Koliko je efikasna vakcina protiv sezonskog gripa, kada je grip AH1N1 u pitanju?
Vakcina protiv sezonskog gripa je efikasna protiv virusa sezonskog gripa a ne pruža zaštitu protiv novog gripa A H1N1. Osobe koje spadaju u kategoriju ljudi sa visokim rizikom od komplikacija infekcije trebalo bi da prime vakcinu protiv sezonskog gripa a kasnije, kada bude dostupna, i vakcinu protiv A H1N1 gripa.
Koje su to svakodnevne mere zaštite?
Prilikom kijanja i kašljanja pokrijte nos i usta maramicom. Maramicu koristite samo jednom. Ruke perite sapunom i vodom odmah nakon kijanja i kašljanja. Imajte kod sebe vlažne maramice na bazi alkohola da u slučaju da niste u prilici da operete, ruke obrišete. Izbegavajte dodirivanje usta, nosa i očiju. Ukoliko imate simptome gripa ili gripu sličnog oboljenja ostanite kod kuće i to najmanje 24h nakon što simptomi nestanu. „Ostati kod kuće” znači ne napuštajte svoj dom sem u slučaju da je to neophodno kako biste potražili pomoć lekara. Izbegavajte kontakt sa drugim ljudima kako im ne bi preneli infekciju.
Kako se ponašati u slučaju da oboli član Vašeg domaćinstva?
Ukoliko je jedan od članova domaćinstva oboleo to nije razlog da ostali članovi ostanu u kući i zanemare svoje svakodnevne aktivnosti ali uz naravno povećane svakodnevne mere zaštite. Pod ovim povećanim merama zaštite podrazumeva se intenzivnije čišćenje svih površina tj. predmeta sa kojima je oboleli bio u kontaktu. Ispitivanja su pokazala da virus gripa može da preživi na okolnim površinama (knjige, ormani..) 2-8h nakon što je na te površine dospeo. Obično na te površine virus dospeva usled kijanja i kašljanja obolelog. Da bi se sprečilo širenje klica, sve površine sa kojima je oboleli bio u kontaktu neophodno je oprati nekim antiseptikom i to prema uputstvu proizvodjača. Posudje, pribor za jelo kao i posteljina obolelog ne moraju se prati odvojeno ali je važno da osoba koja ovim predmetima rukuje, bude posebno obazriva i opere ruke, pre nego eventualno dodirne usta, nos ili oči.
Ukoliko neki od članova domaćinstva u kojem je oboleli, pripada visokorizičnoj grupi neophodno je da konsultuje svog lekara koji će ustanoviti eventualnu neophodnost primene antivirusne terapije u preventivne svrhe.
Koji su to znaci koji ukazuju na neophodnost medicinske pomoći?
Bolesti koje su uzrokovane Influenca tipa A H1N1 infekcijom mogu se rangirati od blagih do vrlo ozbiljnih. Najveći broj ljudi koji su inficirani se oporavi bez potrebe za medicinskim tretmanom, ima i onih kojima je neophodna hospitalizacija a nisu toliko retki ni smrtni slučajevi. Vrlo je teško proceniti koje stanje zahteva medicinsku pomoć. Znaci koji ukazuju na ozbiljne komplikacije kod dece i odraslih se razlikuju. Kod dece su to: ekstremna iritabilnost, promenjena boja kože ( plavičasto siva), ubrzano ili teško disanje, visoka temperatura, nemogućnost dovoljnog unosa tečnosti ili hrane, dugotrajno spavanje. Kod odraslih medicinsku pomoć treba potražiti ukoliko je osoba: konfuzna, diše teško ili je dah skraćen, oseća bol ili pritisak u abdominalnom predelu ili predelu grudi, dugotrajno i obimno povraća, ima iznenadne vrtoglavice. Medicinsku pomoć neophodno je potražiti i ukoliko se po ozdravljenju simptomi gripa vrate.
Da li se infekcija tretira lekovima?
Za ublažavanje simptoma infekcije koriste se uobičajeni lekovi kao što su: analgoantipiretici za sniženje visoke temperature i ublažavanja bola, kapi za nos, oriblete kojima se ublažava bol u grlu itd. Antibiotike nikako ne uzimajte na svoju ruku. Za lečenje i/ili prevenciju infekcije meksičkog gripa koriste se lekovi koji pripadaju grupi antivirotika. U tu svrhu koriste se oseltamivir (Tamiflu) i zanamivir (Relenza). Ovi lekovi svoje dejstvo ostvaruju tako što ne dozvoljavaju rasejavanje virusa u telu. Virus može da zarazi ćeliju i da se u njoj replikuje ali ne može iz ćelije da izadje pa samim tim ni da zarazi novu ćeliju i proširi se. Zaraženu ćeliju, ćelije imunog sistema uklanjaju pa se tako simptomi gripa ublažavaju a dužina bolesti skraćuje. Sa primenom leka važno je početi u prvih 48h od nastanka simptoma infekcije. Lek se primenjuje i u preventivne svrhe tj. ukoliko je osoba bila u kontaktu sa obolelim od meksičkog gripa neophodno je lek uzimati u toku 10 dana od poslednjeg kontakta sa virusom.
U vreme pandemije prioritet u korišćenju ovih lekova imaju hospitalizovane osobe kao i ljudi koji su u kategoriji onih kod kojih postoji povećani rizik od ozbiljnih komplikacija.
napisala: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković
