Pojava povišene temperature jako uznemiri pacijente, a posebno kada su u pitanju bebe i mala deca. Uobičajeno je mišljenje da telesna temperatura mora uvek biti 37°C tako da se temperatura snižava do ove vrednosti i onda kada to nije potrebno.
autor: mr ph.spec. Jasmina Jović Novaković
Temperatura je jedan od standardnih vitalnih znakova koji pomažu praćenju zdravstvenog stanja pacijenta. Međutim ima mnogo zabluda u vezi sa povišenom temperaturom.
Šta povišena temperatura označava
Važno je uvek imati na umu da temperatura nije bolest sama za sebe, već simptom nečega što se dešava u telu.
Vrlo često ona je pokazatelj prisustva neke infekcije, obično virusne ili bakterijske. Najvećem broj organizama koji su izazivači infekcije upravo temperatura ljudskog tela od 37 °C odgovara za opstanak. Rast telesne temperature pacijenta nepovoljno utiče na njih. To znači da je rast telesne temperature jedna od mera kojom se organizam bori protiv izazivača bolesti. Ukoliko se uvek pokušava da se temperatura snizi, zapravo može da se desi da se prolongira dužina trajanja bolesti.
Ipak, kod određenih populacija bolesnika potrebno je snižavati i subfebrilne temperature. To su deca koja su imala konvulzije, trudnice, kao i bolesnici s poremećenim funkcijama srca, pluća i mozga.
Gde se temperatura najpouzdanije meri
Merenje temperature može biti:
- oralno,
- rektalno,
- ispod ruke (u pazušnoj jami),
- u uhu,
- na površini kože.
Rektalno izmerena temperatura je dugo smatrana najbližom po svojoj vrednosti unutrašnjoj temperaturi tela. Spoljašnja temperatura ne utiče na vrednosti merenja i može se izvesti na pacijentu bez obzira na godine starosti. Međutim, nedostaci ovakvog načina merenja su moguća kontaminacija na mestu merenja bakterijama i stolicom. Sama procedura je uznemirujuća za pacijenta i nosi rizik od rektalne perforacije. I rektalno merenje zaostaje za aktuelnom unutrašnjom telesnom temperaturom.
Oralno sublingvalno merenje temperature je laka i brza procedura, ali njena tačnost može biti kompromitovana prethodnim konzumiranjem hladnih ili toplih pića, a takođe usporeno disanje (npr. osam udaha u minuti) može dati pogrešne rezultate.
Aksilarno merenje temperature (temperatura izmerena u pazušnoj jami) je komforno i ima nizak bezbedonosni rizik, iako su vrednosti pod uticajem temperature okolne spoljašnje sredine. Iz ovog razloga mnogi autoriteti ne preporučuju ovo mesto za merenje temperature.
Ušno merenje temperature je zapravo merenje temperature krvi koja protiče kroz bubnu opnu a, koja stiže iz karotide. Merenje temperature u uhu je jednostavno, nema rizika od infekcije i nije pod uticajem spoljašnje temperature.
Vrednost merene telesne temperature na koži je pod uticajem temperature spoljašnje sredine. Ovde su za merenje korišćene dve različite tehnologije. Prvi merači su bili neprecizne trake koje imaju sposobnost promene boje i njihova tačnost se uvek dovodi u pitanje. Noviji su termometri koji temperaturu mere na slepoočnoj arteriji i oni su dali novi značaj merenju telesne temperature na koži.
Merenje temperature kod beba i male dece
Merenje telesne temperature kod beba i i dece mlađe od 2 godine uvek predstavlja problem. Mesto koje najpribližnije pokazuje unutrašnju telesnu temperaturu je rektum, ali ovaj način merenja je invazivan i neprijatan za pacijenta. Ukoliko se ne sprovodi na odgovarajući način može dovesti do perforacije zida creva. Toplomeri za pazušnu jamu nemaju ove nedostatke, ali njihova preciznost se uvek dovodi u pitanje. Digitalni oralni termometri i ušni termometri su odgovarajući izbor za najmlađe pacijente. Jedna alternativa je i toplomer u obliku varalice (dude), sa digitalnim čitačem koji meri temperaturu dok dete sisa. Ovo se čini kao pouzdan, bezbedan i precizan način merenja temperature.
