Ovih dana primetno je da se nekim ljudima simptomi respiratorne infekcije čine mnogo gorim nego što su ikad ranije bili. Da li su virusi postali ozbiljniji ili smo postali skloniji respiratornim onfekcijama?
Čekaonice domova zdravlja kao i pedijatrijske ambulante širom Srbije su prepune pacijenata sa respiratornim infekcijama. Epidemiolozi su još jesenas upozoravali na jači talas gripa ove godine, jer su na na to ukazivali podaci o većem broju obolelih od gripa na južnoj hemisferi. Inače, na osnovu toga se procenjuje kako će se bolest tokom zime ponašati u ostatku sveta.
Prethodne dve godine gripa praktično nije ni bilo. U populaciji je uobičajeno da je jedan virus dominantan i da potiskuje druge, tako da, nije nemoguće, ali se retko dešava da se dve epidemije „sudare“. Predhodne dve godine dominantan je bio virus SARS-CoV-2, a od kraja novembra 2021. godine apsolutnu dominaciju ima omikron soj korona virusa, sa svojim mnogobrojnim subvarijantama koje se smenjuju u svojoj aktivnosti. Epidemija kovida je i dalje prisutna i to na vrlo visokom nivou sa nešto ispod 1.000 novoinficiranih osoba dnevno, sa uglavnom konstantnim brojem hospitalizovanih pacijenata, onima koji su na respiratorima i sa brojem preminulih osoba koji se zadnjih mesec dana kreće od troje, červoro pa do dvanaest preminulih osoba 24.02.2023. godine. Ovo su zvanični brojevi, a stvaran broj je mnogo veći jer se mnogi ne testiraju ili to rade na kućnim testovima i u privatnim ambulantama.
U svakom slučaju, svaki pacijent sa povišenom temperaturom i respiratornim simptomima mora najpre da se testira na kovid i ako je pozitivan, onda se, u zavisnosti od simptomatologije daje odgovarajuća terapija.
Ako se ne dokaže kovid, onda se radi ili o gripu ili o nekoj od mnogobrojnih respiratornih infekcija sličnih gripu, kojih ove godine ima izuzetno mnogo i koji daju ponekad i tešku kliničku sliku i bolest koja traje i desetak dana.
Virus gripа je pоtvrđеn na celoj tеritоriјi Rеpubliке Srbiје. Kako navodi Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ registruje se široka geografska rasprostranjenost i srednji intеnzitеt аktivnоsti virusа gripа.
U Srbiji su pоtvrđеnа svа tri tipа virusа gripа: AH1, AH3 i tip B, sа dоminаciјоm pоdtipа AH1 (pdm09). Do sаdа је pоtvrđеnо pеt slučајеvа istоvrеmеnе infекciје gripom, virusоm tipa А (H1 P/2009) i infекciје SARS-CoV-2 virusom nа tеritоriјi Bеоgrаda (podaci sa sajta Instituta Batut).
Sve tri bolesti imaju sličnu simptomatologiju i samo na osnovu toga teško je razlikovati o čemu se radi. Zato se prvenstveno mora isključiti kovid infekcija. Grip se javlja naglo i sa veoma burnim i teškim simptomima: visoka temperatura, bolovi u grlu, kašalj, bolovi u zglobovima i mišićima, loše opšte stanje. Simptomi traju oko nedelju dana.
Znaci obične respiratorne infekcije ili prehlade javljuju se postepeno, izostaje visoka telesna temperatura, ali je prisutan kašalj, kijanje, bolovi u grlu i poremećeno stanje koje nas ometa u uobičajenim dnevnim aktivnostima. Prehladu i respiratorne infekcije slične gripu deca i odrasli mogu imati više puta godišnje.
Simptomi koji najčešće prate kovid 19 su: povišena temperatura, izrazito izražen umor i pri najmanjem naporu, često osećaj vrtoglavice, zbunjenosti i dezorjentacije, curenje nosa ili zapušen nos, kašalj, bolovi u grlu, glavobolja, jaki bolovi u mišićima i zglobovima. Povremeno se mogu pojaviti i stomačne tegobe poput povraćanja i dijareje. Za razliku od ranijih varijanti omikron retko dovodi do gubitka čula ukusa i mirisa.
Simptomi gripa i kovida 19
Svi simptomi koji prate kovid mogu se pojaviti i kod gripa. Grip se javlja naglo i sa veoma burnim i teškim simptomima: visoka temperatura, bolovi u grlu, kašalj, bolovi u zglobovima i mišićima, loše opšte stanje. Grip obično počinje kašljem, dok kovid češće počinje temperaturom. Prvi simptomi gripa pojavljuju se uglavnom jedan do četiri dana nakon zaražavanja dok oboleli od kovida obično razviju simptome tri ili četiri dana nakon inficiranja. Za razliku od kovida 19, kod gripa ne dolazi do gubitka čula ukusa i mirisa. Simptomi gripa traju oko nedelju dana. Grip predstavlja opasnost kod starijih osoba i kod hroničnih bolesnika jer se na virusnu infekciju može nadovezati bakterijska što dovodi do bronhitisa, infekcija uha ili sinusa, kao i bakterijske upale pluća. Oba obolenja mogu da izazovu mnogobrojne komplikacije, ali su one mnogo ozbiljnije i češće kod kovida.
