakalara je dobar izvor vitamina A. Po nekim izvorima kao preventiva nastanka ponovljenih burzitisa mogu pomoći i injekcije vitamina B12. Magnezijum je izuzetno važan za sve zglobove, mišiće i ligamente, pa treba unositi i puno magnezijuma. Prirodni izvor magnezijuma su banane, ovas, sočivo, spanać…
Tekst objavljen: 04.07.2011.
Update PharmaMedica tim: 21.12.2020.
