Sto godina od najsmrtonosnije pandemije gripa

Sadržaj teksta

Pre sto godina dogodila se “španska groznica”, jedna od najsmrtonosnijih pandemija gripa u istoriji čovečanstva. Epidemiološke analize procenjuje da je tokom 1918. i 1919. godine inficirana čak jedna trećina svetske populacije, dok je između 50 i 100 miliona ljudi umrlo.


Dolazimo do neizbežnog pitanja: Da li bi u budućnosti mogla nastati ovako razarajuća pandemija gripa?

“100% je sigurno da će se nova svetska pandemija gripa dogoditi,” kaže dr Greg Poland, virusolog i istraživač vakcina sa Mayo klinike.

“Apsolutno nema sumnje u to da ćemo imati još jednu pandemiju,” kaže Poland, “ali ono što ne možemo predvideti jeste njena težina.”

Dr Poland je zabrinut da bi se mogao pojaviti nov i smrtonosan soj virusa gripa koji bi se raširio i praktično poništio sve novine i napredak u lečenju influence koji je u međuvremenu  savremena medicina donela.

“Ono što sam naučio tokom 30 godina izučavanja ovog virusa jeste da nema ničeg predvidivog u vezi sa njim, “ kaže dr Poland.

Napredak u medicini bi mogao da napravi razliku

Mnoga dostignuća na polju medicine od 1918. godine su unapredila sposobnost organizma da se izbori sa virusom gripa. Neka od njih su: antivirusni lekovi i antibiotici, medicinski ventilatori, vakcine protiv gripa i pneumonije, tvrdi dr Nikol Bouvije, profesorka infektivnih bolesti na Medicinskom fakultetu pri Mount Sinai bolnici u Njujorku.

“Danas smo u mogućnosti da mnogo bolje tretiramo pacijente u akutnoj fazi ili ekstremno ozbiljnim slučajevima gripa, što nije bio slučaj 1918. godine,” kaže prof. Bouvije. “Pored toga, soj H1N1 koji je izazvao pandemiju 1918. je bio mnogo virulentniji od bilo kog drugog posle njega.”

Virus gripa iz 1918. godine je ostavio traga na celu ljudsku i medicinsku istoriju. Epidemiolozi veruju da su skoro svi slučajevi gripa koji su se pojavili od tada do danas izazvani sojevima koji su potekli upravo iz ovog virusa.

Ovogodišnja sezona gripa ukazuje na potencijalne probleme

Ovogodišnja sezona gripa pokazuje da ukoliko bi se razvio novi smrtonosan soj, zdravstveni radici ne bi bili adekvatno pripremljeni za to, smatra dr Poland. Kao primer dao je skorašnje izveštaje o prepunim bolnicama postavljenim u improvizovanim objektima i nedostatku antivirotika i kesa za IV primenu lekova u slučaju uragana Maria u Portoriku.

Ima i drugih problema koji bi se pojavili u slučaju scenarija sličnom onom iz 1918.

Dr Poland sumnja da bi nam na raspolaganju bilo dovoljno medicinskih ventilatora, a naglašava i da mnogi zdravstveni radnici ne bi išli na posao ukoliko bi bili suočeni sa smrtonosnim virusom.

Međutim, “ljudi danas imaju jednu veoma veliku prednost kao odgovor na potencijalni novi smrtonosni soj,” kaže dr Poland, “a to je sezonska imunizacija.”

Vakcina kao najbolje oružje u modernoj borbi protiv grip

Grip je 1918. godine, bio posebno smrtonosan za ljude u 20-im i 30-im godinama života. Epidemiolozi danas smatraju da je to zbog toga što ovi ljudi nikada pre toga nisu došli u kontakt sa sličnim virusom.

“Osobe koje su se imunizovale u prošlosti u proseku imaju bolje izglede od onih koje nisu,” kaže dr Poland. “Ove osobe su stekle određeni imunološki otisak i memoriju koja im može pomoći da prežive. Drugim rečima, doze virusa gripa koje smo dobili u prošlosti će povećati naše šanse da preživimo, čak i ako nas napadne najopasniji soj virusa gripa.”

“U međuvremenu medicina nastavlja da unapređuje svoj odgovor na influencu,” kaže prof. Bouvije. “Najrazvijenije nacije sveta bukvalno sede na zalihama antivirusnih lekova, dok su novi lekovi u fazi ispitivanja. Ukoliko do pandemije ne dođe u narednih pet godina, imaćemo celu jednu novu grupu lekova koji se na drugačiji način bore protiv gripa. U toku su i istraživanja koja se fokusiraju na nove tehnologije a ciljem da se skrati period razvoja vakcije sa šest na dva meseca.”

Na kraju, prof. Bouvije smatra da su zdravstveni zvaničnici danas bolje pripremljeni za potencijalnu opasnost upravo zato što se pandemija 1918. godine dogodila.

“To kroz šta smo prošli učinilo je ljude u oblasti javnog zdravlja svesnim koliko loše može da bude. I baš to bi trebalo da nam bude najveća naučena lekcija – da nikada ne potcenimo virus gripa.”

NAJNOVIJI TEKSTOVI
05-300x300
Post 2.2