HOBP karakteriše suženje disajnih puteva zbog čega bolesnik diše otežano i vrlo brzo se umara. Razvija se postepeno i u početku ne pokazuje svoje lice.
Bolest je progresivna, kada nastane nema izlečenja, već se vremenom pogoršava.
Cilj terapije je da se progresija što više uspori a samom bolesniku obezbedi što kvalitetniji život.
Pušenje je faktor rizika za mnoge bolesti ali kada je o hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća reč, pušenje nije samo jedan od, već glavni i najznačajniji faktor rizika.
Broj ljudi obolelih od HOBP je u stalnom porastu. Statistike govore da čak 10-27.6% svetske populacije starije od 40 godina ima ovu bolest. bog nedovoljne svesti i poznavanja HOBP se retko dijagnostikuje u početnom stadijumu. Tegobe se razvijaju postepeno pa dok ne počnu da otežavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti ne pridaje im se pažnja.
Kašalj i/ili slabije podnošenje telesnog napora glavni su simptomi bolesti ali nisu specifični samo za HOBP već su prisutni i u drugim bolestima i stanjima. Ukoliko je osoba pušač, kašalj mora da shvati kao znak upozorenja i javi se lekaru.
Pored pušenja u faktore rizika za razvoj HOBP spadaju i izloženost različitim gasovima, dimu, štetnim česticama na radnom mestu. Infekcije u ranom detinjstvu takođe mogu imati utcaj na razvoj HOBP.
Dijagnozu HOBP važno je postaviti što ranije. U tu svrhu GOLD inicijativa preporučuje da se ljudi sami testiraju, tim pre ukoliko su pušači i stariji su od 40 godina.
• Da li kašljete više puta u toku dana?
• Da li je prisutno iskašljavanje?
• Da li se brže nego vaši vršnjaci zadišete?
• Da li ste stariji od 40 godina?
• Da li ste pušač ili bivši pušač?
Ukoliko ste odgovorili potvrdno na tri ili više pitanja, potrebno je obratiti se lekaru radi dalje „obrade“. Najvažnija metoda dijagnostikovanja HOBP je spirometrija. Na osnovu spirometrijskog nalaza procenjuje se stepen HOBP, odnosno koliko je izraženo suženje disajnih puteva.
Prvi korak u lečenju HOBP je prestanak pušenja i tu nema kompromisa! Drugi je redovno uzimanje propisane terapije. Među preventivne mere spada i redovna vakcinacija protiv gripa. Osnova lečenja stabilnog oblika HOBP je upotreba bronhodilatatora odnosno lekova koji proširuju disajne puteve. Životni stil takođe utiče na tok bolesti. Potrebno je da pacijent ima dovoljno sna, bude fizički aktivan, ima uravnoteženu ishranu.
Svi znamo da je pušenje štetno po zdravlje. Međutim, svi isto tako znaju nekoga ko je pušio tokom celog odraslog života, nikad nije dobio karcinom pluća ili bolest disajnih organa bilo koje vrste i živeo do duboko u starost. Ovo su retki izuzeci i svakako nisu pravilo. Važno je znati da pušači u proseku umiru dvanaest godina ranije od nepušača, što je više od jedne decenije. To znači da je život pušača više od 10% kraći nego život nepušača. Nijedan drugi uzrok preventabilne bolesti ili smrti nije važan kao pušenje.
Ovo je jasna poruka dve nove studije koje su ispitivale ukupni uticaj pušenja na veoma velikom uzorku Amerikanaca. Studije su objavljene su u časopisu New England Journal of Medicine od 24. januara 2013. Stopa smrtnosti pušača je skoro 3 puta veća nego kod nepušača i skoro je jednaka između muškaraca i žena. Osobe koje puše imaju šest puta više šansi da dobiju srčani udar nego nepušači, a rizik raste sa brojem popušenih cigareta. Pušenje cigareta izaziva u Americi 443.000 smrti godišnje, uključujući 49.000 slučajeva smrti usled pasivnog pušenja.