Simptomi respiratornih infekcija (prehlade)
Najčešći simptomi su curenje nosa ili zapušen nos, bolovi u grlu, kijanje, kašalj. Za razliku od gripa, simptomi prehlade se javljaju postepeno, a kod gripa naglo. Uz to bolovi i opšta slomljenost je izraženija i duže traje kod gripa. Odrasle osobe u proseku imaju neku respiratornu infekciju dva do tri puta godišnje.
Za lečenje prehlade ili gripa koristi se simptomatska terapija koja bi trebalo da olakša tegobe. Ukoliko je prisutna i povišena telesna temperatura i to preko 38°C, groznica, bolovi u mišićima, lekovi izbora su paracetamol ili ibuprofen koji ublažavaju bol i snižavaju povišenu telesnu temperaturu. Ukoliko dođe do komplikacija onda se one leče u zavisnosti od njihove vrste i težine.
Kako se zaštititi od gripa i respiratornih infekcija?
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je preporuke kako da se građani zaštite od gripa i drugih virusa koji dovode do respiratornih infekcija:
- Izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju simptome i/ili znake respiratorne infekcije, tako što ćete izbegavati nepotrebne posete osoba koje su bolesne;
- izbegavati da budete licem u lice sa bolesnom osobom, smanjiti vreme bliskog kontakta kada se brinete o osobama koje imaju simptome i znake respiratorne infekcije i kada držite bolesnu decu, stavite im bradu na rame kako vam ne bi kašljala u lice.
- Često perite ruke sapunom i vodom ili upotrebom sredstava za suvo pranje (dezinfekciju ruku na bazi 70% alkohola.) Redovno pranje i dezinfekcija ruku pomoći će vam da se zaštitite od virusa, posebno nakon kašljanja ili kijanja. Sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola smanjuju količinu virusa gripa na kontaminiranim rukama.
- Izbegavajte dodirivanje očiju, nosa ili usta jer se virusi često šire i na taj način. Održavajte pravilnu respiratornu higijenu.
- U slučaju kijanja i kašljanja potrebno je pokrivanje usta i nosa nadlakticom ili papirnom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti u kantu za otpatke, a potom oprati ruke sapunom i vodom ili upotrebom sredstava za suvo pranje (dezinfekciju ruku na bazi najmanje 70% alkohola).
- Redovno provetravajte prostor u kome boravite . Ostanite kod kuće ako ste bolesni.
Da li su respiratorni virusi postali ozbiljniji?
Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u šеstој izvеštајnој nеdеlji (6.02. 2023. – 12.02.2023) rеgistrоvаnо je uкupnо 13.471 slučај оbоljеnjа sličnih gripu, sа nајvеćоm učеstаlоšću јаvljаnjа u uzrаsnој grupi оd 0 dо 4, а zаtim оd 5 dо 14 gоdinа.
Samo u Beogradu, tokom prvih deset dana februara registrovano je oko 17.000 obolelih od akutnih respiratornih infekcija što je za 18,5% više u odnosu na poslednju nedelju januara.
Ovih dana primetno je da se nekim ljudima simptomi respiratorne infekcije čine mnogo gorim nego što su ikad ranije bili. Zato se postavljaju neka važna pitanja kao što su da li su virusi postali ozbiljniji i da li su ljudi sada više skloni prehladama?
Stručnjaci, virusolozi kažu da respiratorni virusi nisu postali štetniji i ozbiljniji nego što su bili pre pandemije. Sve su to isti RSV (respiratorni sincicijalni virusi, adeno, roto virusi..) i nema dokaza da su se promenili. Slabija izloženost virusima je bila delimično i zbog izvesnog poštovanja protivepidemijskih mera, pa to može stvoriti utisak da su prehlade teže nego ranije. Prehlada se može činiti težom i gorom nego pre, zato što joj dugo niste bili izloženi. Da li su ljudi sada više skloni prehladama je diskutabilno pitanje. Mnogi su možda imali kovid, pa se na poremećeni imunitet nadovezuju druge infekcije. Verovatno je da će se ljudi pre prehladiti s obzirom na to da sada više izlaze i druže se i ne nose maske, kao što je to bio slučaj u vreme težih talasa pandemije.
Za kovd 19 i grip najbolja zaštita je vakcinacija, koja je posebno važna za osetljive kategorije poput najstarijih i hroničnih bolesnika. Sezonska vakcina protiv gripa se prima obično u oktobru i poslednjih godina je dostupna trovalentna vakcina koju proizvodi Institut Torlak i koja je namenjena osobama od 18. do 65. godina i četvorovalentna vakcina protiv gripa proizvođača Sanofi Paster koju mogu da prime svi građani, od šest meseci do najdublje starosti.
Protiv respiratornih bolesti koje su slične gripu ne postoje specifične preventivne mere, osim opštih preporuka za zdrav život i poštovanje opštih epidemijskih mera.
