COVID-19 u poređenju sa drugim velikim pandemijama
Kako se broj zaraženih novim korona virusom povećava iz dana u dan neizbežno je pravljenje poređenja sa pandemijama koje su se dešavale u skorijoj istoriji.
1918. godine je čak 30% svetske populacije zaraženo virusom gripa pre nego što je infekcija suzbijena. U poslednjih 20 godina smo se susreli sa novim, pretećim virusima, pa smo imali SARS (težak akutni respiratorni sindrom), epidemiju sojem gripa H1N1 i zatim ebolu. I izborili smo se sa svima njima.
Da pogledamo kako danas izgleda COVID-19 u poređenju sa drugim velikim pandemijama:
2018.-Španska groznica i COVID-19
Epidemija španskog gripa 1918. godine je bila najsmrtonosnija sezona gripa za koju znamo koja je zarazila oko 1/3 svetske populacije.
“Ovaj soj gripa je bio nov i nepoznat za većinu ljudi starosti ispod 40-50 godina i baš tu je i stopa smrtnosti bila visoka, što ga razlikuje od obične prehade,” kaže dr Mark Schleiss, specijalista za infektivne bolesti na univerzitetu u Minesoti.
U to vreme naučnici nisu znali da virusi izazivaju bolest, nije bilo vakcine ili antivirusnog leka niti je bilo antibiotika koji bi tretirali sekundarne bakterijske infekcije.
U to vreme se i način života dosta razlikovao od današnjeg; ljudi su živeli u prenatrpanim kućama, higijena je bila veoma loša, ratno stanje je uslovilo da su vojnici lako i brzo prenosili virus, što je sve pomoglo da bolest ojača, kaže dr Christine Kreuder Johnson, profesor epidemiologije na Davis univerzitetu u Kaliforniji.
Glavni simptomi: groznica, mučnina, bol, dijareja
Prvi slučaj: mart 1918.
Ukupan broj zaraženih: 500 miliona
Ukupan broj umrlih: preko 50 miliona; stopa smrtnosti je bila oko 2%
Prenošenje: kapljičnim putem
Najviše pogođene grupe: inače zdrave, odrasle osobe starosti 20-40 godina
Dostupna terapija: nikakva; antibiotici i antivirotici nisu postojali
Dostupna vakcina: nikakva
Završetak pandemije: leto 1919., mahom zahvaljujući jačanju kolektivnog imuniteta na virus
Sezonski grip i COVID-19
Grip napada svake godine i ne postoje dve sezone koje su potpuno iste.
Posto sojevi mutiraju svake godine teško je predvideti kakav će uticaj imati na ljude, ali danas imamo efikasne vakcine i antivirusne lekove koji pomažu u prevenciji zaraze i smanjenju ozbiljnosti infekcije. Pored toga, većina ljudi ima tzv. rezidualni imunitet od ranijih godina, pošto se naš organizam već susretao sa gripom.
Glavni simptomi: groznica, kašalj, grlobolja, umor
Broj zaraženih godišnje: 9% populacije ili oko milijardu infekcija (oko 5 miliona ozbiljnih)
Broj umrlih godišnje: između 291.000 i 646.000 (stopa smrtnosti oko 0,1%)
Prenošenje: kapljičnim putem; svaka zaražena osoba prenese virus na jos 1,3 osobe
Najviše pogođene grupe: starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom
Dostupna terapija: antivirotici (skraćuju trajanje bolesti i njen intenzitet)
Dostupne vakcine: brojne vakcine koje obezbeđuju imunitet protiv različitih sojeva virusa gripa
2002–2004. – SARS
SARS je jedan soj korona virisa koji je potekao iz Kine i brzo se proširio kapljičnim putem.
Simptomi infekcije su bili ozbiljni, ali laki za uočavanje, pa je praćenje ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa zaraženima bilo veoma efikasno. Sa druge strane, prema dr Schleiss, SARS nije imao “snage da opstane u humanoj populaciji” što je očito dovelo do njegovog umiranja.
Glavni simptomi: groznica, respiratorni problemi, kašalj, slabost
Prvi prijavljeni slučaj: novembar 2002. u provinciji Guangdong, Kina
Ukupan broj zaraženih: 8.098 slučajeva u 29 zemalja
Ukupan broj umrlih: 774; stopa smrtnosti 15%
Prenošenje: kapljičnim putem i preko kontaminiranih površina
Najviše pogođene grupe: osobe starije od 60 godina
Dostupna terapija: nema terapije niti leka, ali antivirotici i steroidi pomažu kod nekih obolelih
Dostupne vakcine: vakcina je bila gotova u vreme kada se i pandemija završila
Kraj pandemije: jul 2003.
2009.-H1N1 pandemija gripa
2009. godine pojavio se novi soj gripa, H1N1 i počela je panika, jer vakcina nije bila spremna, a novi soj se brzo širio. Kao i u slučaju COVID-19 na početku epidemije nije bilo imuniteta na novi soj. Međutim, imali smo antivirotike koji ubrzavaju ozdravljenje, a do kraja 2009. dobili smo i vakcinu.
