Da li se slažete sa bar jednom od sledećih tvrdnji:
• to nije fer, kad se u zatvorenom prostoru zapale bar dve cigarete svi udišu dim pa se može reći da svi puše a samo dvoje plaćaju, to pod hitno mora da se promeni, predlažem da svi plaćaju isto za konzumiranje duvana: i pušači i nepušači i bivši pušači.
• nisam zavisan/na od cigareta, mogu da ih ostavim bilo kad, mada ne vidim zašto bih
• prvo su mi svi zvocali što tokom pauze pušim umesto da odem na svež vazduh, pa su promenili zakon, sada pušim na svežem vazduhu i opet ne valja… kao prehladiću se, dobiću zapaljenje pluća… pa dobijaju ga i nepušači
• pa šta ako i poslednji dinar dajem za cigarete, pare ionako kvare ljude
• pa šta ako su cigarete štetne, sve je štetno, vazduh, hrana, voda… to mi je jedino zadovoljstvo
• nije važno što godišnje popušim pare za more, sunčanje je ionako štetno, neuporedivo štetnije nego duvan
• upozorenje na paklici o smrtonosnoj opasnosti od duvana me može samo nasmejati, pa preživeo/la sam i Černobilj i bombardovanje, „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine…“
• lepota je u očima posmatrača, a oni kojima se ne sviđaju žuti zubi od duvana ionako bi našli nešto drugo što im se ne sviđa
• cigarete su manje štetne od alkohola i prave droge, šta nam se sve dešava dobro je da nisam uzeo/la nešto jače
• kafa bez cigare nije pravi užitak.
• ne verujem da cigare skraćuju život od 8-15 godina, pa šta fali dedi, puši 2 pakle dnevno i odlično izgleda za svoje godine, a žuta boja lica je na pradedu (nema veze što je i on bio pušač)
• kada bih ostavio/la pušenje odmah bi nabacio/la kilažu, a to može da bude još štetnije za zdravlje, bolje duvan nego duvan-čvarci
Rezultat:
Ako ste bilo koju od pomenutih tvrdnji doživeli kao svoju ili kao razmišljanje nekog vama bliskog onda je potrebno da pročitate dalje.
Pojašnjenje:
Počinje se sa pušenjem iz različitih razloga (zbog pritiska društva, zbog očekivanog užitka, iz dosade, da se deluje odraslije i sl.) a ostavlja se iz jednog (jaka volja). Dve glavne prepreke za sprovođenje jake volje u delo su fizička i psihološka zavisnost. Fizička zavisnost ima veze sa nikotinom, te se najbolje podnosi njegovim postepenim smanjenjem unosa u organizam, a psihološka ima veze sa navikom da se nešto stalno žvaće (pušenje kao vrsta tzv. oralne fiksacije, zato se najčešće prelazi na povećan unos hrane što dovodi do naglog porasta kilaže i začaranog kruga nezadovoljstva), da se time omogući 10 minuta samo za sebe (vreme za razmišljanje ili druženje u tokom kojeg nema prekidanja) i da se nešto stalno drži u rukama.
Značajna pomoć prilikom sprovođenja u delo odluke o ostavljanju duvana predstavljaju proizvodi na bazi nikotina. Kod nas su na tržištu prisutne nikotinske žvake. Njihovom upotrebom ne dolazi do apstinencijalne krize jer se količina nikotina u telu postepeno smanjuje; ne dolazi do porasta kilaže jer se žvakanjem zadovoljava pojačana oralna potreba. Tehnika žvakanja razlikuje se od klasičnih žvakaćih guma. Žvakanje treba da bude lagano dok se ne osti jak ukus ( nikotin se oslobađa), zatim se prestaje sa žvakanjem i guma stavlja u prostor između obraza i desni (preko sluznice usta nikotin se resorbuje). Nikotinske gume za žvakanje ne treba žvakati u kontinuitetu jer se u tom slučaju nikotin oslobađa jako brzo i guta. Kada ukus nestane treba nastaviti sa žvakanjem.
