COVID-19 i prethodne pandemije, sličnosti i razlike

Sadržaj teksta

COVID-19 u poređenju sa drugim velikim pandemijama


Kako se broj zaraženih novim korona virusom povećava iz dana u dan neizbežno je pravljenje poređenja sa pandemijama koje su se dešavale u skorijoj istoriji.

1918. godine je čak 30% svetske populacije zaraženo virusom gripa pre nego što je infekcija suzbijena. U poslednjih 20 godina smo se susreli sa novim, pretećim virusima, pa smo imali SARS (težak akutni respiratorni sindrom), epidemiju sojem gripa H1N1 i zatim ebolu. I izborili smo se sa svima njima.

Da pogledamo kako danas izgleda COVID-19 u poređenju sa drugim velikim pandemijama:

2018.-Španska groznica i COVID-19

Epidemija španskog gripa 1918. godine je bila najsmrtonosnija sezona gripa za koju znamo koja je zarazila oko 1/3 svetske populacije.

“Ovaj soj gripa je bio nov i nepoznat za većinu ljudi starosti ispod 40-50 godina i baš tu je i stopa smrtnosti bila visoka, što ga razlikuje od obične prehade,” kaže dr Mark Schleiss, specijalista za infektivne bolesti na univerzitetu u Minesoti.

U to vreme naučnici nisu znali da virusi izazivaju bolest, nije bilo vakcine ili antivirusnog leka niti je bilo antibiotika koji bi tretirali sekundarne bakterijske infekcije.

U to vreme se i način života dosta razlikovao od današnjeg; ljudi su živeli u prenatrpanim kućama, higijena je bila veoma loša, ratno stanje je uslovilo da su vojnici lako i brzo prenosili virus, što je sve pomoglo da bolest ojača, kaže dr Christine Kreuder Johnson, profesor epidemiologije na Davis univerzitetu u Kaliforniji.

Glavni simptomi: groznica, mučnina, bol, dijareja

Prvi slučaj: mart 1918.

Ukupan broj zaraženih: 500 miliona

Ukupan broj umrlih: preko 50 miliona; stopa smrtnosti je bila oko 2%

Prenošenje: kapljičnim putem

Najviše pogođene grupe: inače zdrave, odrasle osobe starosti 20-40 godina

Dostupna terapija: nikakva; antibiotici i antivirotici nisu postojali

Dostupna vakcina: nikakva

Završetak pandemije: leto 1919., mahom zahvaljujući jačanju kolektivnog imuniteta na virus

Sezonski grip i COVID-19

Grip napada svake godine i ne postoje dve sezone koje su potpuno iste.

Posto sojevi mutiraju svake godine teško je predvideti kakav će uticaj imati na ljude, ali danas imamo efikasne vakcine i antivirusne lekove koji pomažu u prevenciji zaraze i smanjenju ozbiljnosti infekcije. Pored toga, većina ljudi ima tzv. rezidualni imunitet od ranijih godina, pošto se naš organizam već susretao sa gripom.

Glavni simptomi: groznica, kašalj, grlobolja, umor

Broj zaraženih godišnje: 9% populacije ili oko milijardu infekcija (oko 5 miliona ozbiljnih)

Broj umrlih godišnje: između 291.000 i 646.000 (stopa smrtnosti oko 0,1%)

Prenošenje: kapljičnim putem; svaka zaražena osoba prenese virus na jos 1,3 osobe

Najviše pogođene grupe: starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom

Dostupna terapija: antivirotici (skraćuju trajanje bolesti i njen intenzitet)

Dostupne vakcine: brojne vakcine koje obezbeđuju imunitet protiv različitih sojeva virusa gripa

2002–2004. – SARS

SARS je jedan soj korona virisa koji je potekao iz Kine i brzo se proširio kapljičnim putem.

Simptomi infekcije su bili ozbiljni, ali laki za uočavanje, pa je praćenje ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa zaraženima bilo veoma efikasno. Sa druge strane, prema dr Schleiss, SARS nije imao “snage da opstane u humanoj populaciji” što je očito dovelo do njegovog umiranja.

Glavni simptomi: groznica, respiratorni problemi, kašalj, slabost

Prvi prijavljeni slučaj: novembar 2002. u provinciji Guangdong, Kina

Ukupan broj zaraženih: 8.098 slučajeva u 29 zemalja

Ukupan broj umrlih: 774; stopa smrtnosti 15%

Prenošenje: kapljičnim putem i preko kontaminiranih površina

Najviše pogođene grupe: osobe starije od 60 godina

Dostupna terapija: nema terapije niti leka, ali antivirotici i steroidi pomažu kod nekih obolelih

Dostupne vakcine: vakcina je bila gotova u vreme kada se i pandemija završila

Kraj pandemije: jul 2003.

2009.-H1N1 pandemija gripa

2009. godine pojavio se novi soj gripa, H1N1 i počela je panika, jer vakcina nije bila spremna, a novi soj se brzo širio. Kao i u slučaju COVID-19 na početku epidemije nije bilo imuniteta na novi soj. Međutim, imali smo antivirotike koji ubrzavaju ozdravljenje, a do kraja 2009. dobili smo i vakcinu.

