X vezana hipofosfatemija je nasledna bolest u kojoj su simptomi i znaci vezani za smanjenu koncentraciju fosfora u krvi. Hipofosfatemija označava sniženu koncentraciju fosfora u krvi, a X vezano označava da se ova genetička bolest prenosi preko X hromozoma.
Bolest se ispoljava kod dece i odraslih. Zbog nedostatka fosfora, dolazi do oštećenja mineralnog dela kostiju. Kosti se deformišu (najizraženije su promene na nogama), a nekada se javljaju i prelomi. Nelečene osobe sa hipofosfatemijom su obično niskog rasta, depresivne, sa bolovima, i nisu u mogućnosti da se uključe u svakodnevne aktivnosti. Bolest postoji od rođenja, međutim prvi simptomi bolesti („O ili X noge”) se najčešće javljaju oko prve godine života kada dete počne da hoda. Bolest može biti neprepoznata kod dece, te se dijagnoza postavlja tek u odraslom dobu. Pored problema sa kostima, osobe sa X vezanom hipofosfatemijom imaju loš kvalitet zuba, a nekada su prisutni i periapikalni apcesi, zbog čega često posećuju stomatologe.
Od ove bolesti podjednako obolevaju muške i ženske osobe. Ako majka ima X vezanu hipofosfatemiju, bolest može preneti na muško i žensko potomstvo, ali postoji i verovatnoća (50%) da deca budu zdrava. Ako je otac bolestan, sigurno je da će se bolest preneti na svu žensku decu, dok će muška deca uvek biti zdrava. Učestalost bolesti se procenjuje na 1:20 000 do1:60 000, što znači da svake godine možemo očekivati u Srbiji jedno do troje obolele dece.
U osnovi X vezane hipofosfatemije je smanjen proces reabsorbcije fosfora u bubrežnim kanalićima, zbog čega se fosfor gubi mokraćom i snižava se njegova koncentracija u krvi. Kao posledica genetičke greške na X hromozomu (u PHEX genu) povećano se stvara faktor rasta fibroblasta (označen kao FGF 23), koji sprečava pomenutu reabsorbciju fosfora i dovodi do bolesti. Svojim direktnim delovanjem FGF23 sprečava i stvaranje aktivnog oblika vitamin D (1,25 dihidroksi holekalciferola), što takođe remeti process mineralizacije kostiju.
Kod dece se bolest manifestuje rahitisom. Rahitis se definiše kao poremećaj mineralizacije kostiju tokom rasta. Od kada je uvedena obavezna profilaksa rahitisa vitaminom D od prvih dana po rođenju i tokom prve godine života, učestalost rahitisa zbog nedostatka vitamina D je značajno smanjena i u našoj zemlji. S druge strane, X vezana hipofosfatemija postaje značajan uzrok rahitisa i to treba imati u vidu.
Klinička slika X vezanog hipofosfatemijskog rahitisa obično se jasno manifestuje početkom druge godine života kada dete počne da hoda. Dominiraju promene na donjim ekstremitetima u smislu krivljenja nogu po tipu ˮgenua varaˮ, ˮgenua valgaˮ ili ˮcoxa varaˮ.
Pored opisanog, kliničku sliku čine: neproporcionalno nizak rast na račun skraćenja dugih kostiju nogu, rahitične brojanice, izraženi frontalni tuberi, hipoplazija srednje facijalne linije, kasni zatvaranje velike fontanele, viđaju se i ekstraosalne kalcifikacije. Ove promene bi trebalo da prepozna lekar u domu zdravlja.
Promene na zubima se obično viđaju kod veće dece i odraslih. Nije retko da ovu decu prvo vidi ortoped koji planira hirurške intervencije sa ciljem korekcije deformiteta. Međutim, uspeh ovih hirurških intervecija u mnogome zavisi od kvaliteta koštanog tkiva, zbog čega je neophodno da svako dete sa „krivim nogama” prvo pregleda pedijatar i, ako se dokaže rahitis, započne pravovremeno lečenje. U postavljanju dijagnoze X vezanog hipofosfatemijskog rahitisa od velike pomoći može biti anamnestički podatak da isti problem ima jedan od roditelja.
U biohemijskim nalazima kod obolelih osoba registruje se hipofosfatemija i povišena alkalna fosfataza, dok su vrednosti kalcijuma normalne. Treba imati u vidu da se opseg normalnih koncentracija fosfora i alkalne fosfataze razlikuju po uzrastima. Koncentracija FGF 23 u krvi je povišena. Rendgenski snimak kostiju ukazuje na smanjenu mineralizaciju, a kod dece se na okrajcima dugih kostiju vide znaci rahitisa. Najbolje je napraviti rendgenski snimak na mestu gde su promene najizraženije, a to su najčešće zglobovi kolena. Genetičkom analizom se potvrđuje bolest.
Konvencionalna terapija podrazumeva primenu soli fosfora (podeljene u tri do pet dnevnih doza) i aktivnog oblika vitamina D. Uspešnost konvencionalne terapije se procenjuje merenjem visine i povlačenjem rahitičnih promena kod dece, dok se kod odraslih, kao I kod dece, redovno prate vrednosti fosfora i alkalne fosfataze i proces mineralizacije kostiju rendgenskim snimcima.
Kod bolesnika koji nisu odgovorili na konvencionalnu terapiju savetuje se terapija monoklonskim antitelom. Delovanje mu je usmereno na osnovni uzrok bolesti, a to je inhibicija stvaranja FGF 23, čime se smanjuje fosfaturija i normalizuje koncentracija fosfora u krvi.
Zaključak
Kod dece i odraslih sa deformitetima donjih ekstremiteta, niskim rastom, lošim kvalitetom zuba, treba misliti na X vezanu hipofosfatemiju. Ovaj poremećaj je ujedno i najčešći uzrok genetski izazvanog rahitisa i treba ga razmatrati u diferencijalnoj dijagnozi. Za postavljanje dijagnoze karakteristični su sledeći biohemijski nalazi: hipofosfatemija, povećano izlučivanje fosfora mokraćom, povišena koncentracija alkalne fosfataze, povišena koncentracija FGF23, dok se na rendgenskom snimku kostiju vide smanjena mineralizacija i deformiteti. Potvrda X vezane hipofosfatemije je genetička, dokazom mutacija u PHEX genu. Konvencionalna terapija podrazumeva oralnu terapiju solima fosfora i aktivnim oblikom vitamina D. Kod bolesnika koji ne reaguju na konvencionalnu terapiju preporučuje se terapija monoklonskim At.
Autor: Prof. dr Maja Đorđević Milošević, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”
Tekst je realizovan u saradnji sa AMICUS SRB DOO BEOGRAD. Pripremljeno u Srbiji, jul 2025, NM-RS-2025-7-4503