Koje su manifestacije povišene temperature
Povišenu telesnu temperaturu karakteriše crvenilo lica, ubrzano disanje, ubrzani puls, topla koža i povišena temperatura. Od subjektivnih simptoma najvažniji su osećaj vrućine, suvoća u ustima i osećaj žeđi. Ponekad se pri povišenoj temperaturi javlja osećaj opšte slabosti, glavobolje, bolovi u kostima, mišićima, zglobovima, lupanje srca.
Pri porastu temperature kod dece dlanovi i tabani (ponekad i cele ruke i noge) su hladni, dok telo „gori”, tako da stavljanje ruke na čelo nije pouzdan način procene ima li dete povišenu temperaturu ili ne.
Posebno su na povišenu temperaturu osetljiva deca u uzrastu od šest meseci do pete godine života, zbog nezrelosti centralnog nervnog sistema, pa ona pri temperaturi tela višoj od navedene mogu odreagovati febrilnim konvulzijama – kratkotrajnim gubitkom svesti uz grčenje tela.
Treba spomenuti da novorođenčad i odojčad do trećeg meseca života mogu biti bolesna, a da ne reaguju povišenom telesnom temperaturom. U tom uzrastu opšte stanje deteta i uzimanje obroka mogu nas upozoriti na njegovu eventualnu bolest.
Ako je izmerena temperatura bolesnika aksilarno od 37,1°C do 37,9°C govorimo o subfebrilnoj temperaturi, od 38°C do 39,9°C o febrilnoj, a ako je ona 40°C i viša, o visoko febrilnoj temperaturi (hiperpiretičnoj). Po pravilu akutne infektivne bolesti prate visoke temperature, a subakutne i hronične niže temperature. Letalna gornja granica temperature je oko 43°C.
Kako skidati temperaturu
Povišena telesna temperatura se skida primenom farmakološke terapije, antipireticima kao i primenom obloga sa mlakom vodom, tuširanjem, provetravanjem i hlađenjem prostora u kome boravi pacijent.
Antipiretik treba dati ako je temperatura kod dece iznad 38,5°C i kod odraslih iznad 39°C. Čini se da je najkorisnija i najmanje štetna kombinacija hlađenje pacijenta oblogama sa mlakom vodom uz primenu nekog antipiretika. U pedijatrijskoj praksi zbog najmanje nuspojava, to je najčešće paracetamol.
Osim toga bolesniku s temperaturom treba skinuti višak odeće i davati mu dovoljno tečnosti. Paracetamol uzrokuje retke komplikacije, a u toksičnim dozama izaziva oštećenje jetre, što je češće kod odraslih nego kod dece. Deca imaju više glutationa, za koji se veruje da štiti od hepatotoksičnosti paracetamola. Ipak, paracetamol je i dalje najčešći uzrok trovanja odojčadi i male dece u SAD – u usled predoziranja.
Acetilsalicilna kiselina se primenjuje kod odraslih, jer kod dece koja imaju neku virusnu infekciju može dovesti do Reyev-og (hepatocerebralni) sindroma, a takođe može maskirati bol. Najčešće neželjeno dejstvo je pojava Git krvarenja. Od nesteroidnih antireumatika u poslednje vreme najčešće se primenjuje ibuprofen i to u dečjoj populaciji u obliku sirupa i čepića (supozitorija). Kortikosteroidi se ne daju primarno kao antipretici zbog njihovog uticaja na imuni sistem u toku upalnog procesa.