Glavni simptomi: groznica, drhtavica, kašalj, bolovi

Prvi prijavljeni slučaj: januar 2009. u Meksiku

Ukupan broj zaraženih: 24% ukupne populacije

Ukupan broj umrlih: preko 284.000 (stopa smrtnosti 0,02%)

Najviše pogođene grupe: deca; 47% dece starosti 4-19 godina je imalo simptome u odnosu na 11% osoba starijih od 60 godina

Dostupna terapija: antivirotici (oseltamivir i zanamivir); većina obolelih se oporavila bez komplikacija

Dostupne vakcine: istraživanje je počelo u aprilu 2009. i vakcina je bila dostupna već u decembru iste godine

Kraj pandemije: avgust 2010.

2014-2016. – Ebola

Ebola je bila veoma smrtonosna i smrt je nastupala kod čak 50% obolelih. Međutim, pošto se predominantno širila preko telesnih tečnosti tokom poslednjih faza bolesti, nije bila tako zarazna kao COVID-19. Dodatno, pošto su simptomi bili veoma ozbiljni zdravstveni zvaničnici su mogli veoma brzo da identifikuju one koji su bili u kontaktu sa obolelom osobom i da ih izoluju.

“U slučaju ebole nema relativno zdravih ljudi koji se šetkaju okolo i šire virus – njih nema u autobusima, prodavnicama, na poslu, kao što imamo u slučaju COVID-19,” kaže dr Johnson.

Glavni simptomi: groznica, bolovi, slabost, dijareja, povraćanje

Prvi prijavljeni slučaj: decembar 2013. u Gvineji

Ukupan broj zaraženih: 28.652 u 10 zemalja

Ukupan broj umrlih: 11.325

Prenošenje: preko telesnih tečnosti (feces, znoj, krv) i direktnim kontaktom i to posebno pred kraj bolesti

Najviše pogođene grupe: 20% svih slučajeva su bila deca

Dostupna terapija: ne postoji; nega se sastojala u IV nadoknadi tečnosti i elektrolita i oralnoj rehidrataciji

Dostupna vakcina: ne postoji

Kraj pandemije: mart 2016.

Novi korona virus (COVID-19)

Dokazi koje do sada imamo su da je COVID-19 zarazniji od gripA i da ima veću stopu smrtnosti nego nego sezonski grip. Međutim, možda ćemo uskoro otkriti da je ipak manje letalan nego što to tvrde inicijalni izveštaji, obzirom da dosta ljudi ima blage simptome ili bolest prolazi asimptomatski, tako da se ne javljaju doktoru i ne ulaze u statistiku.

“Stopa smrtnosti od novog COVID-19 je zaista nešto što moramo uzeti sa dozom rezerve dok ne sakupimo dovoljno informacija,” kaže dr Johnson. Ovo je situacija koja se brzo menja i brojke i procene će se menjati kako budemo dolazili do novih saznanja.

Glavni simptomi: kašalj, groznica, kratak dah; 80% slučajeva su blagi

Prvi slučaj: decembar 2019. u Vuhanu, Kina

Ukupan broj zaraženih do danas: preko 220.000

Ukupan broj umrlih do danas: preko 10.000; opšta stopa smrtnosti se procenjuje na 3,4%, ali u nekim oblastima je svega 0,4%

Prenošenje: kapljičnim putem, kao i putem fecesa i drugih telesnih tečnosti; svaka zaražena osoba prenese virus na 2,2 druge, što će padati kako se budu pojačavale mere izolacije

Najviše pogođene grupe: stariji od 65 godina sa pratećim zdravstvenim problemima; deca su izgleda pošteđena i kod njih su simptomi veoma blagi (u Kini deca čine svega 2,4% svih slučajeva)

Dostupna terapija: ne postoji; primenjuje se supurativna nega, lekovi protiv bolova i za snižavanje temperature, antibiotici pomažu u tretmanu sekundarne bakterijske pneumonije, dok se antivirotici korišćeni kod drugih virusnih infekcija daju da potpomognu oporavak

Dostupna vakcina: još uvek ne postoji i najverovatnije će biti spremna za godinu dana

Kada će situacija sa COVID-19 početi da se smiruje?

Prema dr Schleiss potrebno je postići imunitet krda, što znači da je virus automatski blokiran kada ogroman deo populacije stekne imunitet nakon preležane bolesti, a sve u kombinaciji sa efikasnom vakcinom.

“Zaista nam je potrebna vakcina,” kaže on, ali FDA prvo mora da dokaže da je ona bezbedna, zbog čega će možda biti dostupna tek za godinu ili dve.

“Ima još dosta toga što treba da naučimo o ovom virusu. Do tada, moramo primenjivati mere socijalnog distanciranja kako bismo smanjili broj ljudi koji dolazi u kontakt sa virusom,” kaže dr Johnson. Moramo svi dejstvovati zajedno kako bismo zaštitili posebno starije osobe i one sa propratnim bolestima koji su u većem riziku za razvoj ozbiljnih simptoma.

Ne treba da paničimo. Zapamtimo: Najveći broj slučajeva su blagi. Ali moramo preduzeti mere i aktivnosti da se spreči širenje i da se zaštite oni najranjiviji.

Zašto je Korona drugačija-iz ugla psihologa

Na kraju krajeva bolest koju izaziva novi korona virus nije prva koja je preplavila planetu, niti će biti poslednja.

NAJNOVIJI TEKSTOVI
kids2-696x696
CG-19-INSTA-696x696
05-300x300