Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil), Mycobacterium tuberculosis. Postoji više formi ove bolesti ali je najčešća plućna. Kada se osoba koja ima plućnu tuberkulozu smeje, kašlje, kija itd. u vazduh se izbacuju kapljice pljuvačke u kojima je i bacil, uzročnik bolesti.
Ove čestice dugo ostaju u vazduhu i kada ih druga osoba udahne infekcija se prenosi. Infekcija, međutim, ne znači obavezno i razvoj bolesti.
Čak 90% ljudi sa nenarušenim imunim sistemom, izbori se sa uzročnikom i bolest se nikada ne razvije, a oko 10% se kasnije tokom života razboli, a razlog je pad otpornosti uzrokovan stresom, lošim životnim navikama i uslovima života, prisustvom neke druge hronične bolesti itd.
Kako se tuberkuloza manifestuje?
Inkubacioni period odnosno vreme od inficiranja do pojave prvih znakova bolesti je 4-12 nedelja. Rani simptomi tuberkuloze su umor, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak težine, dok se kasnije mogu javiti kašalj, bol u grudima, promuklost.
Dijagnoza plućne tuberkuloze postavlja se na osnovu simptoma bolesti i radiološkog nalaza a potvrđuje mikrobiološkim ispitivanjima koja se temelje na mikroskopskom nalazu bacila u biološkom materijalu i kultivisanju.
Kako se tuberkuloza leči?
Lečenje tuberkuloze sprovodi se „specijalnim” antibioticima koje nazivamo antituberkulotici. Terapija obično traje oko 6 meseci, samo u pojedinim slučajevima 9.
Za tuberkulozu koja je izazvana bakterijama koje su neosetljive na jedan ili više osnovnih antituberkulotika, kažemo da je rezistentna i lečenje može trajati čak i duže od dve godine.
Svi bolesnici koji su zarazni za okolinu lečenje započinju u bolnici.
Započinjanje lečenja u bolničkim uslovima, savetuje se i drugim bolesnicima kako bi se ispratila reakcija na primenjenu terepiju i eventualno uočila njena neželjena dejstva. Posebno je važan boravak u bolnici za one koji istovremeno boluju i od nekih drugih hroničnih bolesti.
Kada se postigne poboljšanje bolesti i bolesnici više nisu zarazni za okolinu lečenje se nastavlja ambulantno.
Za uspešnost lečenja tuberkuloze veliki značaj ima saradnja bolesnika sa lekarom koja podrazumeva redovno uzimanje terapije. U bolničkim uslovima o ovome se brine medicinsko osoblje i obično ne predstavlja problem ali kada bolesnik ode na kućno lečenje neophodno je da neposredni nadzor nad terapijom ima i neko od ukućana.
Pored toga što neredovnost uzimanja terapije ugrožava ishod lečenja, povećava se opasnost da uzročnici bolesti postanu neosetljivi (rezistentni) na primenjene lekove. Od ličnog na taj način dobijamo opšti problem.
Koji se lekovi koriste u lečenju tuberkuloze?
Osnovni antituberkulotici ili antituberkulotici prve linije su: izoniazid, rifampicin, pirazinamid, etambutol i streptomicin. Ovim lekovima leči se „osnovna“ tuberkuloza.
Sem streptomicina svi se primenjuju oralno, tablete su ili kapsule, i doziraju na osnovu telesne težine. Najbolje je piti ih pola sata pre doručka.
U nekim specijalnim slučajevima, na primer bolesnici kojima preti opasnost od periferne neuropatije bilo da je uzrok neuhranjenost, alkoholizam ili dijabetes, uz izonijazid uzimaju i vitamin B6.
Najefikasniji lekovi za lečenje tuberkuloze su antituberkulotici prve linije.
U slučaju rezistentne tuberkuloze na jedan ili više lekova iz ove grupe, uzročnik bolesti je otporan pa je neophodno primeniti antituberkulotike druge linije.
Ovi lekovi imaju mnogo nedostataka. Efikasnost im je manja, izazivaju više neželjenih dejstava, imaju kraći rok upotrebe i dosta su skuplji u odnosu na osnovne antituberkulotike.
Ipak oni su nekada jedina opcija za lečenje rezistentne tuberkuoze i moraju se primeniti.
Kako se zaštititi od tuberkuloze?
Najveći rizik da se inficiraju imaju osobe koje su u kontaktu sa obolelima od tuberkuloze pa je najbolji način sprečavanja širenja infekcije rano otkrivanje i lečenje obolelog. Na ovaj način uklanja se izvor zaraze.
Prostorije u kojima bolesnik boravi trebaju se što češće provetravati, tako se smanjuje koncentracija bacila u vazduhu.
Bacil tuberkuloze ja osetljiv na visoke temperature pa odeću i posteljinu treba prati na 60-90°C a posuđe vrelom vodom i deterdžentom.
Za dezinfekciju podnih i drugih ravnih površina kao i toaleta preporučuju se sredstva na bazi hlorida.
Prilikom poseta bolesnicima u bolnici kao i bolničkom osoblju savetuje se nošenje zaštitnih maski.
Bolesnici se otpuštaju na kućno lečenje tek kada postanu bezopasni za okolinu (u ispljuvku više nema bacila) pa nošenje zaštitnih maski više nije potrebno.
Obične, hirurške zaštitne maske nisu adekvatna zaštita već treba koristiti specijalne maske, koje zadržavaju 95% čestica.