Osim praćenja same temperature, važno je brinuti se i o poremećaju disanja, poremećaju svesti, bolu, funkcionisanju organskih sistema i krvnog pritiska.
Masiranje mlakom vodom je za pacijenta najpogodnija metoda, dok je masaža hladnom vodom i alkoholom nepoželjna. Skidanje temperature alkoholom nije ništa efikasnije od vode, a pri tom naročito kod dece može doći do iritacije kože, kao i do trovanja alkoholnim parama.
Primena OTC preparata može da poveća rizik od povišene temperature.
Visoka temperatura, kada se treba obratiti lekaru
Stručnjaci su prepoznali nekoliko situacija u kojima se pacijenti žale na po njima slabe simptome bolesti, a zapravo je neophodno da se jave lekaru.
- Ukoliko temperatura uporno raste i traje više od tri dana, neophodno je otići lekaru. Generalno temperatura od 39,5°C se ne leči samomedikacijom.
- Povišena temperatura kod dece ispod tri meseca je češće simptom bakterijske infekcije, što zahteva lekarski pregled.
- Roditelji često smatraju da prilikom izbijanja zuba detetu, kao prateći simptom se javlja povišena temperatura. To nije tačno, u takvoj situaciji treba konsultovati lekara zbog moguće infekcije.
- Preparati protiv dijareje uz prisutnu povišenu temperaturu mogu se koristiti tek uz preporuku lekara.
- Rastvori za nosnu sluzokožu koji sadrže natrijum hromoglikat mogu se koristiti za alergijski rinitis, ako istovremeno postoji povišena temperatura bez konsultacije sa lekarom.
- Oralni i nazalni dekongestanti, lokalni i sistemski preparati za upalu grla, oralni i lokalni antitusici i ekspektoransi ne primenjuju se bez lekarskog pregleda, ukoliko osoba ima povišenu telesnu temperaturu.
- Žene koje zbog vaginalnih gljivičnih infekcija primenjuju vaginalne antimikotike, ako istovremeno imaju povišenu temperaturu, moraju se obratiti lekaru zbog rizika da možda imaju neku polno prenosivu bolest.
Koliko su precizni beskontaktni toplomeri
Beskontaktni toplomeri se koriste kao sredstvo za masovnu proveru temperature tokom pandemije koronavirusa. Međutim, u časopisu American Journal of Infection Control objavljena je studija grupe australijskih naučnika sprovedena na uzorku od 265 odraslih pacijenata, sa ciljem da uporedi preciznost beskontaktnih i kontaktnih čeonih toplomera. Rezultati studije pokazuju da kada se telesna temperatura kreće do 37.5° C dve vrste toplomera pokazuju slične rezultate merenja. Međutim, kako temperatura raste preciznost beskontaktnih toplomera se smanjuje, tako da čak 5 od 6 slučajeva povišene telesne temperature ovi toplomeri nisu detektovali.
Šta se radi nakon lomljenja staklenog toplomera sa živom
Toplomeri sa živom se već duži niz godina ne mogu kupiti u apotekama, ali ih jedan broj domaćinstava i dalje koristi. Ukoliko se stakleni toplomer polomi treba uraditi sledeće:
- otvoriti prozore i zatvoriti vrata od prostorije
- ne koristiti metle, usisivače, džogere za sakupljanje ostataka žive
- ne koristiti sredstva za čišćenje koji sadrže amonijak ili hlor koji mogu da reaguju sa živom i da oslobode toksični gas
Živa se skuplja ili pipetom ili pomoću čvrstih kartica, a zatim se pakuje, najbolje u ziper kesice i odlaže po odgovarajućoj proceduri za ovakvu vrstu otpada. Prostoriju u kojoj je doslo do lomljenja je neophodno provetravati još dan-dva i pri tom ne boraviti u njoj.
Tekst je prvi put objavljen 10.8.2011.
Update: 04.12.2020
