Na osnovu nedavno vršenih analiza, procenjeno je da se za lečenje akutnog bronhitisa uglavnom koriste antibiotici širokog spektra, ali da se zbog rezistencije bakterija sve više propisuju druga i treća grupa cefalosporina i makrolidni antibiotici.
Akutni bronhitis je upala sluznice dušnika i bronhija. Najčešće se javlja tokom jeseni i zime, uglavnom zbog infekcija gornjih disajnih puteva i klinički se manifestuje kao kašalj, koji traje od jedne do tri nedelje.
Oko 85% slučajeva akutnog bronhitisa posledica je virusnih infekcija, dok bakterije dovode do sekundarne infekcije sluznice bronhija i uzrokuju pogoršanje stanja, naročito kod hroničnih bolesnika.
Najčešći virusi koji dovode do akutnog bronhitisa su virus gripa A i B, parainfluenca, ređe coronavirus, adenovirus i rhinovirus. Od bakterija su najčešće Mycoplasma pneumoniae, Streptoccocus pneumoniae, Haemophylus influenzae, Moraxella catarrhalis i Bordetela pertusis.
Dijagnoza se uspostavlja pre svega klinički, jer ne postoje specifični dijagnostički testovi. Kod postavljanja dijagnoze treba isključiti sve druge uzroke kašlja (npr. lekovi, upotreba duvana).
Razlikovanje akutnog bronhitisa od infekcija gornjih disjanih puteva, u prvih nekoliko dana bolesti je teško, a ako kašalj traje duže od pet dana, ukazuje na akutni bronhitis.
Pored kašlja koji traje dve do tri nedelje, simptomi su: zapušen nos, promuklost, bol iza grudne kosti, zviždanje u grudima i blago povišena temperatura. U početku bolesti kašalj je suv, nadražajan, a posle prelazi u produktivan, sa bistrim ispljuvkom. Prisustvo svih ovih simptoma lekaru jasno ukazuje na problem pa rendgenski snimak pluća kao ni bakteriološki i serološki testovi i analize ispljuvka nisu neophodni, osim kod starijih pacijenata ili kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom, hroničnim opstruktivnim bolestima pluća, srčanim i malignim oboljenjima.
Kod pacijenata sa akutnim bronhitisom, lečenje je simptomatsko. Savetuje se uzimanje paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili nazalnih dekongestiva, uz mirovanje, povećan unos tečnosti, kao i prestanak pušenja. Veoma često se pribegava lečenju antibioticima, iako to nije neophodno.
Pored akutnog postoji i hronični bronhitis, koji se još naziva i bolest pušača. Pod njim se podrazumeva svakodnevno učestalo iskašljavanje. U osnovi je to iritacija disajnih puteva dimom ili drugim supstancama koje se udišu, pa respiratorni sistem reaguje uvećanjem submukoznih žlezda i pojačanim lučenjem sluzi. To lučenje predstavlja odbrambeni mehanizam sistema organa za disanje.
Bronhodilatatori-beta 2 agonisti
Kod pacijenata sa bronhitisom vrlo često dolazi do bronhospazma i otežanog disanja pa je kratka upotreba beta 2 agonista inhalacionim putem vrlo efikasna. Oni smanjuju kašalj, olakšavaju disanje i samim tim postižu dobre rezultate posebno kod kod pacijenata sa opstrukcijom disajnih puteva, kod kojih se čuje karakteristično šištanje. Neželjena dejstva ovih lekova su zanemarljiva kada se koriste inhalaciono.
Terapija kašlja
Terapija kašalja, u zavisnosti od stadijuma bolesti i vrste kašlja može da bude usmerena na kontrolu kašlja ili na iskašljavanje (kod produktivnog kašlja).
Antitusici tj. lekovi protiv suvog kašlja, sve ređe se koriste i daju se kada kašalj izaziva nelagodnost, iscrpljuje, onemogućava spavanje i remeti normalne dnevne aktivnosti.
Lekovi za suzbijanje kašlja mogu da imaju:
• centralno delovanje (kodein, morfin i sintetski preparati). Kod teškog kašlja se koristi kodein ili derivati kodeina (opioidni antitusici). On je prototip i jedan od najboljih antitusika, ali zbog velikog potencijala zavisnosti retko se koristi. Kod pacijenata sa upornim, blagim kašljem koristi se dekstrometorfan, koji ne deluje analgetički niti ima potencijal zavisnosti, pa se samim tim i češće koristi. Nedostatak ovih lekova je to što otežavaju iskašljavanje sekreta, usporavaju disanje i vrlo često dovode do opstipacije. Deca do prve godine ne smeju da piju ove lekove jer nemaju razvijen refleks kašlja. Sintetski preparat butamirat, nije morfinske strukture, ne izaziva zavisnot, nema neželjena dejstva i male je efikasnosti.
• periferno dejstvo (smanjuju nadražaj sluznice na kašalj) Tradicionalno se koristi sirup belog sleza, čija sluz oblaže ždrelo i sprečava nadražaj na kašalj. Uglavnom se koristi kod dece.
Disajni putevi, putem refleksa kašlja pokušavaju da se oslobode viška sluzi iskašljavanjem, ali ponekad to nije moguće pa se u terapiji koriste ekspektoransi.
Ekspektoransi su lekovi koji podstiču i ubrzavaju uklanjanje bronhijalne sluzi iz disajnih puteva. Dele se na sekretolitike (ekstrakt bršljena, jagorčevine, timijana, etarska ulja bor, anisa, eukaliptusa…) i mukolitike (acetilcistein, karbocistein, bromheksin). Najbolji mukolitik je voda.
Kod nas na tržištu su najzastupljeniji bromheksin, koji deluje tako što stimuliše žlezde i dovodi do razvodnjavanja sekreta i karbocistein i acetilcistein koji vrše depolimerizaciju sluzi odnosno smanjuju viskozitet i olakšavaju iskašljavanje.
Bronhitis, antibiotici nisu neophodni
Upala gornjih disajanih puteva i bronhitis su najčešći razlozi nekritičkog propisivanja antibiotika. Statistike kažu da je oko 75% bolesnika sa akutnim bronhitisom kao terapiju dobilo antibiotik. Na većini kontrolnih pregleda nisu pronađene velike koristi, osim skromnih smanjenja u trajanju samih simptoma. Pacijenti na terapiji antibioticima nisu primetili razlike u prisustvu i dužini trajanja kašlja. Dodatni argumenti protiv korišćenja antibiotika kod akutnog bronhitisa, ukoliko su oni uopšte i potrebni, su cena, neželjeni efekti, kao i stvaranje otpornosti bakterija na antibiotike.
napisala: Mr ph. Maja Pavlović – Mitić