Sve osobe koje su u bliskom kontaktu sa obolelim trebale bi da se jave lekaru specijalisti za plućne bolesti na pregled. Najveći rizik da se zaraze imaju osobe koje sa obolelim provode dosta vremena u zatvorenom prostoru na primer članovi porodice i domaćinstva.
Zdravlje pluća
O štetnom uticaju pušenja na zdravlje stalno se govori ali uprkos tome broj pušača je veliki. Preležana tuberkuloza pluća je samo još jedan razlog više da ukoliko ste pušač, ostavite ovu štetnu naviku.
Kao pomoć da savladate krize nastale zbog prekida unosa nikotina mogu poslužiti nikotinske žvake, flasteri ali i drugi preparati koji nisu na bazi nikotina.
Posavetuje se sa svojim lekarom o izboru preparata i znajte da ostaviti pušenje nije nemoguće, mnogi pre vas su uspeli pa zašto ne biste i vi!?
Pored aktivnog i pasivno pušenje štetno deluje na zdravlje pluća i disajnih puteva pa treba izbegavati boravak u prostorijama koje su pune duvanskog dima.
Život u sredinama gde je aerozagađenje povećano, loše se odražava na zdravlje pluća. Rizik obolevanja od hronične opstruktivne bolesti pluća, karcinoma pa i tuberkuloze se povećava, zato se preporučuje boravak u prirodi uz umerenu fizičku aktivnost.
Dobro izbalansirana ishrana jedan je od preduslova zdravlja. Kada je ono narušeno kao i u periodu oporavka od bolesti značaj pravilne ishrane je još veći. Gubitak telesne težine jedan je od simptoma koji prate tuberkulozu. Važno je unostiti što više svežih namirnica, bogatih vitaminima, belančevinama kao i drugim sastojcima koji će doprineti vašem bržem oporavku. Zdrava ishrana vam takođe može pomoći i kod boljeg podnošenja terapije. Preporučljive namirnice su: jaja, riba, mlečni proizvodi, pasulj, obogaćene žitarice, zeleno povrće…
Lečenje tuberkuloze je dugotrajan proces. Bolesnike pored same terapije koja može biti neugodna frustrira i dugotrajna izolovanost iz društva. Razumljivo je zato, da nakon izlečenja postoji strah da će se bolest vratiti. Opasnost uvek postoji i baš zato potrebno je redovno kontrolisati zdravlje pluća. Lekar će možda tražiti i povremene rendgenske snimke, pregled ispljuvka ili druge analize kako bi bio siguran da se bolest nije vratila.
O svojim nedoumicama vezanim za bolest konsultujte se sa lekorom ili drugim medicinskim osobljem. Korisna može biti i razmena iskustva sa drugim bolesnicima pa se ne ustručavajte da ih podelite.
Šta je to latentna ili prikrivena tuberkuloza?
Prikrivena ili latentna infekcija postoji kada se osoba zarazi udisanjem bacila ali se ne ispolji bolest. Ove osobe nisu zarazne odnosno opasne za druge. Od svih zaraženih osoba kod samo 10% se razvije aktivni oblik bolesti.
Međutim, ako otpornost iz bilo kod razloga oslabi (neka hronična bolest, uzimanje lekova koji smanjuju otpornost organizma, straija životna dob, HIV pozitivna infekcija itd) rizik od razvoja aktivne bolesti se višestruko povećava.
Kada je dijagnoza postavljena veoma je važno utvrditi od koga ste bolest dobili ali i da li ste preneli nekome bolest. Ovaj proces zove se traganje za kontaktom i može biti frustrirajuće navoditi gde ste boravili kao i imena ljudi sa kojima ste bili u kontaktu.
Treba uvek imati na umu da vas je možda zarazila osoba koja ne zna da je bolesna i kojoj takođe treba lečenje pa se potrudite da na postavljena pitanja što potpunije odgovorite.
Tuberkuloza neosetljiva na lekova (rezistentna tuberkuloza)
Rezistentna tuberkuloza je veoma težak oblik bolesti. Može da nastane prenosom infekcije sa obolele na zdravu osobu ili kada se osoba koja je obolela od tuberkuloze koja je osetljiva na lekove, neadekvatno leči pa bacil, uzročnik bolesti, postane neosetljiv na delovanje osnovnih antituberkulotika. Neadekvatno lečenje najčešće podrazumeva nedisciplinu samog bolesnika koji preskače terapiju, samoinicijativno menja doze itd.
Kada bacil tuberkuloze ne reaguje na dva najvažnija antituberkulotika rifampicin i izoniazid nastaje najozbiljniji oblik rezistentne tuberkuloze, multirezistentna tuberkuloza. Lekar na postojanje rezistencije posumnja kada nema reakcije na primenjenu terapiju a dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskog ispitivanja osetljivosti bacila na lekove.
Oboleli od ovog oblika tuberkuloze leči se bolnički u odeljenju za multirezistentnu tuberkulozu Specijalne bolenice Ozren u Sokobanji i to antituberkuloticima druge linije.
Lečenje u bolničkim uslovima najčešće traje oko 6 meseci nakon čega se bolesnik upućuje na lečenje u kućnim uslovima pod strogim nadzorom lekara. Kućno lečenje obično traje narednih 18 meseci.
Published on: Mar 12, 2015 at 12:16