Glavni simptomi: groznica, drhtavica, kašalj, bolovi
Prvi prijavljeni slučaj: januar 2009. u Meksiku
Ukupan broj zaraženih: 24% ukupne populacije
Ukupan broj umrlih: preko 284.000 (stopa smrtnosti 0,02%)
Najviše pogođene grupe: deca; 47% dece starosti 4-19 godina je imalo simptome u odnosu na 11% osoba starijih od 60 godina
Dostupna terapija: antivirotici (oseltamivir i zanamivir); većina obolelih se oporavila bez komplikacija
Dostupne vakcine: istraživanje je počelo u aprilu 2009. i vakcina je bila dostupna već u decembru iste godine
Kraj pandemije: avgust 2010.
2014-2016. – Ebola
Ebola je bila veoma smrtonosna i smrt je nastupala kod čak 50% obolelih. Međutim, pošto se predominantno širila preko telesnih tečnosti tokom poslednjih faza bolesti, nije bila tako zarazna kao COVID-19. Dodatno, pošto su simptomi bili veoma ozbiljni zdravstveni zvaničnici su mogli veoma brzo da identifikuju one koji su bili u kontaktu sa obolelom osobom i da ih izoluju.
“U slučaju ebole nema relativno zdravih ljudi koji se šetkaju okolo i šire virus – njih nema u autobusima, prodavnicama, na poslu, kao što imamo u slučaju COVID-19,” kaže dr Johnson.
Glavni simptomi: groznica, bolovi, slabost, dijareja, povraćanje
Prvi prijavljeni slučaj: decembar 2013. u Gvineji
Ukupan broj zaraženih: 28.652 u 10 zemalja
Ukupan broj umrlih: 11.325
Prenošenje: preko telesnih tečnosti (feces, znoj, krv) i direktnim kontaktom i to posebno pred kraj bolesti
Najviše pogođene grupe: 20% svih slučajeva su bila deca
Dostupna terapija: ne postoji; nega se sastojala u IV nadoknadi tečnosti i elektrolita i oralnoj rehidrataciji
Dostupna vakcina: ne postoji
Kraj pandemije: mart 2016.
Novi korona virus (COVID-19)
Dokazi koje do sada imamo su da je COVID-19 zarazniji od gripA i da ima veću stopu smrtnosti nego nego sezonski grip. Međutim, možda ćemo uskoro otkriti da je ipak manje letalan nego što to tvrde inicijalni izveštaji, obzirom da dosta ljudi ima blage simptome ili bolest prolazi asimptomatski, tako da se ne javljaju doktoru i ne ulaze u statistiku.
“Stopa smrtnosti od novog COVID-19 je zaista nešto što moramo uzeti sa dozom rezerve dok ne sakupimo dovoljno informacija,” kaže dr Johnson. Ovo je situacija koja se brzo menja i brojke i procene će se menjati kako budemo dolazili do novih saznanja.
Glavni simptomi: kašalj, groznica, kratak dah; 80% slučajeva su blagi
Prvi slučaj: decembar 2019. u Vuhanu, Kina
Ukupan broj zaraženih do danas: preko 220.000
Ukupan broj umrlih do danas: preko 10.000; opšta stopa smrtnosti se procenjuje na 3,4%, ali u nekim oblastima je svega 0,4%
Prenošenje: kapljičnim putem, kao i putem fecesa i drugih telesnih tečnosti; svaka zaražena osoba prenese virus na 2,2 druge, što će padati kako se budu pojačavale mere izolacije
Najviše pogođene grupe: stariji od 65 godina sa pratećim zdravstvenim problemima; deca su izgleda pošteđena i kod njih su simptomi veoma blagi (u Kini deca čine svega 2,4% svih slučajeva)
Dostupna terapija: ne postoji; primenjuje se supurativna nega, lekovi protiv bolova i za snižavanje temperature, antibiotici pomažu u tretmanu sekundarne bakterijske pneumonije, dok se antivirotici korišćeni kod drugih virusnih infekcija daju da potpomognu oporavak
Dostupna vakcina: još uvek ne postoji i najverovatnije će biti spremna za godinu dana
Kada će situacija sa COVID-19 početi da se smiruje?
Prema dr Schleiss potrebno je postići imunitet krda, što znači da je virus automatski blokiran kada ogroman deo populacije stekne imunitet nakon preležane bolesti, a sve u kombinaciji sa efikasnom vakcinom.
“Zaista nam je potrebna vakcina,” kaže on, ali FDA prvo mora da dokaže da je ona bezbedna, zbog čega će možda biti dostupna tek za godinu ili dve.
“Ima još dosta toga što treba da naučimo o ovom virusu. Do tada, moramo primenjivati mere socijalnog distanciranja kako bismo smanjili broj ljudi koji dolazi u kontakt sa virusom,” kaže dr Johnson. Moramo svi dejstvovati zajedno kako bismo zaštitili posebno starije osobe i one sa propratnim bolestima koji su u većem riziku za razvoj ozbiljnih simptoma.
Ne treba da paničimo. Zapamtimo: Najveći broj slučajeva su blagi. Ali moramo preduzeti mere i aktivnosti da se spreči širenje i da se zaštite oni najranjiviji.
Zašto je Korona drugačija-iz ugla psihologa
Na kraju krajeva bolest koju izaziva novi korona virus nije prva koja je preplavila planetu, niti će biti poslednja.
