Zapaljenje sluznice nosa i paranazalnih sinusa (akutni rinosinuzitis) čest je faktor koji narušava kvalitet života savremenog čoveka. Najčešće je uzrokvano virusom prehlade i koronavirusom, virusom influence (gripa). Da imamo zapaljenje sluznice nosa i paranazalnih sinusa prepoznaćemo po otežanom disanju na nos (zapušenost i curenje), slivanju sekreta niz zid ždrela, glavobolji, povišenoj telesnoj temperaturi, poremećaju čula mirisa. U kanijim fazama bolesti pojavljuje se i kašalj.
Da li zapaljenje sluznice nosa mora da se proširi i na sluznicu sinusa?
Prema smernicama za dijagnostiku i lečenje zapaljenja sluznice nosne šupljine i paranazalnih sinusa, koje je 2020. godine izdalo Evropsko rinološko udruženje (European Rhinologic Society), a koje su sadržane u dokumentu EPOS 2020 (European Position Paper on Rhinosinusitis and Nasal Polyps 2020), kod akutnih zapaljenja sluznice nosne šupljine, proces se neizostavno širi i na sluznicu koja oblaže paranazalne sinuse. U skladu s tim, kada govorimo o prehladi (common cold), uvek treba uzeti u obzir činjenicu da se tu radi o zahvatanju sluznice nosne šupljine i paranazalnih sinusa, odnosno o akutnom virusnom rinosinuzitisu.
Akutno zapaljenje sluznice nosa i paranazalnih sinusa (akutni rinosinuzitis) je jedan od najčešćih faktora koji narušava kvalitet života i radnu sposobnost savremenog čoveka. U dečijoj populaciji, godišnje se u proseku javi do šest, a u odrasloj do dve epizode akutnog rinosinuzitisa.
U oko 98% slučajeva, javlja se u formi virusne infekcije – prehlade, prouzrokovane rinovirusima, koronavirusima i virusom influence.
Akutno zapaljenje sluznice nosa i paranazalnih sinusa (akutni virusni rinosinuzitis) se definiše prisustvom simptoma (otežano disanje na nos, pojačana nazalna sekrecija, bol i pritisak u predelu lica i čela, oslabljeno čulo mirisa, povišena telesna temperatura) u periodu kraćem od 10 dana.
I pored toga što traju do deset dana, simptomi prehlade zahtevaju simptomatsku terapiju. Ukoliko se simptomi održavaju nakon deset dana, govorimo o akutnom postviralnom rinosinuzitisu. Retko se virusna infekcija komplikuje bakterijskom, kada je u lečenju neophodno primeniti antibiotike.
Šta se dešava u sluznici nosa i sinusa kada dođu u kontakt sa virusom?
Tokom prehlade se u nosnoj sluznici oslobađaju medijatori zapaljenja koji dovode do otoka i pojačanog lučenja sekreta u žlezdama, kao i do povišene telesne temperature. Usled dejstva medijatora na nervne završetke za bol, dolazi do pojave bola i pritiska u predelu lica i čela. Takođe, tokom zapaljenja dolazi do prevage parasimpatičkog nad simpatičkim nervnim sistemom, usled čega se povećava protok kroz krvne sudove, čime se dalje povećavaju otok nosne sluznice i sekrecija iz žlezda. Zbog aktiviranja neurogene komponente zapaljenja, dolazi do kijavice i kašlja, a zbog oštećenja mirisnog dela sluznice dolazi do oštećenja čula mirisa.
Rinovirusi i adenovirusi ne oštećuju značajnije epitel i ne ometaju mukocilijarni transport, dok virus influence i koronavirusi (SARS-CoV-2 i drugi) mogu značajno da oštete epitel, naročito u predelu olfaktorne (mirisne) regije, dovodeći do teške prolazne hiposmije ili do trajne anosmije.
Znači, u slučaju prehlade ne dolazi do poremećaja čula mirisa dok kod gripa i korone može poremećaj čula mirisa može biti delimičan ili trajan.
Drugi predisponirajući faktori su alergijski rinitis, zagađenje vazduha, trauma sluznice, anatomske varijacije koje nepovoljno utiču na ventilaciju i drenažu sinusa (concha bullosa, devijacija septuma, ćelije aggera nasi, orbitoetmoidalna (Hallerova) ćelija, paradoksalno postavljenja srednja nosna školjka i dr.), iscrpljenost organizma, loša ishrana, loši uslovi života i rada i dr.
Da li su svi simptomi prisutni tokom cele bolesti?
U akutnom virusnom rinosinuzitisu postoje tri faze u zapaljenju sluznice: (1) stadijum ishemije (vazokonstrikcija krvnih sudova); (2) stadijum hiperemije (vazodilatacija krvnih sudova); (3) mukozni stadijum (deskvamacija epitela i hipersekrecija žlezda).
U stadijumu ishemije dominiraju jeza, drhtavica, glavobolja i osećaj pritiska u čelu i predelu lica, malaksalost, povišena telesna temperatura, osećaj peckanja i svraba u nosu i grlu.
U stadijumu hiperemije dolazi do pogoršanja opštih simptoma, uz nosnu opstrukciju, seroznu sekreciju iz nosa, suzenje, kijavicu, oslabljeno čulo mirisa, „pričanje kroz nos“ (rhinophonia clausa), kao i moguća krvarenja iz nosa (uglavnom kod virusa influence).
U mukoznom stadijumu je prisutan sekret iz nosa, koji je gust i zamućen. Dolazi do smirivanja opštih simptoma. Bolest prolazi za 7-10 dana.
Akutni virusni rinosinuzitis u sklopu infekcije SARS-CoV-2 ima izvesne specifičnosti. Ovde je oslabljeno čulo mirisa dominantan simptom, dok ostali simptomi mogu izostati. Period oporavka čula mirisa može trajati od par nedelja do nekoliko meseci.
Kako se zapaljenje sluznice nosa i paranazalnih sinusa leči?
Kod akutnog virusnog rinosinuzitisa terapija je uglavnom simptomatska i obuhvata primenu dekongestivnih kapi i sprejeva (ne duže od 7 dana), analgo-antipiretika i antihistaminika.
Da li preparati na bazi lekovitog bilja mogu pomoći u lečenju zapaljenja sluznice nosa i paranazalnih sinusa?
Savremena primena biljnih lekova (fitopreparata) sa standardizovanim koncentracijama aktivnih supstanci našla je svoje mesto u lečenju akutnog rinosinuzitisa, prvenstveno kao adjuvantna (dopunska) terapija, za prevenciju relapsa (ponovne pojave) bolesti, kao i kod rekonvalescenata.
Nasuprot farmakoterapijskim preparatima, biljni lekovi pokazuju manje izražene neželjene efekte i manje interakcije sa drugim lekovima. Fitopreparati koji ispoljavaju sekretolitičko, sekretomotoričko (pomeranje nosnog sekreta), antiflogističko (smanjenje nakupljanja medijatora zapaljenja u sluznici), antimikrobno i antiedematozno dejstvo, imaju povoljan efekat u lečenju zapaljenja sluznice nosa i paranazalnih sinusa.
