Zagađenje vazduha i COVID-19, da li postoji povezanost? Zašto zimi haraju respiratorne infekcije? Da li zgađenje utiče na loš ishod infekcije korona virusom? Odgovore na ova i brojna druga pitanja dala nam je prof. dr Svetlana Stanišić.
Procenjuje se da na svetu godišnje oko 9 miliona ljudi umre od posledica zagađenja vazduha, što je otprilike 15% svih smrti na svetu, ili čak tri puta više od smrti koje uzrokuju sida, tuberkuloza i malarija, ali i 15 puta više od broja smrti koje su uzrokovane ratom i nasiljem.
Zagađenje vazduha je ponovo u fokusu poslednjih skoro dve godine, između ostalog i zato što se pokazalo da su visoke koncentracije zagađujućih supstanci u vazduhu u vezi sa najgorim ishodom infekcije Covid-19. Kvalitet vazduha je posebno loš u jesen i zimu, uz to je hladan period godine, vreme kada vladaju virusne infekcije i ove dve činjenice u kombinaciji čini da najviše ljudi umire upravo u februaru i martu.
Zašto zimi vladaju virusne infekcije?
Naime, eksperimenti na životinjama su pokazali da visoka vlažnost smanjuje prenošenje virusa, a zimi je vazduh suvlji zbog grejanja, pa to može biti jedan razlog. Takođe, zimi niska temperatura vazduha izaziva rashlađenje respiratornog trakta i smanjenu aktivnost imunog sistema. S druge strane, kad se razbolimo visoka telesna temperatura služi tome da se aktivira imuni odgovor.
Zimi imamo manje vitamina D koji je važan za imunitet. I na kraju, od oktobra do marta je lošiji kvalitet vazduha pa kada se akumuliraju efekti ovih uticaja nakon tri ili četiri meseca delovanja, registruju se najveće posledice po zdravlje.
Za sada, istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha utiče na prenošenje virusa, ali mnogo više od toga utiče na loš ishod kod obolelih. I kako se pokazalo, zbog udisanja zagađenog vazduha šansa za loš ishod od korone je veća za 29% u Češkoj, 27% u Kini, 26% u Nemačkoj I sl. Slična zapažanja su objavljena i 2003. godine kada je istraživana smrtnost od SARS-a.
Kako zagađujuće supstance u vazduhu povećavaju rizik za smrt od korone?
Najkrupnije čestice se zadržavaju na trepljama sluznice respiratornog trakta i polako se, kako se treplje kreću, rastvaraju u sluzi i izbacuju iz pluća. Tako se pluća sama čiste, a ovaj mehanizam čišćenja je manje efikasan kod pušača.
Najopasnije su najsitnije, suspendovane čestice, jer dolaze do najdubljih delova pluća. Odatle prelaze u krvotok i povećavaju sistematsko zapaljenje, remete funkciju imunološkog sistema, izazivaju zapaljenje zidova krvnih sudova. Ovo utiče na nakupljanje masti u zidovima i povećavaju rizik od dijabetesa, a znamo da su to faktori rizika za osobe koje se razbole od korone. Na kraju, suspendovane čestice pomažu rasejavanje kancerogenih materija po organizmu jer sadrže i policiklične aromatične ugljovodonike, čiji je predstavnik kancerogeni benzoapiren.
Osim toga, zagađenje vazduha utiče na oksidativni stres i promenjen odgovor imunog sistema, što je ključno za nastanak citokinske oluje. I na kraju, zagađujuće supstance iz vazduha oštećuju pluća, pa time smanjuju šansu da se zapaljenje pluća povezano sa koronom dobro završi.
Kad sve ovo uzmemo u obzir nije iznenađujuće što je korona odnela najviše žrtava upravo u delovima sveta gde je loš kvalitet vazduha. Na primer, Severna Italija je deo Evrope gde su decenijama unazad registrovane značajno više koncentracije zagađujućih supstanci nego u ostatku zemlje, a tamo je bilo najviše žrtava korone.
A kada je u pitanju prenos virusa i zagađenje vazduha bilo je pretpostavki da čestice u vazduhu mogu prenositi virus, mada ove pretpostavke nisu potvrđene. Naime, virus korone je prilično otporan i preživljava oko 3 sata na ovim suspendovanim česticama, a isto toliko preživljava u aerosolu u vazduhu (u ovom slučaju aerosol se odnosi na kapljice koje izađu iz naših usta dok govorimo i dišemo), dok na kartonu preživljava čak 24 sata ili do tri dana na plastičnim površinama.
Međutim, jedino je sigurno, od svega toga da se možemo inficirati preko kapljica iz usta i nosa, kontakt sa kontaminiranim površinama možda i neće imati posledice, kao ni udisanje suspendovanih čestica zagađenja. Kapljice koje širimo oko sebe kad ne nosimo masku ostaju u vazduhu 8-14 minuta. Sve u svemu, ne bi se reklo da zagađenje vazduha pospešuje širenje virusa direktnim prenosom virusa preko suspenovanih čestica, ali može se desiti da pospešuje infekciju jer se pokazalo da azot dioksid i suspendovane čestice dovode do prekomerne ekspresije receptora ACE2 (angiotensin converting enzyme) koji se nalaze na površini sluznice respiratornog trakta i preko kojih mi praktično primimo virus u svoje telo.
Zagađenje vazduha i COVID-19
Dakle, da rezimiramo, zagađenje vazduha nas čini prijemčivim za oboljevanje od korone, ali nema dovoljno dokaza da se virus prenosi preko suspendovanih čestica. A kada dođe do oboljenja, zagađenje vazduha povećava šansu za smrtni ishod.
Zagađenje vazduha je definitivno najpotcenjeniji spoljašnji faktor koji ima štetan uticaj na zdravlje i procenjuje se da svaka peta osoba koja umre od srčanog udara zapravo umire zbog zagađenja vazduha. Ovom se može dodati i to da se procenjuje da oko 9 miliona ljudi godišnje umre zbog zagađenog vazduha. Povodom toga se oglasio jedan britanski autor i rekao da 40 000 ljudi umre godišnje u Britaniji zbog zagađenja vazduha, i da bi ovaj problem bio ozbiljno shvaćen kada bi ti ljudi bili mrtvi zbog trovanja vodom. Sigurno bi se odmah insistiralo na rešenju ali pošto vazduh ne ubija na licu mesta, nego pokreće u telu određene mehanizme koji posle dužeg vremena dovode do smrti, onda većina ljudi nije svesna opasnosti zagađenja.
Dugoročni efekti rešavanja problema
Kao što se može pretpostaviti, jedan od razloga zašto je problem zagađenja često pod tepihom je ekonomski. Naime, za očekivati je da bi rešavanje problema zagađenja vazduha imalo svoje ekonomske posledice, iako postoje i ekonomski razlozi koji idu u prilog merama za rešavanje problema zagađenja ali se često ne uzimaju u obzir.
Na primer, objavljeno je da se od 1970. godine u SAD-u svaki dolar uložen u rešavanje problema zagađenja vazduha vratio 30-struko, odnosno da je investicija od 65 milijardi imala za rezultat dobitak od 1,5 biliona dolara. Ova procena čak nije uključila uklanjanje olova iz benzina. Ovaj dobitak potiče od produženja radnog i životnog veka mnogih generacija, kao i od smanjenja troškova lečenja.
