Raynaudov sindrom karakterišu povremene epizode bledih i modrih prstiju ruku, ređe nogu, a mogu biti zahvaćeni i usne i nos. Spada u vazospastičke poremećaje periferne arterijske cirkulacije. Od ovog sindroma boluje 3- 5 miliona ljudi u svetu, uglavnom žena. Uzroci za pojavu ovog sindroma su brojni.
Lečenje je simptomatsko. Botoks i vijagra su novi terapiski pristup u lečenju Raynaudovog sindroma.
Raynaudov fenomen je prekomerna reakcija malih krvnih sudova na hladnoću ili doodir hladnih predmeta, kada prsti postaju hladni, bolni i menjaju boju. Pri izlaganju hladnoći prsti su bledi, što je posledica sužavanja arterija, nakon toga prsti postaju modri (cijanotični) zbog širenja kapilara i sitnih vena u kojima se nalazi krv. Tada dolazi do osećaja hladnoće, ukočenosti i trnjenja prstiju. Nakon utopljavanja prsti postaju crveni, topli, često se oseća pulsiranje i bol, što je posledica naglog širenja krvnih sudova pri utopljavanju. Ove tri faze promene boje prstiju (bledi, modri i crveni) nastaju usled promene prečnika krvnih sudova. Neki bolesnici mogu imati samo blede i modre, ili samo modre prste. Osim nabrojanih simptoma mogu biti prisutni i osećaj pečenja, gubitak osećaja za dodir, otoci, u retkim slučajevima mogu se javiti čirevi i ulceracije na koži. Prema uzroku nastanka bolesti razlikujemo Raynaudovu bolest i Raynaudov fenomen.
Raynaudova bolest se pet puta češće javlja kod mladih žena između 20 i 40 godine života, retko počinje u menopauzi. Prsti ruku su češće zahvaćeni od nožnih. Tačan uzrok nastanka bolesti nije poznat. Češće obolevaju nervozne osobe, osobe koje imaju migrenu i vazospastičnu anginu. Bolest najčešće počinje na jedan ili dva prsta, a zatim se širi i na ostale. Promene su uvek obostrane i zahvataju cele prste. Javljaju se pri izlaganju hladnoći bilo kog dela tela, jer se receptori za hladnoću nalaze po celom telu. Nekada i stres može uticati na pojavu bolesti. Bolest nekada može da traje godinama i decenijama i da se zatim sama spontano povuče. Manje od 1% ovih bolesnika izgubi deo prsta, 15% se spontano izleči, a 30% bolesnika napreduje. Raynaudova bolest ima blažu simptomatologiju i bolju prognozu od Raynaudovog fenomena. Dijagnoza se postavlja tek kada se isključe svi uzroci koji dovode do sekundarne bolesti.
Raynaudov fenomen se javlja u 80-90% obolelih od sistemske skleroze i u 20% bolesnika sa sistemskim lupusom. Kod ovih bolesnika se na vrhovima prstiju mogu javiti defekti kože u vidu ulceracija i kasnije gangrene prstiju. Bolesti koje vode sekundarnom Reynaudovom fenomenu su dermatomiozitis, polimiozitis, reumatoidni artritis, Sjogrenov sindrom, dijabetes melitus, kao i ostale bolesti krvnih sudova, opstruktivne bolesti arterija (ateroskleroza, tromboza, morbus Buerget, embolije) kao i poremećaji koagulacije krvi. Bolest može nastati i usled trovanja alkaloidima, vinil hloridima, citotoksičnim lekovima i teškim metalima. Nije redak slučaj da se javi i u sklopu profesionalnih bolesti kod pijanista, daktilografa i osoba koje rade sa vibrirajućim alatima.
Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog pregleda i ultrazvučnog pregleda (doppler krvnih sudova), merenjem pritiska na prstima prilikom izlaganja hladnoći, pletizmografijom i kapilaroskopijom.
Lečenje zavisi od težine bolesti. Kod lakših slučajeva se preporučuje utopljavanje, ne samo ruku ili nogu već celog tela, zbog distribucije receptora za hladnoću. Takođe se savetuje prestanak pušenja, izbegavanje fizičkog napora i uzbuđenja. Kod težih slučajeva se koristi simptomatsko medikamentozno lečenje koje podrazumeva primenu vazodilatatornih lekova. Koriste se antagonisti kalcijumovih kanala i adrenergički blokatori, u nekim slučajevima se primenjuje i hirurška simpatektomija.
Za Rayanudov sindrom još uvek ne postoji pravi lek. Novi pravac u lečenju je upotreba botoksa, vijagre i prozaka.
napisala: Dr Neda Dragićević, specijalista genetike
